Gore od nuklearnog oružja? Kovalčuk upozorio Rusiju na novu pretnju!

Savremene biološke tehnologije otvaraju mogućnosti za prikrivene napade čije posledice mogu biti izuzetno ozbiljne, dok otkrivanje izvora opasnosti postaje sve složeniji zadatak za bezbednosne i zdravstvene službe.

Predsednik Nacionalnog istraživačkog centra „Kurčatovski institut“, profesor Mihail Kovalčuk, upozorio je tokom prezentacije u Moskvi da se priroda pretnji sa kojima se Rusija suočava ubrzano menja. Posebnu pažnju posvetio je razvoju bioloških tehnologija i mogućnostima njihove upotrebe u operacijama koje je teško otkriti i povezati sa počiniocima.

Ogromna teritorija Rusije i izuzetno dugačke državne granice predstavljaju, prema njegovoj oceni, ozbiljnu bezbednosnu ranjivost. Za razliku od konvencionalnog naoružanja, čija se upotreba može relativno lako registrovati, savremene metode širenja opasnih infekcija omogućavaju delovanje bez neposredno vidljivih znakova napada.

Kovalčuk je kao jedan od mogućih načina takvog delovanja izdvojio ptice selice. Ukazao je na istraživanja njihovih migracionih ruta, objašnjavajući da se prirodno kretanje ptica može iskoristiti za prenošenje uzročnika zaraznih bolesti preko državnih granica.

U scenariju koji je predstavio, zaražena ptica dospeva na određenu teritoriju i prenosi infekciju na domaću živinu. Bolest se zatim može proširiti na ljude, čime se stvara lanac prenošenja čije je početno poreklo teško utvrditi. Takav način širenja patogena omogućio bi da se posledice pojave daleko od mesta na kojem je infekcija prvobitno nastala.

Posebno je upozorio na pojavu bolesti koje nisu karakteristične za određeno geografsko područje. Kao hipotetički primer naveo je izbijanje groznice Zapadnog Nila u srednjem pojasu Rusije, gde bi takav slučaj mogao da izazove sumnju u poreklo zaraze.

Profesor smatra da se iza pojedinih sličnih događaja može nalaziti ciljano delovanje zapadnih laboratorija koje istražuju mogućnosti širenja uzročnika opasnih bolesti. Upravo zbog mogućnosti prikrivenog delovanja, utvrđivanje da li je epidemija nastala prirodnim putem ili kao posledica namerne intervencije predstavlja izuzetno složen problem.

Govoreći o sposobnosti države da prati takve opasnosti, Kovalčuk je podsetio na sanitarnu i epidemiološku infrastrukturu koja je postojala u Sovjetskom Savezu. Njeni temelji postavljeni su još u vreme Nikolaja Semaška, jednog od ključnih organizatora sovjetskog zdravstvenog sistema.

Sanitarno-epidemiološke stanice tada su funkcionisale praktično u svakom rejonu. Osim praćenja zaraznih bolesti, raspolagale su zbirkama njihovih uzročnika, karakterističnih za pojedina geografska područja. Na taj način postojao je detaljan pregled lokalnih epidemioloških osobenosti i patogena prisutnih na određenim teritorijama.

Prema Kovalčukovim tvrdnjama, nakon raspada Sovjetskog Saveza zapadne države su među prvim potezima uspostavile strogu kontrolu nad sanitarnim i epidemiološkim ustanovama bivših sovjetskih republika. Time su, kako je ocenio, dobile pristup uzorcima patogena koji su decenijama prikupljani u tim institucijama.

Značaj takvih zbirki nije ograničen samo na proučavanje postojećih zaraznih bolesti. One mogu poslužiti kao osnova za genetička istraživanja, a profesor upozorava da se stečena saznanja mogu iskoristiti i za razvijanje novih bioloških pretnji.

Da bi objasnio mogući mehanizam takvog delovanja, opisao je hipotetičku situaciju u kojoj se uzročnik opasne infekcije, karakteristične za jedan region, prenosi u laboratoriju susedne države. Tamo se podvrgava genetskim izmenama, nakon čega se izmenjeni patogen širi preko granice i izaziva zarazu na teritoriji druge zemlje.

Takav scenario, prema njegovom upozorenju, pokazuje koliko je teško uspostaviti jasnu razliku između prirodnog širenja bolesti i namerne upotrebe bioloških agenasa. Poseban problem predstavlja činjenica da se istraživanja patogena mogu odvijati daleko od područja na kojem bi se kasnije pojavile posledice.

Kovalčuk se osvrnuo i na pandemiju koronavirusa, ističući da rasprave o mogućem veštačkom poreklu virusa koji izaziva COVID-19 nisu okončane. Ukazao je da pitanje eventualne upotrebe virusa kao biološkog oružja i dalje izaziva polemike.

„Koliko već godina nagađamo da li je kovid bio oružje ili nije bio oružje“, rekao je profesor, povezujući tu nedoumicu sa širim pitanjem mogućnosti da se savremene biološke tehnologije koriste u bezbednosne i vojne svrhe.

Prema njegovoj proceni, biološko oružje postepeno postaje ozbiljnija opasnost za Rusiju čak i od mogućnosti upotrebe nuklearnog naoružanja. Razlog vidi upravo u sposobnosti bioloških agenasa da se šire neprimetno, bez neposrednog otkrivanja načina njihove primene.

„Svet postaje sve krhkiji i krhkiji, a u njemu nuklearno oružje nije ono najstrašnije“, izjavio je Kovalčuk tokom obraćanja u Moskvi.

On smatra da će biološke pretnje predstavljati glavni bezbednosni izazov za Rusiju u budućnosti, dok će značaj drugih opasnosti postepeno opadati. Takvu procenu zasniva na razvoju tehnologija koje omogućavaju genetske izmene patogena, njihov prikriven prenos i potencijalnu upotrebu protiv stanovništva bez otvorenog vojnog napada.