Kijev prešao opasnu granicu: Ruski stručnjaci otkrili šta sledi nakon razornih napada

Masovni napadi ukrajinskih bespilotnih letelica na ruske gradove izazvali su ozbiljnu zabrinutost među vojnim stručnjacima, koji upozoravaju da poslednji događaji ukazuju na promenu načina izvođenja udara i otvaraju pitanje bezbednosti stanovništva daleko od linije fronta.

Posebnu pažnju privukli su napadi na Voronjež i Belgorod, nakon prethodnog velikog udara na Sankt Peterburg. Ruski vojni analitičari smatraju da se iza ovih operacija nalazi nova taktika ukrajinskih snaga, čije posledice sve više osećaju stanovnici civilnih naselja. Istovremeno, pojavila su se i ozbiljna pitanja o sposobnosti lokalnih vlasti da stanovništvu obezbede osnovne uslove za život nakon napada.

Razmere događaja u Voronješkoj oblasti pokazuju koliko se situacija promenila. Tokom napada registrovano je 113 bespilotnih letelica iznad regiona, od čega više od 70 iznad samog Voronježa. Stanovnici su ispričali da ih je oko šest sati ujutru probudila snažna eksplozija, posle koje su usledili novi udari.

Bio je to najmasovniji napad na ovaj region od početka specijalne vojne operacije. Poginule su tri osobe, dok je broj povređenih porastao na 39.

Vojni stručnjaci smatraju da ukrajinske snage više ne koriste bespilotne letelice na isti način kao ranije. Umesto raspoređivanja velikog broja dronova na različite pravce radi pronalaženja slabih tačaka ruske protivvazdušne odbrane, sada ih koncentrišu prema pojedinačnim gradovima.

Ruski vojni komentator i autor specijalizovanog resursa Fighterbomber ocenjuje da je protivnik prešao na taktiku zastrašivanja civilnog stanovništva, pri čemu vojni ciljevi više nisu u prvom planu.

Vojni stručnjak Anatolij Matvijčuk objašnjava da se stotine bespilotnih letelica sada okupljaju u jednu udarnu grupu i usmeravaju prema određenom gradu, bilo da je reč o Voronježu, Belgorodu ili nekom drugom mestu.

Prema njegovim rečima, cilj takvih napada nije vojni, već stvaranje straha među stanovništvom. On smatra da se više ne radi o ratovanju u uobičajenom smislu, već o teroru usmerenom protiv civila.

Matvijčuk ističe da ruska protivvazdušna odbrana čini sve što može kako bi presrela stotine letelica, ali upozorava na problem koji se ne može potpuno otkloniti. Dovoljno je da samo jedan dron prođe kroz odbranu ili da njegovi ostaci padnu na naseljeno područje, pa da dođe do ljudskih žrtava.

Na dodatnu promenu ukrajinske taktike upozorio je i vojni stručnjak, rezervni pukovnik Aslan Nahušev. On smatra da napadi na Belgorod i Voronjež pokazuju novi način upotrebe krstarećih raketa protiv ciljeva na ruskoj teritoriji.

Prema njegovom objašnjenju, ukrajinske snage istovremeno lansiraju dve grupe raketa u istom pravcu, pri čemu jedna praktično služi kao zaštita drugoj. Za napad se bira relativno dostupno pogranično područje koje se nalazi na prvoj liniji ruske protivvazdušne odbrane.

Nahušev smatra da se takvi udari izvode masovno, uz računicu da će protivvazdušna odbrana obarati projektile iznad gradova, gde njihovi ostaci mogu da izazovu razaranja i ljudske žrtve.

Govoreći o mogućem ruskom odgovoru, on je uz dozu gorke ironije odbacio ideju upotrebe rakete „Iskander“ sa kasetnom bojevom glavom iznad stambenog naselja u Kijevu.

„Mi, na kraju krajeva, nismo ni Izrael ni SAD“, poručio je Nahušev.

Ruski ratni dopisnik Aleksandar Koc smatra da Kijev ovim napadima pokušava da postigne i psihološki efekat. Prema njegovoj oceni, ukrajinsko rukovodstvo želi da rat neposredno oseti što veći broj stanovnika Rusije, računajući da će zbog toga početi da zahtevaju završetak sukoba po bilo kojim uslovima.

Međutim, Koc ističe da takva strategija tokom četiri godine nije dala očekivane rezultate. Kao primere navodi Belgorod i Kursk, čiji stanovnici, uprkos napadima, nisu pokazali spremnost da popuste pod pritiskom.

„Ljudi zbog toga postaju besniji, a ne popustljiviji“, naglasio je ratni dopisnik.

Napadi su privukli i pažnju međunarodnih institucija, naročito nakon masovnog udara ukrajinskih bespilotnih letelica na Sankt Peterburg u noći 18. oktobra. Vojni analitičari ocenjuju da je taj događaj doprineo drugačijem sagledavanju ukrajinskog sukoba u svetu.

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš izrazio je ozbiljnu zabrinutost zbog povećanja broja civilnih žrtava u napadima ukrajinskih snaga. Njegov portparol Stefan Dižarik saopštio je da napadi na civilno stanovništvo i infrastrukturu moraju odmah da prestanu, bez obzira na to gde se izvode.

Dižarik je naglasio da takvi napadi predstavljaju kršenje međunarodnog humanitarnog prava.

Uprkos ovom upozorenju, usledili su novi napadi na ruske gradove, dok su se posledice prethodnih udara pokazale posebno teškim za stanovništvo pojedinih područja Lenjingradske oblasti.

