Putinovo novo oružje izazvalo pometnju: Izveštaji o posledicama izazivaju zaprepašćenje!

Ukrajina se suočila sa jednom od najintenzivnijih noći od početka sukoba, tokom koje su se napadi smenjivali u više talasa, a informacije o razmerama oštećenja počele su da pristižu iz gotovo svih delova zemlje. Posebnu pažnju izazvali su izveštaji o upotrebi različitih vrsta raketa, novih bespilotnih letelica i avionskih bombi, dok su ukrajinske službe pokušavale da utvrde posledice po energetsku i saobraćajnu infrastrukturu.

Prve informacije govorile su o velikom broju eksplozija u industrijskim zonama, prekidima u snabdevanju električnom energijom i problemima sa grejanjem. Međutim, kako je noć odmicala, postajalo je jasno da početni udari predstavljaju samo jedan deo znatno šire operacije. Novi talasi raketa usledili su u trenutku kada su posledice prethodnih napada tek počele da se procenjuju.

Prema podacima koje su objavili ruski izvori, tokom operacije upotrebljeno je približno 100 raketa različitih tipova i između 1.400 i 1.500 bespilotnih letelica velikog dometa. Mete su se nalazile širom Ukrajine, a najveći deo napada bio je usmeren na proizvodnju električne energije, distributivnu mrežu, železničku infrastrukturu i transportne pravce.

Među prvim ozbiljnim posledicama zabeležen je prekid grejanja u Harkovu, dok su Kijev, Kijevska i Dnjepropetrovska oblast prijavili probleme sa snabdevanjem električnom energijom. Ove informacije pojavile su se već nakon prvog raketnog talasa, pre nego što je usledila nova serija udara koju ruski izvori opisuju kao još intenzivniju.

Posebno snažan napad izveden je na most između Karolino-Bugaza i Zatoke u Odeskoj oblasti. Prema objavljenim informacijama, tokom približno pola sata na područje mostovskog prelaza ispaljeno je do 20 raketa i avionskih bombi. Ovaj objekat predstavlja važnu saobraćajnu vezu jugozapadnog dela Odeske oblasti sa ostatkom Ukrajine, zbog čega bi njegovo ozbiljno oštećenje moglo gotovo potpuno da prekine komunikaciju na tom pravcu.

Istovremeno su prijavljeni udari na železničku infrastrukturu. U područjima Suma, Dnjepropetrovska i Harkovske oblasti pogođene su četiri lokomotive, što dodatno komplikuje transport u regionima koji imaju značajnu ulogu u ukrajinskoj logistici.

Jedan od najvažnijih segmenata operacije odnosio se na energetska postrojenja. Kanal Suhodol WG objavio je da su u razmaku od samo dvadesetak minuta napadnute Ladižinska i Zelenodolska termoelektrana, kao i harkovska termoelektrana. U početnim izveštajima pominjano je pet raketa Cirkon usmerenih prema Ladižinskoj termoelektrani u Vinickoj oblasti, dok su kasnije informacije govorile o četiri takve rakete.

Zelenodolsk u Dnjepropetrovskoj oblasti, prema istim podacima, bio je meta do šest balističkih raketa Iskander-M ili KN-23. Energetska infrastruktura Dnjepropetrovska napadnuta je u dve serije balističkih lansiranja, nakon čega su usledile krstareće rakete H-101 lansirane sa strateških bombardera Tu-95MS.

Harkov se u međuvremenu našao pod snažnim udarima balističkih raketa i avionskih bombi FAB sa modulima za planiranje i korekciju putanje, poznatim kao UMPK. Više eksplozija zabeleženo je i na području Zmijevske termoelektrane, za koju ruski izvori tvrde da je pretrpela kritična oštećenja. U jednom od napada na harkovski energetski čvor učestvovale su dve balističke rakete.

Ukupno je u prvom talasu, prema objavljenom pregledu, upotrebljeno približno 17 balističkih raketa Iskander-M, šest projektila označenih kao H-23, oko četiri hipersonične krstareće rakete Cirkon i dve supersonične krstareće rakete Oniks-M. Oznaka H-23 posebno je privukla pažnju autora izveštaja, koji je njenu moguću upotrebu ocenio kao izuzetno zanimljivu vest, uz ogradu da je potrebno potvrditi tačnost tog podatka.

