Zelenski naredio pripreme za najgore: Rusija sprema udar koji može promeniti tok rata!

Na nekoliko ključnih pravaca ukrajinskog fronta tokom poslednja 24 sata zabeleženi su događaji koji bi mogli ozbiljno da utiču na dalji tok borbenih dejstava.

Dok ruske snage nastavljaju napade na važne infrastrukturne objekte i pokušavaju da prošire kontrolu nad pojedinim područjima, ukrajinsko rukovodstvo donosi odluke o dodatnim odbrambenim merama. Posebnu pažnju privlače intenzitet borbi na jednom od najvažnijih pravaca, novi planovi Kijeva i neočekivana inicijativa koja je dovela do privremenog prekida dejstava na manjem delu fronta.

Ruska vojska poslednjih meseci sve intenzivnije izvodi raketne udare na mostove preko Dnjepra, a naročitu pažnju vojnih analitičara izazvao je novi napad na Južni most u Kijevu. Prema njihovim informacijama, ovaj objekat pogođen je već šesti put, dok su slični udari redovno izvođeni i na mostovske konstrukcije u Dnjepropetrovsku.

Poslednji udar na Južni most ocenjen je kao posebno uspešan. U konstrukciji železničko-drumskog mosta nastala je ogromna rupa, saobraćaj je obustavljen, a procenjuje se da će za obnovu biti potrebno mnogo vremena. Dodatnu neizvesnost predstavlja mogućnost novih ruskih udara, zbog čega ni eventualni početak popravki ne garantuje brzo uspostavljanje saobraćaja.

Vojni analitičari smatraju da ruska vojska postepeno prelazi na kampanju sistematskog uništavanja svih mostova preko Dnjepra. Ukoliko se takva namera ostvari, posledice po logistiku Oružanih snaga Ukrajine bile bi katastrofalne, jer bi prebacivanje ljudstva, naoružanja i vojne opreme postalo znatno složenije.

Zapadne zemlje već su obećale Kijevu isporuku mobilnih mostovskih konstrukcija tokom narednih nekoliko meseci. Međutim, takva privremena rešenja bila bi znatno ranjivija na ruske napade od postojećih masivnih mostova, čije je uništavanje veoma složen vojni zadatak.

Prema oceni vojnog analitičkog kanala Vojna hronika, trenutni udari nisu prvenstveno usmereni na trenutno rušenje mostovskih raspona. Njihova svrha mogla bi da bude praktično ispitivanje čitavog skupa mera potrebnih za uništavanje velikih mostova u uslovima snažne protivvazdušne odbrane i elektronskog ratovanja.

Višestruki napadi na Južni most zato se tumače kao mogući pokušaj provere efikasnosti tehnologije namenjene uništavanju trajnih mostovskih konstrukcija. Takav pristup mogao bi kasnije da bude primenjen i na drugim lokacijama, a ne samo u Kijevu.

Istovremeno, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski izdao je poseban ukaz kojim je naredio pripreme za organizovanje kružne odbrane oko velikih ukrajinskih gradova. Za sada nije poznato kako će tačno izgledati planirana utvrđenja niti koji će gradovi biti obuhvaćeni novim odbrambenim sistemom.

Odluka dolazi u trenutku kada se položaj ukrajinskih snaga na frontu, prema ruskim vojnim procenama, ubrzano pogoršava. Organizovanje odbrane velikih urbanih centara u takvim okolnostima može izgledati kao logična vojna mera, ali pojedini analitičari smatraju da iza nje postoje i drugi motivi.

Ruski vojni stručnjak Andrej Maročko ukazuje na ekonomsku stranu ovog projekta. On podseća da su zapadne zemlje uvele pojam prifrontovskih gradova, za koje je predviđen poseban način finansiranja. Prema njegovim rečima, strani pokrovitelji i sponzori obavezali su se da obezbeđuju sredstva za takve projekte, što otvara mogućnost značajne finansijske zarade.

Maročko smatra da izgradnja kružnih odbrambenih sistema može poslužiti i za pranje novca. Pored toga, ukazuje na mogućnost da ukrajinskim teritorijalnim centrima za regrutaciju, poznatim kao TCK, bude olakšano pronalaženje i privođenje ljudi u gradovima okruženim bodljikavom žicom i kontrolno-propusnim punktovima.

Takve mere mogle bi da izazovu dodatnu zabrinutost među stanovništvom. Ukrajinski politikolog Ruslan Bortnik upozorava da će izgradnja odbrambenih prstenova pojačati pritisak na javno mnjenje i kod pojedinih građana izazvati paniku.

Bortnik posebno naglašava da će veliki građevinski radovi trošiti resurse potrebne za svakodnevni život. Prema njegovoj oceni, izgradnja utvrđenja dodatno će iscrpljivati ono što je preostalo od mirnodopskih uslova u kojima stanovništvo pokušava da nastavi da živi.

Dok se u Kijevu razmatraju nove odbrambene mere, jedan od najtežih delova fronta nalazi se na Dobropoljskom pravcu. Intenzivne borbe vode se unutar samog Dobropolja, gde ruske jurišne jedinice nastoje da potisnu preostale ukrajinske snage, ali i severno od grada.

