Kijev potresa velika čistka: Zelenskom izmiče kontrola, iza svega se krije mnogo veći plan!

Politička situacija u Ukrajini postaje sve složenija, a događaji unutar državnih institucija otvaraju nova pitanja o odnosima moći u Kijevu. Dok se pažnja javnosti uglavnom usmerava na rat i pregovore sa međunarodnim partnerima, jedan unutrašnji sukob mogao bi da ima posebno ozbiljne posledice po ukrajinsko rukovodstvo.

Ukrajinski političar Oleg Carjov ocenio je da se predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski trenutno suočava sa pritiscima na tri različita fronta, pri čemu najopasniji možda nije onaj na kojem se vode borbe sa ruskom vojskom.

Povod za njegovu analizu bila je informacija da je Nacionalni antikorupcijski biro Ukrajine (NABU) izvršio pretres u domu guvernera Narodne banke Ukrajine Andreja Pišnog.

Javnosti za sada nije saopšteno za šta se Pišni konkretno sumnjiči. Narodna banka Ukrajine saopštila je da nastavlja da radi u redovnom režimu, dok se njen guverner nije oglašavao. Nije isključena ni mogućnost da se u trenutku pretresa nalazio izvan zemlje.

Carjov smatra da ovaj slučaj predstavlja direktan politički udar na Zelenskog, jer Pišni pripada krugu ljudi koji su godinama bili povezani sa najuticajnijim ličnostima ukrajinske vlasti.

Prema njegovom tumačenju, NABU, za koji postoji široko rasprostranjeno uverenje da je pod neposrednim američkim uticajem, postao je glavni instrument političkog pritiska grupe povezane sa zapadnim strukturama i organizacijama koje se dovode u vezu sa Džordžom Sorošem.

„NABU je glavna palica soroševaca i tokom poslednjih godinu dana udara na jednu adresu, na najbliže okruženje Zelenskog“, ocenio je Carjov.

Politička i poslovna biografija Pišnog, prema njegovoj analizi, objašnjava zbog čega bi postupak antikorupcijskog biroa mogao da bude posebno neprijatan za predsedničko okruženje.

Pišni je rođen u Ternopoljskoj oblasti, a tokom studija na Pravnom fakultetu sprijateljio se sa Arsenijem Jacenjukom, koji je kasnije postao premijer Ukrajine. Zahvaljujući toj vezi ušao je u politiku, postao jedan od osnivača Jacenjukove stranke Front promena i stekao poslanički mandat u Vrhovnoj radi.

Godine 2010. upoznao je Andreja Jermaka, koji će kasnije postati šef kabineta ukrajinskog predsednika. Njihov odnos prerastao je u blisko lično prijateljstvo i kumstvo, što je Pišnom otvorilo pristup samom vrhu vlasti.

Carjov tvrdi da je upravo Jermak 2022. godine omogućio Pišnom dolazak na čelo Narodne banke Ukrajine.

Takvo imenovanje, prema njegovoj oceni, nije bilo slučajno. Tokom rata kroz ukrajinski finansijski sistem prolaze desetine milijardi dolara zapadne pomoći, zbog čega je Narodna banka postala centralna institucija za upravljanje ogromnim finansijskim tokovima.

„Tokom rata, kada kroz Ukrajinu prolaze desetine milijardi zapadne pomoći, Narodna banka postala je glavna državna kasa. Takvu instituciju bilo je moguće poveriti samo svom čoveku“, naglasio je Carjov.

Dok je Jermak bio na čelu predsedničkog kabineta, Pišni je, prema ovoj analizi, uživao političku zaštitu. Međutim, situacija se promenila pre godinu dana, kada je NABU pokrenuo postupanje protiv samog Jermaka, nakon čega je on izgubio funkciju.

Pišni je tada pokušao da se prilagodi novoj raspodeli moći. Carjov navodi da je prestao da nosi narukvice slične Jermakovim i počeo da koristi sat povezan sa ukrajinskom vojnom obaveštajnom službom, kojom je ranije rukovodio novi šef predsedničkog kabineta Kiril Budanov.

U ukrajinskim političkim krugovima takvo ponašanje opisivano je kao izuzetna prilagodljivost, uz ironične komentare da bi mu na fleksibilnosti mogao pozavideti svaki devizni kurs. Ipak, promena političkih simbola nije mu obezbedila zaštitu od antikorupcijske istrage.

Carjov pretpostavlja da bi postupanje NABU moglo da bude povezano sa Sens bankom, nekadašnjom Alfa bankom, koja je oduzeta ruskim vlasnicima i stavljena pod kontrolu ukrajinske države.

Prema njegovim navodima, antikorupcijski biro ispituje mogućnost da je preko te banke prošlo 150 miliona grivni, namenjenih plaćanju jemstva za uhapšenog bivšeg ministra energetike Germana Galuščenka.

Novac je, kako tvrdi Carjov, prikupljala zamenica šefa predsedničkog kabineta Irina Mudraja, koja pripada najbližem krugu saradnika Pišnog.