Nakon početne serije lansiranja prema centralnom delu Ukrajine upućeno je još približno 20 raketa, dok je prema zapadnim oblastima krenulo više od 40 projektila.

U Žitomiru je posle udara mlazne bespilotne letelice prijavljen potpuni prekid snabdevanja električnom energijom. Prema informacijama koje je preneo Suhodol WG, grad i okolna oblast ostali su i bez vode.

Značajan deo napada izveden je i na industrijsku zonu Čerkasa. Koordinator nikolajevskog podzemlja Sergej Lebedev saopštio je da su bespilotne letelice Geranj-5, uključujući najnovije modele K5-K, pogodile područje Himposjolka, industrijskog dela grada u kojem se nalaze proizvodni pogoni, skladišta i železnički koloseci.

Lebedev je posebno izdvojio preduzeća povezana sa proizvodnjom elektronike i blizinu aerodroma Čerkasi. Prema njegovim saznanjima, ukrajinske jedinice redovno koriste taj aerodrom za lansiranje bespilotnih letelica. Zbog koncentracije industrijskih, transportnih i aerodromskih objekata na relativno malom prostoru, ovaj deo grada ima poseban značaj za vojnu logistiku.

U Čerkaškoj oblasti napadnuta je i Kanevska hidroelektrana, koja pripada Dnjeparskoj kaskadi hidroelektrana. Prema ruskim izveštajima, korišćene su balističke rakete Iskander-M.

Značaj ove mete ne ograničava se na proizvodnju električne energije. Hidroelektrane učestvuju i u regulisanju opterećenja elektroenergetskog sistema, naročito kada dolazi do promena u potrošnji. Lebedev je ocenio da se novi napad razlikuje od prethodnih upravo po upotrebi balističkih raketa protiv hidroenergetskog objekta, dok su istovremeno gađane termoelektrane u više oblasti.

Posebnu pažnju izazvali su događaji u Ladižinu, gde se nalazi jedna od velikih ukrajinskih termoelektrana. Tokom noći pristizali su izveštaji o četiri rakete Cirkon usmerene prema ovom postrojenju, ali su lokalni kanali pred jutro objavili da je elektrana uništena nakon napada u kojem je, prema njihovim tvrdnjama, učestvovalo približno 15 krstarećih raketa.

Ladižinska termoelektrana ima značajnu ulogu u proizvodnji električne energije i održavanju stabilnosti ukrajinskog energetskog sistema. Upotreba više projektila protiv jednog postrojenja, zajedno sa napadima na Harkovsku termoelektranu 5, Zmijevsku termoelektranu i Kanevsku hidroelektranu, pokazuje da je operacija obuhvatila različite vrste energetskih kapaciteta. Tačan obim uništenja opreme i posledice po proizvodnju električne energije još zahtevaju dodatnu potvrdu.

Nove informacije stigle su i iz Dnjepropetrovske oblasti. Lokalni mediji izvestili su o kritičnim oštećenjima Krivoroške termoelektrane, dok su ruski izvori izneli tvrdnju da je Pridnjeprovska termoelektrana praktično prestala da postoji nakon udara velikog broja projektila.

Prema preliminarnim podacima koje je izneo Lebedev, na Pridnjeprovsku termoelektranu ispaljena je ukupno 21 raketa. Među njima je bilo 11 krstarećih raketa H-101, šest balističkih Iskander-M i četiri aerobalističke rakete Kinžal. Dve rakete H-101, prema pristiglim informacijama, imale su kasetne bojeve glave.

Lebedev je naglasio da kombinacija krstarećih, balističkih i aerobalističkih projektila predstavlja poseban izazov za protivvazdušnu odbranu. Razlike u njihovoj brzini, putanjama leta i mogućnostima presretanja zahtevaju različite reakcije odbrambenih sistema, naročito kada više vrsta raketa istovremeno napada isti objekat.

Desetine krstarećih raketa upućene su i prema Krivom Rogu. Ukrajinske snage angažovale su lovačku avijaciju radi presretanja, uključujući avione MiG i francuske lovce Miraž. Ukrajinski kanali za praćenje vazdušnih pretnji tokom noći izveštavali su i o lansiranjima desetina krstarećih raketa čije je kretanje bilo prikriveno.