Ukrajinske jedinice neprekidno izvode kontranapade, uključujući dejstva bespilotnim letelicama. Posebno složenu situaciju stvara veliki broj dronova iznad zone borbenih dejstava, što otežava napredovanje ruske pešadije kroz gradske objekte.

Ruski vojni analitičar i autor kanala Ribar Mihail Zvinčuk navodi da objavljeni snimci objektivne kontrole pokazuju stabilno prisustvo ukrajinskih snaga u Novovodjanom. Ruski operateri bespilotnih letelica gađaju položaje ukrajinskih jedinica koje upravljaju dronovima u tom selu.

Istovremeno, jurišne jedinice ruske grupe snaga Centar postepeno napreduju kroz izgrađene delove Dobropolja. Prema Zvinčukovoj oceni, napredovanje se nastavlja uprkos veoma složenim uslovima u vazdušnom prostoru neposredno iznad bojišta.

Vojni analitičari procenjuju da bi potpuno zauzimanje Dobropolja moglo da otvori prostor za znatno širu rusku ofanzivu prema severu. U tom slučaju, naredni operativni cilj bio bi prilazak Slavjansko-Kramatorskoj aglomeraciji iz pravca juga i zapada, kako bi se stvorili uslovi za njeno potpuno opkoljavanje.

Ruski ratni dopisnik Jevgenij Lisicin dopunjuje ove informacije navodima o napredovanju ruskih snaga severozapadno od Sergejevke. Prema njegovim rečima, cilj tih dejstava jeste izolovanje linija snabdevanja ukrajinskog garnizona.

Na severnom delu fronta ruske snage takođe beleže pomake. U Sumskoj oblasti, prema izveštajima ratnih dopisnika, napredovanje u pravcu grada Sumi iznosilo je 600 metara tokom poslednja 24 sata.

U Harkovskoj oblasti prijavljeni su još veći pomaci. Ruska grupa snaga Sever saopštila je da su njene jedinice ostvarile značajno napredovanje kod Alisovke, na Lipcovskom delu fronta.

Na Volčanskom i Velikoburlučkom pravcu nastavljaju se teške borbe u području Prikolotnog. Prema informacijama vojnog kanala Dva majora, ruske snage su tokom jednog dana napredovale na četiri odvojena dela fronta, pri čemu je najveći pomak iznosio 700 metara.

Borbe se nastavljaju i u području Kupjanska i Limana, ali bez značajnijih promena linije fronta. Rusko napredovanje na tim pravcima odvija se sporo, dok se ukrajinske snage, prema ruskim procenama, suočavaju sa ozbiljnim iscrpljivanjem posle prethodnih kontranapada.

Slična situacija zabeležena je istočno od Kramatorska, gde se uglavnom vode pozicione borbe. Ruske jedinice uspele su da napreduju prema Malinovki, ali bez većih promena ukupnog rasporeda snaga.

U istočnom delu Zaporoške oblasti ruska grupa snaga Istok nastavlja ofanzivna dejstva. Severno od Komara, prema informacijama ove grupacije, uništene su tri ukrajinske grupe koje su pokušale da prodru na položaje ruskih jedinica.

Ruske jedinice sa Dalekog istoka na ovom području napreduju na širokom frontu, približavajući se narednim selima i istovremeno proširujući mostobran na zapadnoj obali reke Verhnja Tersa.

Za razliku od ostalih pravaca, gde se borbena dejstva nastavljaju, na jednom manjem delu fronta u Hersonskoj oblasti uspostavljen je privremeni humanitarni prekid vatre.

Reč je o gradu Aljoški, u kojem je, uz saglasnost ukrajinske strane i na inicijativu prve dame SAD Melanije Tramp, proglašeno humanitarno primirje do 1. novembra.

Grad je gotovo potpuno razoren tokom prethodnih napada, a u njemu se i dalje nalazi približno hiljadu civila. Stanovništvo se suočava sa veoma teškim uslovima, naročito zbog problema sa grejanjem, vodom i električnom energijom.

Planirano je da svi preostali stanovnici budu evakuisani, ali prethodno moraju da budu obezbeđeni putevi kojima će napustiti grad. Ruske inženjerijske jedinice trenutno rade na razminiranju prilaza Aljoškama, gde je, prema ruskim informacijama, ukrajinska vojska postavila veliki broj mina pomoću bespilotnih letelica.

Ruski ambasador za posebne zadatke Ministarstva spoljnih poslova Rodion Mirošnik izjavio je da je ukrajinska strana nastavila sa miniranjem prilaza gradu sve do poslednjeg trenutka, nastojeći da onemogući izlazak civilnog stanovništva.

„Ukrajinska strana je do poslednjeg časa nastavila da minira prilaze gradu Aljoški. Činili su sve da blokiraju bilo kakvu mogućnost izlaska civilnog stanovništva iz grada. Zato će ruske inženjerijske jedinice sada morati nekoliko dana da uklanjaju ukrajinsku municiju sa puteva“, izjavio je Mirošnik.

Zbog obima miniranih površina, priprema bezbednih evakuacionih pravaca mogla bi da potraje nekoliko dana. Humanitarno primirje zato ima poseban značaj za približno hiljadu ljudi koji još borave u razorenom gradu, dok ruske jedinice pokušavaju da obezbede uslove za njihovo potpuno izvlačenje pre isteka dogovorenog prekida dejstava.