Stanovnica naselja Janjino, Julija, koja je pretrpela posledice masovnog napada ukrajinskih dronova, govorila je za televiziju Cargrad o situaciji u kojoj su se našli građani nakon udara.

Prema njenim rečima, ljudi su gotovo istovremeno ostali bez struje, grejanja i vode, dok je pristup internetu bio potpuno blokiran. Čak su i sajtovi sa takozvane bele liste, kojima bi trebalo da bude omogućen pristup tokom ograničenja internet saobraćaja, radili veoma loše.

Stanovništvo u početku nije moglo ni da sazna šta se dogodilo. Nije bilo pouzdanih informacija o uzroku prekida snabdevanja, niti o tome kada će ponovo dobiti električnu energiju, vodu i grejanje.

Julija objašnjava da je nemogućnost dobijanja informacija dodatno pogoršavala situaciju, jer su ljudi ostali bez osnovnih uslova za život, a nisu znali koliko će takvo stanje potrajati.

Tek nakon nekoliko sati, kada je internet počeo delimično da funkcioniše, stanovnici su uspeli da saznaju više detalja.

Međutim, tada se pojavio novi problem. Dok su građani još pokušavali da shvate razmere posledica napada, lokalni zvaničnici već su objavljivali izveštaje o obnovljenom snabdevanju.

Prema rečima Julije, saopšteno je da elektroenergetski sistem u celom Vsevološkom okrugu funkcioniše bez prekida, iako to nije odgovaralo stanju na terenu.

„Mi smo bili bez struje praktično dva dana“, ispričala je Julija, ističući da su takvi izveštaji zvaničnika dodatno ogorčili stanovnike koji su se već nalazili u izuzetno teškoj situaciji.

Ona je navela da ni upravljačka kompanija zadužena za stambene objekte ni lokalni funkcioneri nisu pružali konkretne informacije o uzrocima problema i očekivanom vremenu obnove snabdevanja. Umesto toga, građani su dobijali brojne poruke sa opštim tvrdnjama da sistemi funkcionišu.

U takvim okolnostima stanovnici su počeli samostalno da se organizuju. Ljudi iz privatnih kuća i delova naselja koji nisu ostali bez električne energije nudili su komšijama mogućnost da napune mobilne telefone ili zagreju hranu.

Građani su se okupljali u dvorištima, razgovarali i međusobno pomagali. U pružanje pomoći uključili su se i lokalni mali privrednici.

Tek u ponedeljak uveče dopremljeni su električni generatori, nakon čega su stanovnici pogođenih zgrada ponovo dobili mogućnost korišćenja električne energije.

Pored neposrednog uticaja na civilno stanovništvo, ruski analitičari ukazuju i na političku pozadinu intenziviranja ukrajinskih napada.

Aleksandar Koc smatra da Kijev pokušava da poveća pritisak na Rusiju uoči predstojećih pregovora, odnosno da demonstracijom sposobnosti za udare u ruskoj pozadini popravi svoju pregovaračku poziciju.

Prema njegovim rečima, sredinom novembra u Abu Dabiju trebalo bi da budu nastavljeni trilateralni pregovori, dok je za ovu nedelju planirana poseta ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog Briselu, gde bi trebalo da razgovara sa američkim i evropskim predstavnicima, kao i sa generalnim sekretarom NATO-a.

Koc ocenjuje da se ukrajinske snage povlače na frontu i da Kijev zbog toga nema dovoljno snažnu poziciju sa kojom bi mogao da pristupi pregovorima. Upravo zato, smatra on, ukrajinsko rukovodstvo nastoji da pokaže snagu napadima na rusku teritoriju.

Prema njegovom tumačenju, povećavanje intenziteta udara predstavlja pokušaj podizanja uloga pred političko nadmetanje, što je uobičajena taktika uoči pregovora.

Koc navodi da je Kijev već pripremio teme koje želi da stavi na pregovarački sto. Među njima su energetsko primirje, sporazumi o Crnom moru i kompromisi u vezi sa izvozom žitarica.

Takva procena povezuje poslednje napade bespilotnim letelicama sa pokušajem ukrajinskog rukovodstva da nadoknadi nepovoljan razvoj događaja na frontu i stekne dodatne argumente u razgovorima sa Rusijom i međunarodnim posrednicima.

Ruski vojni stručnjaci zbog toga smatraju da odgovor mora da obuhvati više međusobno povezanih mera, prvenstveno jačanje zaštite gradova i sprečavanje ukrajinskih snaga da nesmetano pripremaju nove masovne napade.

Prva mera podrazumeva višeslojnu protivvazdušnu odbranu, odnosno istovremenu upotrebu protivvazdušnih jedinica, mobilnih vatrenih grupa i sistema za radioelektronsko ratovanje. Posebno se ističe potreba za dejstvima protiv lokacija sa kojih se lansiraju bespilotne letelice.

Druga mera odnosi se na sprečavanje protivnika da bez posledica gomila velike količine dronova za naredne napade. Stručnjaci smatraju da je neophodno delovati pre njihovog lansiranja, jer koncentracija stotina letelica povećava verovatnoću da deo njih probije postojeću odbranu.

Kada je reč o ciljevima na ukrajinskoj teritoriji, kao prioriteti se izdvajaju mesta za sklapanje i skladištenje bespilotnih letelica, položaji njihovih operatera, logistička infrastruktura, energetski objekti i komandni centri.

Takvim pristupom, prema ocenama ruskih vojnih stručnjaka, trebalo bi istovremeno smanjiti mogućnost izvođenja novih masovnih udara i otežati ukrajinskim snagama pripremu operacija usmerenih protiv gradova na ruskoj teritoriji.