admin
Neočekivani diplomatski potezi evropskih lidera, nove odluke Kijeva i događaji na frontu ukazuju na to da bi naredne nedelje mogle doneti ozbiljne promene u ukrajinskom sukobu.
Uoči pregovora zakazanih za prvu polovinu novembra u Abu Dabiju, došlo je do neuobičajene diplomatske aktivnosti između Moskve i pojedinih evropskih prestonica. Posle više godina izrazito zategnutih odnosa, lideri dve članice NATO odlučili su da direktno razgovaraju sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, otvarajući pitanje stvarnih namera evropskih država i njihove spremnosti da preispitaju dosadašnju politiku.
Istovremeno, u Ukrajini se pripremaju nove mere mobilizacije, uključujući strože kazne za izbegavanje vojne službe i promene u sistemu izuzeća od regrutacije. Ruski udari na infrastrukturu Kijeva izazvali su ozbiljna oštećenja jedne od ključnih saobraćajnih veza, dok se na pojedinim delovima fronta vode borbe koje bi mogle uticati na raspored snaga.
Ruski predsednik Vladimir Putin razgovarao je telefonom sa predsednikom Finske Aleksanderom Stubom i norveškim premijerom Jonasom Garom Stereom, na inicijativu dvojice evropskih lidera. Kako je saopštila pres-služba Kremlja, razmenjena su mišljenja o mogućnostima rešavanja ukrajinske krize, uzimajući u obzir prethodne razgovore Putina sa specijalnim izaslanikom američkog predsednika Donalda Trampa, Stivom Vitkofom.
Sagovornici su pozdravili dogovor o obnovi trilateralnih pregovora Rusije, Ukrajine i Sjedinjenih Američkih Država u Abu Dabiju tokom prve polovine novembra. Putin je izneo svoju ocenu situacije na području sukoba, podsetio na njegove osnovne uzroke i naglasio potrebu za uspostavljanjem pravednog i dugoročnog mira.
Iz kabineta finskog predsednika razgovor je opisan kao otvoren i sadržajan. Norveški premijer izjavio je da je posle kontakta sa Putinom stekao utisak da se Moskva veoma temeljno priprema za predstojeći susret u Abu Dabiju.
Ubrzo su Stub i Stere razgovarali sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim. On je potom izjavio da su dvojica evropskih lidera pozvala Putina da smanji intenzitet udara na ukrajinsku energetsku i drugu infrastrukturu. Međutim, u finskom saopštenju nisu navedeni konkretni koraci u tom pravcu, dok Kremlj takav zahtev nije ni pomenuo.
Dodatnu pažnju izazvala je reakcija drugih evropskih država. Danska premijerka kritikovala je finskog predsednika i norveškog premijera zbog razgovora sa Putinom koji nije bio usaglašen sa Briselom. Poručila je da bi takve inicijative, uključujući eventualne odlaske na pregovore u Moskvu, trebalo preduzimati zajednički. Kritikama se pridružila i Švedska.
Takve reakcije ukazuju na razlike unutar evropskog političkog bloka. Stub i Stere posebno su naglasili da su zastupali isključivo stavove svojih država, kao neposrednih suseda Rusije, a ne čitave Evrope. Istovremeno su istakli da su ostale partnere unapred obavestili o svojim namerama.
Posebno je značajna poruka norveškog premijera da njegova zemlja mora da održava zdrave i dobre susedske odnose koji garantuju nacionalnu bezbednost. Takva formulacija može se tumačiti i kao pokušaj prilagođavanja novim okolnostima, odnosno kao znak da deo evropskih lidera počinje da sagledava mogućnost neuspeha dosadašnje vojne strategije protiv Rusije.
Vojni dopisnici kanala Win-Win ukazuju na dva moguća objašnjenja ovih telefonskih razgovora. Prema prvom, evropski lideri pokušavaju da pronađu način za završetak rata. Prema drugom, njihov prvenstveni cilj mogao bi biti da utvrde koliko dugo mogu da podržavaju nastavak sukoba, a da pritom ne ugroze sopstvenu bezbednost.
Nedavna izjava Zelenskog, kojom je praktično odbacio mogućnost ukrajinske neutralnosti, dodatno smanjuje očekivanja da bi pojedinačni telefonski razgovori lidera NATO sa Kremljom mogli brzo da donesu diplomatski proboj.
