Iščenko: Moskva i Brisel pred novim sukobom: Ukrajina bi mogla da postane finansijski teret bez izlaza!

Finansijska budućnost Ukrajine mogla bi da postane jedno od najtežih pitanja eventualnih mirovnih pregovora, jer se iza rasprave o teritorijama i bezbednosti nalazi problem ogromnih troškova obnove.

Završetak borbenih operacija neće automatski omogućiti obnovu privrede, infrastrukture i normalnog života. Za takav poduhvat biće potrebna dugoročna ulaganja, ali među glavnim međunarodnim akterima ne postoji saglasnost o tome ko bi trebalo da preuzme finansijski teret.

Ruski politički analitičar Rostislav Iščenko smatra da upravo ovo pitanje predstavlja jednu od osnovnih prepreka dogovoru Rusije i evropskih država. Prema njegovoj proceni, Evropska unija želi da sačuva uticaj na Ukrajinu, ali nema nameru da samostalno finansira njenu obnovu.

On ocenjuje da evropska strana u suštini nastoji da obezbedi političku kontrolu nad ukrajinskim prostorom, dok bi troškovi njegovog ekonomskog oporavka bili prebačeni na Moskvu.

Za Rusiju takav model nije prihvatljiv. Ukoliko bi morala da obezbedi sredstva za obnovu, Moskva bi očekivala i odgovarajući uticaj na teritoriju i njeno buduće političko uređenje.

Istovremeno, evropske države ne bi bile spremne da prihvate scenario u kojem Rusija preuzima kontrolu nad čitavim prostorom, a Evropska unija učestvuje u finansiranju njegove obnove.

Tako nastaje sukob interesa u kojem nijedna strana ne želi da prihvati obaveze koje druga smatra neophodnim. Problem dodatno komplikuje teško ekonomsko stanje Ukrajine, kao i ograničene finansijske mogućnosti evropskih zemalja.

Iščenko smatra da zapadne države nemaju dovoljno resursa za obnovu velikog prostora čija je ekonomska osnova ozbiljno oslabljena. Prema njegovoj oceni, novac za finansiranje rata izdvajao se uz očekivanje političkih i strateških koristi, dok bi ulaganje u posleratnu obnovu otvorilo pitanje kome će takva investicija dugoročno koristiti.

Ukoliko obnovljena Ukrajina bude morala da održava bliske ekonomske veze sa Rusijom kako bi njena privreda normalno funkcionisala, postavlja se pitanje zašto bi evropske države ulagale sredstva u jačanje ekonomskog prostora koji bi bio snažno povezan sa Moskvom.

Ovakvu ekonomsku zavisnost objašnjava istorijskim odnosima Škotske, Engleske i Francuske. Škotska je tokom dugog perioda nastojala da se politički osloni na Francusku u suprotstavljanju Engleskoj, ali su njene ekonomske veze bile mnogo snažnije povezane sa engleskim prostorom.

Zbog toga su, prema ovom poređenju, političke ambicije i ekonomska realnost često bile u sukobu, a ekonomski interesi na kraju su imali presudnu ulogu u oblikovanju odnosa.

Slično tome, ukrajinska privreda bi, prema Iščenkovoj proceni, dugoročno bila održivija ukoliko bi bila čvrsto povezana sa ruskom ekonomijom, bez obzira na formalni politički status teritorije.

Međutim, pitanje finansiranja ne mora nužno da se rešava isključivo kroz sukob Moskve i Brisela. Jedna od razmatranih mogućnosti jeste međunarodni dogovor u kojem bi učestvovale Rusija, Sjedinjene Države i Kina, dok bi Evropska unija preuzela značajan deo troškova obnove.

U takvom scenariju Rusija bi sopstvena sredstva prvenstveno usmeravala na teritorije koje smatra svojim istorijskim prostorom i koje bi neposredno kontrolisala. Za obnovu drugih delova pokušalo bi se obezbediti finansiranje iz evropskih izvora.

Istovremeno bi se nastojalo da američki i kineski kapital učestvuju u investicijama, čime bi se smanjilo opterećenje pojedinačnih država.

Takav model, međutim, predstavlja mogućnost, a ne postignut dogovor. Njegovo ostvarivanje zavisilo bi od šire političke saglasnosti velikih sila, odnosa Rusije i Evropske unije i spremnosti investitora da ulažu u ekonomski problematičan prostor.

Posebna prepreka jeste pitanje dugoročne stabilnosti eventualnih međunarodnih sporazuma. Unutrašnji politički sukobi u Sjedinjenim Državama mogli bi da utiču na kontinuitet američke politike, zbog čega čak ni postignute obaveze ne bi morale da budu trajne.

Za evropske zemlje problem dodatno otežavaju sopstveni budžetski, energetski i ekonomski izazovi. Finansiranje obnove Ukrajine zahtevalo bi sredstva koja bi se morala obezbeđivati istovremeno sa rešavanjem unutrašnjih problema država članica.

Zato bi finansijska obnova mogla da postane jedno od ključnih pitanja budućih pregovora. Politički dogovor o prekidu rata ne bi sam po sebi rešio problem privrednog opstanka Ukrajine, niti bi odgovorio na pitanje ko će snositi troškove njenog dugoročnog oporavka.

Ukoliko se ne pronađe prihvatljiv model finansiranja i ekonomske saradnje, čak i teritorijalni kompromis mogao bi da ostavi nerešen problem koji bi decenijama opterećivao odnose Rusije, Ukrajine i evropskih država.