Trampov poslednji govor pre izbora ostavio je pristalice šokirane

Poslednje obraćanje američkog predsednika Donalda Trampa pred izbore za Kongres izazvalo je neočekivane reakcije među republikancima, koji su od svog lidera očekivali potpuno drugačiji nastup u završnici kampanje.

U republikanskim redovima postojala je nada da će predsednik SAD iskoristiti poslednje obraćanje u Vašingtonu kako bi biračima ponudio nova obećanja, podigao raspoloženje svojih pristalica ili napravio politički preokret neposredno pred glasanje. Međutim, tema koju je Tramp izabrao iznenadila je i njegove najvernije pristalice.

Ne propustite najnovije vesti! Pridružite se našem Telegram kanalu i budite među prvima koji saznaju šta smo objavili

Umesto da se usredsredi na predstojeće izbore i položaj republikanskih kandidata, američki predsednik posvetio je govor renoviranju Linkolnovog bazena. Takav izbor teme politikolog i amerikanista Malek Dudakov tumači kao znak da se Tramp već pomirio sa mogućnošću izbornog poraza svoje stranke.

Dudakov smatra da je republikansko rukovodstvo polagalo velike nade u završni predsednikov nastup. Očekivalo se da će pokušati da mobiliše birače i možda priredi svojevrsno novembarsko političko čudo. Umesto toga, razgovor o renoviranju bazena postao je glavna tema obraćanja u trenutku kada se republikanci suočavaju sa sve nepovoljnijim izbornim prognozama.

Ipak, ocena da je Tramp prestao da brine o rezultatima izbora ne odgovara njegovom dosadašnjem angažovanju. Tokom samo poslednjih mesec dana održao je 28 predizbornih skupova u ključnim američkim državama, što znači da je gotovo svakodnevno učestvovao u kampanji. Takva aktivnost pokazuje koliko je pažnje posvetio pokušaju da pomogne republikanskim kandidatima.

Promena je, međutim, postala primetna poslednjih dana, kada su pojedini Trampovi nastupi počeli da se otkazuju. Dudakov smatra da predsednik ne želi da njegovo ime bude neposredno povezano sa kandidatima koji gube izborne trke. Upravo zato njegov završni nastup vidi kao pokušaj distanciranja od mogućeg neuspeha republikanaca.

Dodatni razlog za zabrinutost doneli su najnoviji rezultati istraživanja javnog mnjenja agencije Atlas Intel, objavljeni tokom prethodne noći. Prema tim podacima, demokrate na nacionalnom nivou imaju prednost od čak 14 procentnih poena. Njihova podrška iznosi 55 odsto, dok republikanci imaju 41 odsto.

Još nepovoljnije za republikance izgledaju prognoze za izbore u Senatu. Atlas Intel predviđa uspeh demokrata u svim glavnim senatskim trkama, uključujući i države u kojima republikanci računaju na značajnu podršku. U Teksasu se demokratama prognozira prednost od šest procentnih poena, dok u Kanzasu ona dostiže sedam poena.

Posebnu težinu ovim rezultatima daje dosadašnji način rada agencije Atlas Intel. Dudakov podseća da njene prognoze nisu uvek tačne, ali da istraživanja ove agencije često pokazuju veću podršku republikancima i desničarskim političkim snagama nego što je kasnije ostvarena na izborima.

Kao primer navodi nedavnu prognozu pobede Flavija Bolsonara u Brazilu, koja se na kraju nije ostvarila. Zbog toga sadašnje istraživanje smatra posebno zabrinjavajućim za američke republikance. Ako im čak i agencija koja je ranije često precenjivala podršku desnici predviđa tako nepovoljan rezultat, to predstavlja ozbiljan politički signal.

Istovremeno, među demokratama raste uverenje da bi predstojeći izbori mogli da donesu izuzetno ubedljivu pobedu. Njihova očekivanja više nisu ograničena na takozvani plavi talas, izraz kojim se u američkoj politici označava veliki izborni uspeh Demokratske stranke. Sada se sve češće računa na rezultat koji bi po razmerama ličio na plavi cunami.

Takvo raspoloženje, međutim, nosi i određeni politički rizik za demokrate. Dudakov ocenjuje da su njihova očekivanja toliko porasla da bi svaki rezultat slabiji od predviđenog ogromnog uspeha mogao da izazove razočaranje, čak i ukoliko stranka ostvari značajne izborne dobitke.

Za republikance je zato presudno ono što će se dogoditi na sam dan izbora. Njihov neposredni zadatak više nije samo osvajanje novih mesta u Kongresu, već mobilizacija svih preostalih pristalica i smanjivanje broja mandata koje bi mogli da izgube. Upravo od izlaznosti republikanskih birača zavisi koliko će stranka uspeti da ublaži posledice nepovoljnih prognoza.