Pitanje Donbasa ponovo je dospelo u središte rasprave o mogućem mirovnom sporazumu. Ukrajinski bloger Anatolij Šarij ocenio je da se čitav sukob na kraju sveo na ovaj region i zahtev da se ukrajinske oružane snage povuku sa preostalog dela Donjecke Narodne Republike koji kontrolišu.
Međutim, drugi analitičari i izvori upoznati sa diplomatskim kontaktima smatraju da su pitanja koja se razmatraju znatno šira. Rojters je izvestio da Putin tokom razgovora sa liderima Finske i Norveške nije pristao na teritorijalne kompromise u Donbasu.
Britanski Telegraf je, pozivajući se na vojnoobaveštajne informacije, otvorio još ozbiljnije pitanje. Prema tim navodima, Putin bi tokom predstojećih pregovora mogao da zatraži povratak vojnog prisustva NATO na nivo iz 1997. godine, odnosno na stanje pre proširenja Alijanse na države nekadašnjeg istočnog bloka.
Takav zahtev ne bi se odnosio samo na Ukrajinu. Moskva bi, prema britanskom listu, pokušala da izdejstvuje ustupke u vezi sa daljim širenjem NATO i smanjenjem njegovog odbrambenog potencijala u Evropi.
Pomoćnik ruskog predsednika Jurij Ušakov izjavio je da bi evropske zemlje trebalo uključiti u pregovore Rusije, Ukrajine i SAD, ocenjujući da će njihovo učešće imati odlučujući značaj. Diplomatski izvori Telegrafa povezuju takav stav sa nastojanjem Moskve da eventualne ustupke NATO učini sastavnim delom budućeg sporazuma.
U praktičnom smislu, vraćanje na vojni raspored iz 1997. godine podrazumevalo bi povlačenje savezničkih snaga iz Poljske, Estonije, Letonije i Litvanije, kao i iz Finske, koja je pristupila NATO 2023. godine.
U širem tumačenju, takvo rešenje moglo bi se odnositi i na Švedsku, Severnu Makedoniju, Crnu Goru, Albaniju, Hrvatsku, Bugarsku, Rumuniju, Slovačku, Sloveniju, Mađarsku i Češku. Ipak, britanski list navodi da se razmatranja pre svega odnose na države koje imaju zajedničku granicu sa Rusijom.
Evropski i ukrajinski zvaničnici spremni su da u Abu Dabiju razgovaraju o širem okviru posleratnog bezbednosnog uređenja Evrope, ali za sada odbacuju takve ruske zahteve.
Ruski vojni komentator Dmitrij Degtjarjov, autor kanala Generalštab, podseća da je Putin još u decembru 2021. godine govorio o potrebi povlačenja NATO na pozicije iz 1997. godine. Prema njegovoj oceni, upravo je to pitanje bilo jedan od osnovnih uzroka kasnijih događaja.
Degtjarjov smatra da bi bilo pogrešno svoditi sukob isključivo na Ukrajinu ili Donbas. Suštinsko pitanje, kako objašnjava, jeste bezbednosna arhitektura čitavog evropskog kontinenta, odnosno udaljavanje vojnih baza i snaga NATO od ruskih granica.
Pukovnik Aslan Nahušev iznosi još oštriju procenu evropskih mogućnosti. Prema njegovom mišljenju, Evropa je suštinski i nepovratno izgubila sposobnost da samostalno vodi direktan rat protiv Rusije, čak i konvencionalnim sredstvima, usled razaranja osnovnih mobilizacionih, vojnoekonomskih i društvenih struktura.
On smatra da evropske države zbog toga mogu nastaviti sukob jedino oslanjanjem na ukrajinske snage. U takvim okolnostima, odluka pojedinih evropskih lidera da započnu odvojene razgovore sa Moskvom predstavlja pokušaj da zaštite sopstvene interese, čak i po cenu narušavanja zajedničke politike saveznika.
Dok se diplomatski razgovori intenziviraju, ukrajinske vlasti produžavaju vanredne mere povezane sa ratom.
Zelenski je 26. oktobra podneo Vrhovnoj radi zakonske predloge broj 16182 i 16183, kojima se ratno stanje i opšta mobilizacija produžavaju za još 90 dana, do 29. januara 2027. godine. Parlament je podržao predloge, a zakoni su potpisani.
