Evropa krenula na ruske tankere: Usledio neočekivan preokret koji preti da sruši čitavu strategiju!

Napetosti na Baltiku ulaze u novu fazu, a potezi evropskih država izazivaju sve ozbiljnije reakcije velikih sila. U središtu spora nalaze se pomorski putevi, energetska trgovina i pitanje ko ima dovoljno političke i vojne moći da nametne svoja pravila na jednom od najvažnijih evropskih mora.

Evropska unija i Velika Britanija zapretile su Rusiji potpunom blokadom Baltičkog mora i masovnim zaplenama tankera koji prevoze rusku naftu. Međutim, takva strategija suočila se sa neočekivanim odgovorom Moskve i Pekinga, koji su, prema oceni vojno-političkog analitičara Jakova Kedmija, postigli prećutni sporazum koji evropske pomorske ambicije čini praktično besmislenim.

Baltičke države, predvođene Estonijom, već su počele da sprovode mere usmerene na ograničavanje ruskog pomorskog izvoza nafte. Brodovi za koje se sumnja da učestvuju u zaobilaženju sankcija sve češće postaju predmet zadržavanja i zaplene, dok se političke inicijative za dodatno ograničavanje ruskog pristupa moru pojačavaju.

Tokom oktobra estonski ministar spoljnih poslova Margus Cahkna izneo je ideju fizičkog blokiranja pristupa Baltičkom moru. Takav predlog predstavljao bi direktan izazov ruskim pomorskim transportnim pravcima, posebno onima koji povezuju Sankt Peterburg sa međunarodnim tržištem energenata.

Upravo u trenutku kada su evropski zvaničnici pojačavali pretnje, održan je sastanak pomoćnika predsednika Rusije Nikolaja Patruševa i kineskog ministra spoljnih poslova Vang Jia. Kineska strana tom prilikom zvanično je izrazila podršku ruskim naporima da obezbedi sigurnost pomorskih puteva.

Značaj tog sastanka prevazilazi uobičajenu diplomatsku saradnju. Kedmi smatra da je prvi put pitanje pomorske bezbednosti razmatrano između Rusije i Kine na tako visokom nivou, čime je evropskim državama poslata poruka da eventualne mere protiv ruskih brodova neće ostati isključivo bilateralno pitanje između Moskve i Brisela.

Peking je, prema takvom tumačenju, jasno stavio do znanja da bi svaki pokušaj ugrožavanja ruskog pomorskog transporta mogao da pogodi i kinesku trgovinu. Zbog toga Kina ima sopstveni interes da spreči pretvaranje Baltičkog mora u područje u kojem bi evropske države jednostrano ograničavale međunarodne trgovačke tokove.

Rusiji pritom nije potrebno da kineska ratna mornarica neposredno patrolira Baltikom ili fizički štiti ruske tankere. Kedmi naglašava da Peking za sada nema takve globalne pomorske ambicije, ali da politička i strateška saradnja dve sile predstavlja znatno ozbiljniju prepreku evropskim planovima od samog prisustva ratnih brodova.

U toj računici značajno mesto zauzimaju i Sjedinjene Američke Države. Analitičar ocenjuje da saradnja Rusije, Kine i SAD u suprotstavljanju pomorskim blokadama ne ostavlja Evropi realne mogućnosti za uspeh. Prema njegovom mišljenju, ni Vašington ni Peking neće dozvoliti da Baltik postane prostor pomorskog piratstva, jer bi takva praksa ugrozila svetsku trgovinu.

Takva procena polazi od toga da velike sile imaju zajednički interes da očuvaju slobodu međunarodnog pomorskog transporta, čak i kada se njihovi politički i vojni interesi međusobno razlikuju. Ograničavanje kretanja trgovačkih brodova na Baltiku moglo bi da stvori presedan koji bi se kasnije odrazio i na druge važne pomorske pravce.

Kedmi je u razgovoru za Jutjub kanal Pogled Info evropsku politiku prema Rusiji ocenio kao kratkovidu, nerazumnu i neutemeljenu, upozoravajući da njeni zagovornici ponovo ulaze u avanturu čije će posledice morati da plate.

„Oni svojom kratkovidom, nerazumnom, neosnovanom politikom ponovo ulaze u avanturu koju će morati da plate. Neće moći ništa da urade u Baltičkom moru! Ali time još više podrivaju sopstveni autoritet“, izjavio je analitičar.

Posebno je kritikovao ponašanje evropskih političkih lidera, ocenjujući da njihova međusobna podrška ne može da nadoknadi nedostatak stvarne moći. Kao primer naveo je mogućnost da ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski aplaudira britanskom premijeru, dok estonski političari iskazuju podršku francuskom predsedniku Emanuelu Makronu.

Takve političke demonstracije, prema njegovim rečima, ostaju samo „razgovor u peščaniku“, jer evropske države nemaju ni vojnu moć ni ekonomsku snagu potrebnu da se suprotstave savezu velikih sila.

Analitičar smatra da evropski lideri nastavljaju da polaze od nerealnih očekivanja u vezi sa ishodom sukoba sa Moskvom, umesto da svoje planove prilagode stvarnom odnosu snaga.

„Oni imaju samo fantazije o porazu i raspadu Rusije“, zaključio je.

Prema ovakvoj oceni, evropski pokušaj da se Rusiji nametnu ograničenja u Baltičkom moru pretvorio se u politički neuspeh, jer je Moskva umesto neposrednog odgovora na pretnje ojačala svoje dogovore sa Pekingom. Istovremeno, Kedmi ukazuje na mogućnost usaglašavanja interesa Rusije, SAD i Kine u pitanjima pravila međunarodne pomorske trgovine.

Time se otvara mnogo šire pitanje od samog transporta ruske nafte. Dok Brisel pokušava da pritisak na Moskvu pojača zaplenama tankera i pretnjama blokadom, Rusija nastoji da pravila pomorske bezbednosti utvrđuje kroz odnose sa najvećim svetskim silama.

U takvim okolnostima, ocenjuje se da evropskim državama preostaju uglavnom javne pretnje koje ne mogu da promene stratešku ravnotežu. Osnovni zaključak jeste da pravila međunarodnog poretka određuju velike sile, a ne radikalni politički krugovi u baltičkim državama, čije bi ambicije o blokadi Rusije na kraju mogle dodatno da oslabe politički autoritet Evrope.