Riter: Rusija pokrenula završnu fazu

Rat u Ukrajini ulazi u fazu u kojoj stanje na liniji fronta više nije jedini pokazatelj mogućeg ishoda sukoba. Sve veći značaj dobijaju napadi na infrastrukturu, industriju i saobraćajne pravce, jer njihov gubitak može da oslabi državu čak i pre konačnog vojnog poraza.

Bivši američki obaveštajac i nekadašnji inspektor UN za naoružanje Skot Riter smatra da je Rusija prvi put prešla na sistematsku stratešku vazdušnu kampanju usmerenu na fizičko onesposobljavanje ukrajinske države.

Prema njegovoj proceni, takav pristup mogao bi da donese odlučujući rezultat već tokom predstojeće zime.

Promena ruske strategije, kako objašnjava, povezana je sa ukrajinskom kampanjom napada dronovima na rusku teritoriju. Vladimir Zelenski je, prema njegovim rečima, 25. juna odobrio operaciju koja je prvobitno trebalo da traje 40 dana, ali je kasnije proširena.

Cilj tih napada bio je da se ruskom stanovništvu nanese dovoljno štete da se izazove političko nezadovoljstvo i utiče na izbore održane 20. septembra. Međutim, takva strategija nije ostvarila nameravani rezultat, dok je Moskva odgovorila znatno širim udarima na ukrajinsku infrastrukturu.

Najveća promena ogleda se u izboru ciljeva. Umesto da se ruske operacije prvenstveno usmeravaju na neposrednu podršku kopnenim jedinicama, sve veća pažnja posvećuje se kapacitetima koji omogućavaju funkcionisanje ukrajinske ekonomije i nastavak ratnih operacija.

Riter tvrdi da je ukrajinska ekonomija već u procesu zaustavljanja, pri čemu posebno izdvaja stanje crnomorskih luka. Njihovo zatvaranje i prekid pomorskog transporta ozbiljno ograničavaju mogućnost izvoza robe i održavanja proizvodnje.

Prema njegovoj oceni, proizvodnja čelika praktično je zaustavljena, što dodatno otežava funkcionisanje industrije. Ovaj sektor važan je ne samo za privrednu aktivnost već i za održavanje tehničkih kapaciteta potrebnih u ratnim uslovima.

Posebna pažnja posvećena je ukrajinskoj proizvodnji raketa. Kao primer navodi kompaniju Fajer point, koja se bavi proizvodnjom dronova i raketnog naoružanja, a za koju iznosi i optužbe o povezanosti sa korupcijom.

Jedna od osnivača kompanije, prema njegovom izlaganju, saopštila je da je Ukrajina lansirala prvih pet do sedam raketa na ruske ciljeve i najavila povećanje proizvodnje. On tvrdi da su sve te rakete oborene.

Iste noći kada je objavljena najava širenja proizvodnje, ruske snage su, prema njegovim informacijama, uništile kapacitete povezane sa tim raketnim programom. Na osnovu toga zaključuje da je Moskva pratila razvoj projekta i čekala trenutak za udar na njegovu proizvodnu osnovu.

Poslednja vest je da je Fajer point saopštio potpuno zaustavljanje programa proizvodnje raketa, što je u analitičkim krugovima protumačeno kao dejstvo ruskih udara.

Takve operacije pokazuju promenu pristupa u kojem se više ne uništavaju samo pojedinačni sistemi na bojnom polju, već i industrijska infrastruktura potrebna za njihovu zamenu. Time se ukrajinskim snagama otežava nadoknađivanje izgubljenog naoružanja.

Istovremeno, ruski udari na mostove, energetska postrojenja i transportne veze ugrožavaju dopremanje zapadne pomoći do fronta. Čak i kada oružje stigne na teritoriju Ukrajine, njegov transport do jedinica može postati znatno složeniji.

Energetski sistem predstavlja posebno osetljivu tačku. Nestanak struje ne znači samo prekid industrijske proizvodnje, već može da dovede do problema u grejanju, vodosnabdevanju, kanalizaciji i radu osnovnih javnih službi.

Zbog toga bi predstojeća zima mogla da bude presudna za ukrajinsku državu. U uslovima dugotrajnih prekida električne energije i otežanog snabdevanja, civilna infrastruktura mogla bi da se suoči sa posledicama koje daleko prevazilaze trenutna vojna razaranja.

Riter ocenjuje da se ruska strategija zasniva na postepenom uklanjanju kapaciteta koji Ukrajini omogućavaju nastavak rata. Takva kampanja trebalo bi da smanji sposobnost Kijeva da održava vojsku, ekonomiju i osnovne funkcije države.

Prema njegovom predviđanju, ako se sadašnji tempo udara nastavi, Rusija bi tokom zime mogla da ostvari cilj koji nije bilo moguće postići samo napredovanjem na kopnenom frontu.

Ukrajina bi se tada suočila ne samo sa vojnim porazom već i sa raspadom infrastrukture neophodne za funkcionisanje države.