Ukrajinski premijer Korecki najavio je da će do 1. decembra predstaviti alternativu takozvanoj busifikaciji, odnosno praksi prisilnog odvođenja muškaraca u mobilizacione centre. Istovremeno je najavljeno pooštravanje kazni za građane koji izbegavaju vojnu obavezu.
Prema planiranim promenama, preduzeća bi mogla da zadrže pravo da određene zaposlene izuzmu od mobilizacije, ali bi zauzvrat morala da obezbede predvidljivo popunjavanje vojske ljudstvom. Novom odlukom kvote izuzeća za preduzeća vojnoindustrijskog i energetskog sektora smanjene su na 95 odsto.
Ukrajinski mediji navode da se među dodatnim merama za osobe koje izbegavaju mobilizaciju ili samovoljno napuštaju jedinice razmatraju blokada bankovnih računa, oduzimanje prava na upravljanje vozilima, policijske potrage i ograničenja izdavanja pasoša.
Poslanica Vrhovne rade Marjana Bezuglaja predložila je još radikalnije rešenje, prema kojem bi gotovo svi građani izgubili pravo na izuzeće od mobilizacije. Izuzetak bi, po njenom predlogu, predstavljali ministri i poslanici, uz posebno izuzeće za Zelenskog i članove vlade.
Ukrajinska vojska istovremeno beleži sve veće interesovanje žena za vojne dužnosti koje nisu ograničene na medicinu, finansije i administraciju. Prema podacima regrutnog centra Desantno-jurišnih snaga Ukrajine, svaka četvrta prijava danas dolazi od žena koje biraju upravo borbene specijalnosti.
Pojavile su se i tvrdnje da Korecki planira da od 1. decembra pokrene ravnopravnu regrutaciju žena, koje bi u jurišnim pukovima zamenjivale muškarce, uključujući njihove supruge, očeve i braću. Takva mogućnost povezuje se sa izuzetno velikim gubicima koje ove jedinice trpe tokom borbi.
Istovremeno se pogoršava stanje pojedinih ključnih infrastrukturnih objekata u ukrajinskoj prestonici.
U noći 27. oktobra izveden je šesti udar na Južni most u Kijevu. Ovoga puta oštećenja su bila naročito ozbiljna. Na konstrukciji mosta nastala je velika rupa koja prolazi kroz objekat, dok je oštećen i kolosek metroa. Saobraćaj je obustavljen u oba smera.
Vojnoanalitički kanal Vojna hronika ocenjuje da trenutni udari na mostove nisu prvenstveno usmereni na neposredno rušenje njihovih raspona. Prema toj proceni, ruske snage proveravaju efikasnost kombinovanih metoda napada u uslovima snažne protivvazdušne odbrane i elektronskog ometanja.
Takva taktika mogla bi da se primenjuje i izvan Kijeva. Analitičari ovog kanala smatraju da se približava faza ozbiljnijeg narušavanja funkcionisanja prestonice, ali pretpostavljaju da će dejstva biti ograničena kako bi se izbeglo potpuno uništenje gradske infrastrukture.
U tom kontekstu pominje se i moguće uvođenje novih sredstava za napad, uključujući sistem Geranj-5K5, koji bi mogao biti prilagođen izmenjenim operativnim zahtevima.
Pažnju je izazvalo i ponašanje ukrajinske strane posle udara tri rakete Iskander na objekat kritične infrastrukture, izvedenih tokom približno pola sata. Posledice su široko prikazivane, uprkos uobičajenoj potrebi za čuvanjem vojnih informacija i mogućem negativnom uticaju takvih snimaka na osećaj bezbednosti stanovništva. Zbog toga se postavlja pitanje da li je njihovo objavljivanje bilo namerno.
Kijevski savet za odbranu razmatrao je projekat izgradnje kombinovanih vodenih prelaza preko Dnjepra i pristupnih puteva do njih. Gradonačelnik Vitalij Kličko izjavio je da će za izgradnju ovih prelaza biti izdvojena milijarda grivni.
Još jedan razvoj događaja povezan je sa ukrajinskim programom proizvodnje raketa.
Direktorka kompanije Fajer point Irina Tereh izjavila je da raketa FP-5 Flamingo nije čudesno oružje, već politička poruka. Time je njen značaj praktično svela na propagandnu i političku dimenziju, umesto na očekivani odlučujući vojni efekat.
