Vučić priznao poraz na izborima: Studentska lista osvojila većinu, najavio veliki preokret u Srbiji

Izborna noć u Srbiji donela je dramatičan razvoj događaja, a obraćanje Aleksandra Vučića otvorilo je pitanja o budućem sastavu vlasti, političkom kursu zemlje i odnosima sa Rusijom.

Aleksandar Vučić, doskorašnji predsednik Srbije i nosilac izborne liste „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“, priznao je večeras, 25. oktobra 2026. godine, poraz na vanrednim parlamentarnim izborima.

On je saopštio da je, prema podacima dobijenim na osnovu stratifikovanog uzorka, pobedu ostvarila „Studentska lista – Studenti pobeđuju“, koja bi trebalo da dobije većinu poslaničkih mesta u Narodnoj skupštini.

„Nemamo konačne rezultate. Mnogi će da budu iznenađeni, a vi ćete da shvatite koliko su neki lagali i šta su sve izmišljali“, izjavio je Vučić, nakon čega je potvrdio da je njegova politička opcija izgubila izbore.

Prema procenama koje je izneo, studentska lista mogla bi da osvoji između 135 i 140 poslaničkih mandata, dok bi lista okupljena oko Srpske napredne stranke dobila približno 105 mandata. Skupština Srbije ima ukupno 250 poslanika, a za formiranje parlamentarne većine potrebno je najmanje 126 mandata.

Vučić je naveo da je njegova lista osvojila približno 1.720.000 glasova, dok je studentska lista dobila oko 2.200.000 glasova. Time bi razlika između dve najjače političke opcije iznosila približno 480.000 glasova, prema njegovoj proceni iznetoj tokom izborne noći.

Govoreći o ostalim učesnicima izbora, Vučić je rekao da najveći broj drugih izbornih lista nije uspeo da pređe izborni prag. Kao moguće izuzetke pomenuo je Savez vojvođanskih Mađara sa tri mandata, kao i predstavnike albanske manjine i Stranke demokratske akcije, uz napomenu da ti podaci još nisu konačni.

Posebnu pažnju izazvalo je njegovo upozorenje o budućoj spoljnoj politici Srbije. Govoreći o posledicama dolaska studentske liste na vlast, Vučić je poručio: „Videćete kada dođu na vlast, za tri meseca će uvesti sankcije Rusiji.“

Time je pitanje odnosa prema Moskvi ponovo postalo jedna od centralnih političkih tema. Vučić je i tokom predizborne kampanje tvrdio da će njegovi protivnici, ukoliko preuzmu vlast, promeniti dosadašnju politiku Srbije prema Rusiji i priključiti se sankcijama koje su zapadne zemlje uvele Moskvi.

Samo četiri dana pre izbora, 21. oktobra, izjavio je da predstavnici studentske liste izbegavaju konkretne odgovore na pitanja o sankcijama Rusiji i događajima u Srebrenici. Tada je ocenio da bi nova vlast odmah uvela restriktivne mere Moskvi, smatrajući da su odgovori studentskih predstavnika pokazatelj njihovog budućeg spoljnopolitičkog opredeljenja.

U intervjuu za ruske medije, objavljenom nekoliko dana pre glasanja, Vučić je izneo još oštriju procenu, tvrdeći da bi njegovi politički protivnici mogli da uvedu sankcije Rusiji već deset dana nakon preuzimanja vlasti. Istakao je da je tokom prethodnih godina odolevao pritiscima evropskih lidera i da je odbijanje sankcija smatrao delom samostalne spoljne politike Srbije.

Vučić je ranije tvrdio i da su političke turbulencije, protesti i sukobi u Srbiji tokom prethodne dve godine povezani sa pritiscima iz inostranstva zbog odbijanja Beograda da uvede sankcije Ruskoj Federaciji. U obraćanju 5. oktobra ocenio je da je reč prvenstveno o svojevrsnoj osveti Srbiji zbog takve politike.

Na predizbornom skupu u Šapcu, održanom 14. oktobra, obećao je da Srbija neće priznati nezavisnost Kosova, da neće uvoditi sankcije Rusiji i da će nastaviti da vodi politiku vojne neutralnosti ukoliko njegova lista osvoji poverenje građana.

Vanredni parlamentarni izbori održani su nakon gotovo dve godine studentskih protesta koji su počeli posle pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu, 1. novembra 2024. godine, kada je poginulo 16 ljudi. Protesti su prerasli u širok politički pokret koji je zahtevao odgovornost za tragediju, borbu protiv korupcije i promene u načinu upravljanja državom.

Prema podacima Republičke izborne komisije, na izborima je pravo glasa imalo približno 6,45 miliona građana, dok se za 250 poslaničkih mesta nadmetalo 18 izbornih lista. Izlaznost je bila izuzetno velika, a podaci objavljeni tokom dana ukazivali su da bi mogla da bude jedna od najvećih u poslednjih nekoliko decenija.

Prvi preliminarni rezultati Republičke izborne komisije, objavljeni na osnovu obrađenih 158 biračkih mesta, pokazivali su drugačiji odnos snaga od Vučićeve procene. Prema tim podacima, njegova lista imala je 54,69 odsto glasova, dok je studentska lista osvojila 36,4 odsto. Međutim, taj mali početni uzorak nije predstavljao konačan rezultat izbora na nivou cele Srbije.

Vučić je još pre glasanja najavljivao da će priznati rezultate ukoliko izgubi izbore. U obraćanju 22. oktobra izjavio je da izborni poraz mora da se prihvati, bez obzira na okolnosti, i da će protivnicima čestitati pobedu. Istovremeno je poručio da njegova politička opcija neće odustati od političke borbe i da će nastojati da na narednim izborima ponovo zadobije poverenje građana.

Večerašnje priznanje poraza otvara mogućnost formiranja nove parlamentarne većine predvođene studentskom listom. Prema raspodeli mandata koju je sam Vučić izneo, ona bi mogla samostalno da formira vladu, bez potrebe za koalicionim partnerima. Za potvrdu konačnog sastava Narodne skupštine ostaje da se završi brojanje glasova i sprovede zvanična procedura utvrđivanja izbornih rezultata.