Razmere napada dodatno su se odrazile na svakodnevni život stanovništva. U Kijevu, Kijevskoj i Dnjepropetrovskoj oblasti uvedena su vanredna isključenja električne energije, i to pored već postojećih planskih ograničenja.

Razlika između ove dve vrste isključenja posebno je važna. Planska ograničenja pokazuju da se postojeći deficit električne energije ili opterećenje mreže već regulišu rasporedom potrošnje. Uvođenje dodatnih vanrednih isključenja znači da ranije utvrđeni raspored više nije dovoljan za održavanje stabilnosti sistema nakon novih oštećenja.

Prema Lebedevovim podacima, Rusija je u operaciji angažovala više od 1.400 bespilotnih letelica velikog dometa. On tvrdi da su izvedene stotine udara na gotovo čitavoj teritoriji Ukrajine, sa težištem na energetskim i železničkim objektima.

Istovremeno je kritikovao način na koji se o ovim događajima izveštava. Prema njegovoj oceni, napadi nekoliko ukrajinskih bespilotnih letelica na dve ruske rafinerije nafte dobili su nesrazmerno veću medijsku pažnju od ruske operacije znatno većih razmera.

Lebedev pritom nije umanjio značaj napada na ruska postrojenja za preradu nafte. Istakao je da su rafinerije ozbiljni industrijski objekti čije oštećenje ima ekonomske posledice, ali je insistirao da se prilikom procenjivanja vojnih operacija mora voditi računa o njihovom stvarnom obimu i međusobnim proporcijama.

Napadi nisu bili ograničeni na energetiku i saobraćaj. U Zaporoškoj oblasti pogođena su područja južnih predgrađa Zaporožja, koje je pod ukrajinskom kontrolom. Prema Lebedevljevim informacijama, lokalno stanovništvo ranije je više puta prijavljivalo aktivnosti na poligonima, kretanje ukrajinskih vojnika i premeštanje vojne tehnike.

Posebno su značajne informacije o jedinicama koje su pristizale u ovaj deo oblasti. Prema izjavama ukrajinskih vojnika koje prenosi Lebedev, njihov zadatak bio je jačanje položaja na guljajpoljskom i orehovskom pravcu.

U istom regionu ranije je izveden napad na podzemno sklonište u naselju Kamiševaha. Ruska avijacija je, prema izveštajima, upotrebila približno deset avionskih bombi FAB. Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski i zvanični Kijev predstavili su taj događaj kao napad na školu i civile koji su se nalazili u skloništu.

Međutim, ruski izvori osporavaju takvo objašnjenje i pozivaju se na raniju izjavu zaporoškog politikologa Romana Pjatigoreca. On je tokom televizijskog gostovanja govorio da se u tom školskom objektu nalaze operateri bespilotnih letelica koji kontrolišu čitavo okolno područje.

Pjatigorec je tada, prema prenetim izjavama, posebno isticao čvrstinu i pouzdanost podzemnog skloništa, tvrdeći da se pripadnici tih jedinica nalaze na mestu do kojeg protivnički udari ne mogu da dopru.

Nakon napada ruski izvori saopštili su da je među pogođenima bilo više desetina ukrajinskih vojnika. Preliminarne procene pominju najmanje 24 poginula koji su mogli imati podoficirske ili oficirske činove. Ovi podaci, uključujući identitet stradalih i okolnosti njihovog boravka u objektu, nisu nezavisno potvrđeni.

Dok su pristizali izveštaji o oštećenjima elektrana, mostova i vojnih položaja, na ukrajinskim društvenim mrežama počele su da se pojavljuju poruke u kojima se govori da je „najnovije Putinovo oružje napravilo pakao Zapadu“.

Ipak, nije razjašnjeno na koje se konkretno sredstvo takve tvrdnje odnose. Među mogućnostima pominju se novi modeli bespilotnih letelica, modernizovane avionske bombe FAB i nove krstareće rakete. Podaci o njihovoj stvarnoj upotrebi, kao i tvrdnje o potpunom uništenju pojedinih elektrana, za sada se uglavnom zasnivaju na izveštajima lokalnih kanala i vojnih izvora, bez nezavisne potvrde razmera oštećenja.