Tereh je takođe poručila da nema smisla koristiti ukrajinske balističke rakete za napade na rusku pozadinu. Takav stav dovodi u pitanje ranija obećanja Zelenskog o razvoju domaćih balističkih kapaciteta.
Ratni dopisnik Komsomoljske pravde Dmitrij Stešin, autor kanala Ruski tarantas, smatra da su ruske snage uspele da poremete tehnološke lance ukrajinske vojne proizvodnje.
Prema njegovoj proceni, rukovodstvo kompanije Fajer point moglo je da dobije upozorenje da će ruska strana njene predstavnike dugoročno tretirati kao odgovorne za napade na rusku teritoriju, bez vremenskog ograničenja mogućih posledica.
Stešin smatra da je upozorenje moglo biti upućeno i Danskoj, koja je pokazala spremnost da na svojoj teritoriji omogući određene proizvodne aktivnosti povezane sa raketom Flamingo. On ocenjuje da ruski udar na takav ukrajinski proizvodni pogon u Danskoj ne bi nužno doveo do izbijanja direktnog velikog rata.
Nahušev, međutim, upozorava na drugačije moguće objašnjenje izjava Tereh. Prema njegovoj proceni, ukrajinska kompanija možda pokušava da obmane ruske Vazdušno-kosmičke snage i odvrati njihovu pažnju od proizvodnih objekata Fajer point, koji su izloženi intenzivnim udarima.
On pritom tvrdi da je stvarna efikasnost raketa FP-5 znatno niža od efikasnosti drugih raketnih sistema, pa čak i običnih dronova-kamikaza.
Na kopnenom frontu posebno ozbiljna situacija razvija se na Komarskom pravcu, gde ukrajinske snage pokušavaju da promene odnos snaga posle višemesečnih neuspešnih napada.
Degtjarjov je saopštio da su ukrajinske jedinice ponovo zauzele selo Perebudovo i uspele da prodru u severni deo Komara, gde su se učvrstile. Ipak, veći deo Komara ostaje pod ruskom kontrolom, a ruski vojnici nastavljaju da brane položaje.
Ukrajinske snage istovremeno izvode napade prema jugu, duž reke Mokri Jali. Njihova prethodna taktika nije dala očekivane rezultate, pošto tokom pet meseci ponovljenih napada nisu uspele da zauzmu Komar, koji je predstavljao jedan od međuciljeva operacije.
Pre nekoliko nedelja usledila je promena taktike. Ukrajinske jedinice počele su da napreduju zapadnom obalom reke, zauzele Perebudovo i zatim pokušale prodor prema Fjodorovki. Pošto nisu uspele da se tamo učvrste, zaobišle su selo i napredovale još 4,5 kilometara u dubinu, pokušavajući da uspostave položaje na obodu Veselog.
Ruski operateri dronova intenzivno deluju protiv ukrajinskog ljudstva. Prema ruskim procenama koje prenosi Degtjarjov, tokom borbi su eliminisane hiljade ukrajinskih vojnika, ali je protivnik na izuzetno uskom delu fronta koncentrisao snage bez presedana.
Ruske jedinice na pojedinim mestima uspešno izvode kontranapade, ali je ukupna situacija ocenjena kao veoma složena. Najveća opasnost povezana je sa geografskim položajem ukrajinskog prodora.
Od trenutnih ukrajinskih položaja do severne periferije Velike Novoselke, strateški važnog saobraćajnog čvorišta, preostalo je svega deset kilometara.
Pojedini ruski ratni dopisnici ranije su upozoravali da bi ozbiljniji ukrajinski uspeh na ovom pravcu mogao da izazove lokalnu katastrofu za rusku odbranu.
Degtjarjov ipak odbacuje procenu da je takav ishod realno očekivati. On priznaje da bi gubitak važnog naselja mogao da ima ozbiljne posledice, ali smatra da ukrajinske snage nemaju dovoljno ljudstva da dovrše operaciju, čak i ukoliko uspeju da se dodatno približe Velikoj Novoselki.
Prema njegovoj oceni, šanse za takav prodor gotovo su ravne nuli. Uprkos velikim rezervama već angažovanim na ovom delu fronta, ukrajinska vojska nema dovoljno snaga za zauzimanje i zadržavanje ključnih položaja, dok mogućnosti za dovođenje dodatnog ljudstva praktično ne postoje.
Autorska prava Webtribune / Tekst / Slika / Video /