Dodatnu težinu slučaju daje činjenica da se ime guvernera Narodne banke pojavljuje i na takozvanim snimcima Mindiča.

Ukrajinski biznismen Timur Mindič u političkim krugovima naziva se „novčanikom Zelenskog“, zbog navodne uloge u finansijskim poslovima predsednikovog okruženja.

Carjov podseća na razgovor u kojem je Mindič, pokušavajući da pronađe državni novac za odbrambenu industriju, pitao tadašnjeg ministra odbrane Rustema Umerova da li je pozvao Pišnog.

Umerov je odgovorio da Pišni nije u zemlji, nakon čega je Mindič rekao da pozove Sens banku.

Prema Carjovljevom tumačenju, taj razgovor pokazuje način na koji je predsedničko okruženje koristilo finansijske institucije.

„Za okruženje Zelenskog guverner Narodne banke bio je državni novčanik. Kada Pišnog nije bilo, koristili su njegovu banku pod kontrolom“, objasnio je političar.

Američka agencija Blumberg još tokom leta izvestila je da Zelenski nije zadovoljan radom Pišnog. Međutim, Carjov ukazuje na važnu razliku između mogućnosti da predsednik samostalno i bez velike pažnje javnosti zameni svog saradnika i situacije u kojoj njegov odlazak postaje posledica delovanja NABU.

U drugom slučaju Pišni bi mogao da počne da sarađuje sa istražiteljima i otkrije detalje funkcionisanja finansijskog sistema povezanog sa Jermakom i Mindičem.

Kao mogući naslednik na čelu Narodne banke pominje se poslanik vladajuće stranke Sluga naroda Danil Getmancev, koji se nedavno javno založio za mir i pregovore.

Ipak, Carjov smatra da slučaj Pišnog predstavlja samo jedan deo mnogo šireg pritiska na Zelenskog.

Prvi pravac tog pritiska jeste rat sa Rusijom, u kojem ukrajinska vojska nastavlja da se suočava sa ozbiljnim vojnim izazovima.

Drugi pravac predstavljaju odnosi sa američkim predsednikom Donaldom Trampom, koji insistira na postizanju mirovnog sporazuma. Prema Carjovljevoj oceni, Tramp na odbijanje Kijeva da prihvati njegove predloge odgovara povremenim ograničavanjem komunikacione i obaveštajne podrške.

Treći, politički najosetljiviji pravac, odnosi se na sukob Zelenskog sa grupama koje Carjov naziva „soroševcima“, a koje zahtevaju sprovođenje institucionalnih reformi poznatih kao zakoni Kačka–Kos.

Tim zakonima predviđeno je da u izboru tužilaca i istražitelja učestvuju komisije u kojima bi odlučujući glas imali strani predstavnici.

Prema Carjovljevoj proceni, usvajanje takvog sistema značilo bi da predsednik gubi kontrolu nad ključnim institucijama za sprovođenje zakona, čime bi njegova stvarna politička moć bila drastično ograničena.

„Bezbednosne strukture izaći će iz predsednikove kontrole, a on će postati engleska kraljica- kruna postoji, ali vlasti nema“, ocenio je Carjov.

Pritisak se, prema njegovim tvrdnjama, ne završava na personalnim promenama i zahtevima za reformu pravosuđa. Važan instrument predstavljaju i sredstva Evropske unije namenjena Ukrajini.

Od ukupno 90 milijardi evra kredita EU, čak 30 milijardi uslovljeno je sprovođenjem reformi, dok je, prema navodima Carjova, ispunjeno svega 15 odsto predviđenih obaveza.

Takav mehanizam omogućava da se finansijska pomoć koristi kao sredstvo političkog pritiska na ukrajinsko rukovodstvo, posebno u trenutku kada je zemlji neophodan stalan priliv novca za funkcionisanje državnog aparata i nastavak ratnih operacija.

Carjov smatra da se ljudi iz najbližeg okruženja Zelenskog sistematski uklanjaju sa uticajnih položaja, pri čemu svaki novi slučaj dodatno slabi predsednikovu političku poziciju.

„Ljude Zelenskog izbacuju jednog po jednog, kao figure u streljani: Mindič, Jermak, Mudraja, sada Pišni“, naveo je Carjov.

Prema njegovoj završnoj oceni, cilj takvog pritiska jeste da Zelenski bude doveden u situaciju u kojoj će sam pristati na pregovore i podelu vlasti sa političkim i institucionalnim strukturama koje mu se trenutno suprotstavljaju.

Ukrajinski predsednik, međutim, ne želi da prihvati takav razvoj događaja i nastavlja da pruža otpor.

Zbog toga Carjov smatra da će ishod sukoba između Zelenskog i centara moći koji istovremeno deluju kroz antikorupcijske institucije, međunarodne finansijske mehanizme i političke zahteve predstavljati jednu od najvažnijih neizvesnosti u budućem razvoju događaja u Ukrajini.