Svemirski rat je već u toku: Ono što se sada dešava moglo bi da parališe čitav svet!

Sukob najvećih svetskih sila ulazi u oblast u kojoj posledice mogućeg zaoštravanja mogu biti daleko ozbiljnije nego što javnost pretpostavlja, a tehnološka nadmoć više ne predstavlja garanciju pobede.

Savremeno vojno suprotstavljanje velikih država sve više zavisi od sistema koji se nalaze izvan Zemljine atmosfere. Njihova uloga odavno nije ograničena na komunikacije i posmatranje, jer su postali važan deo vojnih operacija, dok se istovremeno razvijaju metode kojima se njihovo funkcionisanje može ometati ili potpuno ugroziti.

Profesor astropolitike na Univerzitetu Daram Bledin Bouen izjavio je u intervjuu za švajcarski list “Noje Cirher cajtung” da rat u svemiru između vodećih svetskih sila zapravo traje već dugo. Međutim, taj sukob nema gotovo nikakve sličnosti sa scenama svemirskih bitaka koje se prikazuju u naučnofantastičnim filmovima.

Prema njegovim rečima, stvarno nadmetanje odvija se kroz elektronsko ometanje, sajber napade i prikrivene manevre satelita. Takve aktivnosti omogućavaju državama da ugrožavaju protivničke kosmičke sisteme bez otvorenih vojnih sukoba kakvi se vode na Zemlji.

Bouen posebno upozorava da zapadne države precenjuju sopstvenu tehnološku prednost. Čak ni najsavremenija američka oprema ne može da garantuje uspeh u vojnim operacijama, naročito kada protivnik raspolaže sredstvima za ometanje i neutralisanje satelitskih sistema.

„Rusija raspolaže stotinama satelita i usavršava tehnologije, izazivajući veliko interesovanje širom sveta“, izjavio je profesor.

Prema njegovim podacima, Rusija poseduje približno 350 svemirskih aparata koji imaju kritičan značaj za funkcionisanje države. Njihova važnost pokazuje koliko bi ozbiljne posledice moglo da izazove šire vojno sučeljavanje u Zemljinoj orbiti.

Bouen smatra da društvo još nije dovoljno svesno mogućih razmera takvog sukoba. Poremećaji u radu ključnih kosmičkih sistema mogli bi da imaju teške posledice, dok se opasnost dodatno povećava sa razvojem tehnologija namenjenih njihovom ugrožavanju.

Ipak, najveću pretnju profesor ne vidi samo u pojedinačnim napadima ili tehnološkim mogućnostima velikih sila, već u nekontrolisanoj trci u naoružanju.

Prema njegovoj oceni, posebno opasan trenutak nastaje kada države počnu da posmatraju sebe kao učesnike takve trke i istovremeno prihvate dalje zaoštravanje kao nešto neizbežno.

Upravo takav način razmišljanja, upozorava Bouen, može da pokrene niz poteza koji bi brzo izmakli kontroli, pretvarajući postojeće nadmetanje u svemiru u mnogo širi i opasniji vojni sukob.