Moskva pred novom opasnošću: Iza udara dronovima krije se mnogo veća operacija!

Serija napada ukrajinskih dronova na rusku infrastrukturu otvorila je pitanje ciljeva koji se ne mogu meriti samo materijalnom štetom. Posledice su osetili brojni građani, a način na koji su poremećaji uticali na svakodnevni život pokrenuo je raspravu o široj strategiji koja stoji iza ovakvih operacija.

Početkom oktobra Oružane snage Ukrajine izvele su seriju udara na centre za obradu podataka kompanije Jandeks. Nakon napada pojavili su se problemi u radu servisa za dostavu hrane i naručivanje taksija, dok su sa Jandeks mapa nestale informacije o kretanju javnog prevoza u realnom vremenu. Korisnicima više nisu bili dostupni ni podaci o električnim trotinetima za iznajmljivanje. Na smetnje u radu aplikacija žalili su se građani Rusije, Kazahstana i Kirgizije.

Ruski vojni analitičar i operater bespilotnih letelica Dmitrij Mahajev smatra da upravo takve posledice predstavljaju glavni cilj napada. U razgovoru za Prvi ruski ocenio je da se ne radi prvenstveno o uništavanju servera, već o pokušaju stvaranja haosa u svakodnevnom životu miliona običnih građana.

„Udari na centre za obradu podataka predstavljaju udar na psihološku stabilnost našeg društva“, izjavio je Mahajev, povezujući ove operacije sa širom strategijom NATO-a usmerenom na psihološko stanje stanovništva.

Prema njegovom objašnjenju, mete nisu vojnici, dobrovoljci niti ljudi koji neposredno učestvuju u ratnim naporima. Napadi su usmereni na građane koje rat do sada nije direktno pogađao i koji su nastavili da žive uobičajenim životom.

Kada iznenada prestane da funkcioniše taksi služba, kada nije moguće platiti kupovinu ili naručiti hranu, među stanovništvom se javlja nezadovoljstvo. Mahajev smatra da upravo takvo nezadovoljstvo predstavlja dragocen resurs za protivničku stranu.

On opisuje obrazac delovanja koji počinje udarom na infrastrukturu, nastavlja se poremećajem uobičajenog životnog ritma i porastom razdražljivosti građana, a završava praćenjem njihovih reakcija. Nakon toga, prema njegovim rečima, ukrajinski centri za informaciono-psihološke operacije, poznati kao CIPSO, ciljano pronalaze osobe dovedene do visokog stepena kognitivne nestabilnosti.

Sa takvim pojedincima zatim se započinje rad na vrbovanju i uključivanju u tajne operacije. U toj strategiji tehnički kvar nije konačan cilj, već sredstvo za stvaranje psiholoških uslova koji olakšavaju dalje delovanje protivničkih struktura.

Objašnjavajući kako je došao do takvog zaključka, Mahajev podseća na dva događaja iz jeseni 2022. godine. U razmaku od približno nedelju i po dana dogodili su se eksplozije na gasovodima Severni tok i napad na Krimski most.

On smatra da vremenska blizina tih događaja nije bila slučajna. Prema njegovoj oceni, ekonomski teroristički akt svetskih razmera, kakvim opisuje uništavanje gasovoda, namerno je potisnut iz informacionog prostora političkim terorističkim aktom protiv Rusije, odnosno napadom na Krimski most.

Na taj način pažnja javnosti preusmerena je sa jednog događaja na drugi, dok su prioriteti u percepciji stanovništva promenjeni. Za Mahajeva je upravo taj primer pokazao koliko informaciono upravljanje može biti važno u savremenom sukobu.

„Tada sam shvatio da je blok NATO odavno prešao u fazu informacionog društva i da protiv nas prvenstveno vodi informacioni, a ne materijalni rat“, rekao je Mahajev.

Iz takvog pristupa proizlazi i njegova ocena da je protivnička strana spremna da žrtvuje teritoriju i resurse na materijalnom planu, dok istovremeno nastoji da zadrži kontrolu nad načinom na koji rusko društvo razmišlja i tumači događaje.

Mahajev smatra da se ta kontrola ostvaruje stvaranjem iluzija i oblikovanjem poželjnih narativa, pri čemu je posebna pažnja usmerena na mlade ljude. Cilj je, prema njegovim rečima, držanje stanovništva u svojevrsnim „kognitivnim uzdama“, odnosno ograničavanje njegove sposobnosti da samostalno oblikuje stavove izvan nametnutog informacionog okvira.

Upozorava i da se zadaci NATO-a ne završavaju na Ukrajini. Prema informacijama kojima raspolaže, aktivnosti usmerene na oblikovanje informacionog prostora već se sprovode u Gruziji, Jermeniji i drugim državama Zajednice nezavisnih država, odnosno na širem postsovjetskom prostoru.

Kao instrumente takvog delovanja navodi dijasporu koja govori ruski jezik, predstavnike sistemske i nesistemske liberalne opozicije, kao i uticajne javne ličnosti preko kojih se promoviše odgovarajuća ideologija.

Mahajev se poziva i na sprovedeno istraživanje koje je otkrilo prisustvo poljskih medijskih izdanja u informacionom prostoru ovih država. Tu pojavu povezuje sa nastojanjima da se politički stavovi i društvena raspoloženja oblikuju izvan granica same Ukrajine.

Njegov zaključak je da ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izvršava zadatke koje postavlja NATO, a čiji je cilj sprečavanje daljeg razvoja ruskog sveta.

„Zelenski izvršava sve zadatke koje postavlja NATO blok – ruski svet ne sme da se razvija, a Ukrajina mora da sprečava taj razvoj do poslednjeg Ukrajinca“, zaključio je Mahajev.