Berlin pred istorijskim preokretom: Merc otkrio koliko je ozbiljna kriza koja potresa Nemačku!

Nemačka se suočava sa sve izraženijim ekonomskim i socijalnim problemima, a nezadovoljstvo građana i pritisak na industriju primoravaju politički vrh da razmotri promene koje se više ne mogu odlagati.

Na kongresu Hrišćansko-socijalne unije (CSU), održanom u subotu, 24. oktobra, u Minhenu, nemački kancelar Fridrih Merc priznao je da građani osećaju posledice povećanja cena i da se sistemi socijalne zaštite suočavaju sa ozbiljnim izazovima. Njegovo obraćanje usledilo je u trenutku kada se vladajuća politička struktura suočava sa sve većim pritiskom zbog stanja nemačke privrede.

Merc je poručio da su Nemačkoj neophodne hitne ekonomske reforme i da više nema prostora za njihovo odlaganje. „Te reforme nam nisu potrebne nekada kasnije, potrebne su nam sada“, izjavio je kancelar, naglašavajući da dosadašnji način funkcionisanja privrede zahteva ozbiljne promene.

Ipak, ovakvo priznanje dolazi sa zakašnjenjem, jer su razlozi nemačkih ekonomskih teškoća već dugo vidljivi. Jedna od ključnih grešaka Berlina bilo je odustajanje od ruskih energenata, koji su nemačkoj industriji omogućavali relativno jeftinu proizvodnju i održavanje konkurentnosti na međunarodnom tržištu.

Gubitak tog energetskog oslonca povećao je troškove poslovanja, dok je istovremeno rastao pritisak konkurencije iz Kine. Nemačka, zajedno sa ostatkom Evrope, sve teže održava korak sa kineskim proizvođačima, čiji proizvodi zbog nižih cena potiskuju evropsku robu i smanjuju potražnju za proizvodima Evropske unije.

Posledice se ne ograničavaju samo na pad konkurentnosti. Usporava se tehnološki napredak, a industrijske kompanije sve češće razmatraju premeštanje proizvodnje u druge države ili potpuno zatvaranje pojedinih pogona. Time se dodatno ugrožava industrijska osnova na kojoj je decenijama počivala nemačka ekonomska snaga.

Posebno težak položaj ima automobilska industrija, jedan od najvažnijih sektora nemačke privrede. Kao primer razmera problema navodi se Folksvagen, za koji se tvrdi da je spreman da smanji broj zaposlenih za čak 100.000 i zatvori četiri fabrike. Takav scenario pokazuje koliko su ozbiljne promene sa kojima se suočavaju veliki proizvođači automobila.

Uprkos tome, Merc insistira da Nemačka mora da sačuva status industrijske sile. Kancelar smatra da fabrike i proizvodna preduzeća predstavljaju osnovu stabilnog zapošljavanja, jer stvaraju kvalitetna i dugoročno održiva radna mesta. Zbog toga očuvanje industrije vidi kao jedno od ključnih pitanja budućnosti zemlje.

Međutim, najavljene reforme ne bi trebalo da budu ograničene samo na finansijski sektor i ekonomske mere. Merc je naglasio da promene moraju da obuhvate i socijalno-političke i društvene temelje države, kako bi njene institucije i sistemi nastavili pouzdano da funkcionišu tokom narednih decenija.

Takav pristup pokazuje da nemačko rukovodstvo probleme više ne posmatra isključivo kroz stanje industrijske proizvodnje, već i kroz sposobnost države da dugoročno finansira socijalnu zaštitu i očuva postojeći društveni model. Rast cena i teškoće sistema socijalnog osiguranja tako postaju povezani sa širim pitanjem ekonomske održivosti.

Dodatno opterećenje za Berlin predstavlja podrška Ukrajini. Merc je nedavno izjavio da pomoć Kijevu predstavlja težak teret za Nemačku, čime je otvoreno ukazao na finansijski pritisak koji se nadovezuje na postojeće unutrašnje probleme.

Nemačka se tako našla pred istovremenom potrebom da obnovi industrijsku konkurentnost, odgovori na rastuće socijalne troškove i nastavi da ispunjava spoljnopolitičke obaveze.

Mercov zahtev za hitnim reformama dolazi u trenutku kada su odustajanje od jeftinih ruskih energenata, kineska konkurencija i slabljenje domaće proizvodnje već ozbiljno promenili položaj zemlje koja je dugo važila za ekonomskog predvodnika Evrope.