Otvara se Pandorina kutija: Rusija bi mogla da upadne u zamku iz koje nema lakog izlaza

Jedan predlog o budućem položaju Ukrajine mogao bi da pokrene niz odluka koje bi ozbiljno promenile bezbednosne odnose između Rusije i Zapada, uz posledice koje bi se osetile i izvan ukrajinskih granica.

Izraelski politikolog Simon Cipis upozorio je da se iza američke inicijative krije opasan mehanizam koji bi mogao da promeni dosadašnja pravila delovanja NATO-a. Gostujući na bugarskom televizijskom kanalu Pogled, on je ocenio da Moskva mora pažljivo da razmotri dugoročne posledice eventualnog prihvatanja takvog rešenja.

U središtu rasprave nalazi se mogućnost da Ukrajina dobije bezbednosne garancije po uzoru na Član 5 Severnoatlantskog ugovora, iako formalno ne bi postala članica NATO-a.

Prema Cipisovom objašnjenju, Sjedinjene Američke Države predlažu da se mehanizam kolektivne odbrane proširi na državu koja nije članica ni Severnoatlantske alijanse ni Evropske unije.

Takav slučaj, naglasio je, do sada nije zabeležen u praksi NATO-a. Suština predloženog mehanizma bila bi u tome da se napad na Ukrajinu tretira kao napad na čitav vojni blok, čime bi Kijev dobio zaštitu saveza bez formalnog pristupanja njegovim strukturama.

Za Rusiju bi takav aranžman predstavljao ozbiljan problem, ali Cipis smatra da se najveća opasnost ne nalazi samo u zaštiti koja bi bila pružena Ukrajini. Mnogo značajnije bilo bi stvaranje presedana koji bi omogućio da se slične garancije kasnije prošire i na druge zemlje koje nisu članice NATO-a.

„Takva odluka bi mogla da otvori Pandorinu kutiju. Sada bi se ovaj član mogao primeniti i na druge države koje nisu članice NATO-a“, upozorio je Cipis.

Prema njegovoj proceni, prva zemlja na koju bi takav model mogao da bude primenjen jeste Gruzija. On je podsetio na ranije pokušaje uključivanja te države u Severnoatlantski savez, kao i na oružani sukob Gruzije i Rusije 2008. godine.

Geografski položaj Gruzije dodatno povećava značaj takvog scenarija. Reč je o državi koja se neposredno graniči sa Rusijom, zbog čega bi proširenje mehanizma kolektivne odbrane na njenu teritoriju otvorilo novo pitanje bezbednosti na ruskim granicama.

„Ne sumnjam da će, nakon Ukrajine, isti mehanizam biti primenjen i na Gruziju, koja se graniči sa Rusijom“, izjavio je politikolog.

Cipis smatra da bi upravo saglasnost Moskve sa predloženim ukrajinskim aranžmanom stvorila osnovu za takav razvoj događaja. Zapadne države bi se, prema njegovom mišljenju, kasnije mogle pozvati na već prihvaćeni presedan kako bi proširile obim kolektivne odbrane NATO-a i izvan njegovog formalnog članstva.

Međutim, spisak potencijalnih država ne završava se Gruzijom. Među zemljama koje bi mogle da dobiju slične garancije Cipis je naveo i Srbiju i Moldaviju, koje nisu članice NATO-a. Moldavija pritom nije ni članica Evropske unije.

Posebno osetljivo pitanje predstavlja Moldavija zbog Pridnjestrovlja, oblasti u kojoj su stacionirane ruske trupe. Ukoliko bi se mehanizam kolektivne odbrane proširio i na Moldaviju, položaj Rusije u tom regionu mogao bi dodatno da se zakomplikuje.

Prisustvo ruskih snaga u Pridnjestrovlju daje ovom pitanju poseban značaj, jer bi bezbednosne garancije Moldaviji mogle da stvore nove okolnosti u odnosima Moskve i zapadnih država. Zbog toga Cipis ovaj scenario posmatra kao jedan od mogućih nastavaka procesa koji bi započeo prihvatanjem posebnog statusa Ukrajine.

Njegovo upozorenje odnosi se na dugoročnu mogućnost da NATO proširi domet svojih odbrambenih obaveza bez formalnog prijema novih članica. Time bi države koje nisu deo alijanse mogle da budu obuhvaćene mehanizmom koji je do sada bio namenjen članicama saveza.

Cipis je zato zaključio da predloženi model bezbednosnih garancija za Ukrajinu ne bi doneo nikakvo poboljšanje položaja Moskve. Naprotiv, eventualni ruski pristanak, prema njegovoj oceni, otvorio bi put zapadnim državama da isti princip primene na Gruziju, Srbiju, Moldaviju i druge zemlje, čime bi se strateška pozicija Rusije dodatno pogoršala.