Tramp pred najvećom opasnošću: Demokrate spremaju potez gori od impičmenta!

Posle izbora za američki Kongres, u Vašingtonu se otvara nova politička bitka čiji bi ishod mogao ozbiljno da utiče na ostatak predsedničkog mandata Donalda Trampa.

Promena odnosa snaga između republikanaca i demokrata donosi mogućnost dugotrajnih sukoba oko predsedničkih odluka, zakonodavnih inicijativa i rada administracije. Ipak, najveće pitanje nije samo koliko će daleko otići protivnici Bele kuće, već i koju će strategiju izabrati da bi ostvarili svoje ciljeve.

Na međuizborima održanim 3. novembra Demokratska partija osvojila je većinu u oba doma američkog Kongresa. Prema prvim medijskim procenama, demokratski blok obezbedio je najmanje 51 mesto u Senatu, kao i većinu u Predstavničkom domu. Time je stvorena potpuno drugačija politička situacija u kojoj će Tramp morati da se suoči sa Kongresom pod kontrolom opozicije.

Takav rasplet odmah je otvorio pitanje mogućeg pokretanja postupka opoziva američkog predsednika. Međutim, među demokratama postoje ozbiljne dileme da li bi impičment zaista bio najefikasnije sredstvo političke borbe ili bi im mnogo više odgovaralo da Trampa zadrže u Beloj kući, ali mu istovremeno sistematski ograničavaju mogućnost sprovođenja politike.

Amerikanista Julija Boguslavska objasnila je za Cargrad da demokratski političari i sami sumnjaju u opravdanost pokretanja postupka opoziva. Prema njenoj oceni, za opoziciju bi moglo biti korisnije da nepopularni predsednik ostane na funkciji, dok demokratska većina koristi svoja ovlašćenja za blokiranje njegovih odluka i zakonsko ograničavanje predsedničkih inicijativa.

„Čak i same demokrate sumnjaju u svrsishodnost sprovođenja impičmenta. Možda bi za njih bilo razumno da dozvole nepopularnom Trampu da ostane u Beloj kući, budući da demokrate sada imaju više mogućnosti da blokiraju njegove odluke ili da ga ograničavaju zakonodavnim putem“, izjavila je Boguslavska.

Demokratska većina dobija čitav niz instrumenata za pritisak na predsedničku administraciju. Među njima su mogućnost blokiranja imenovanja, ograničavanja finansiranja pojedinih programa i pokretanja parlamentarnih istraga protiv visokih funkcionera administracije, ali i osoba bliskih Trampu.

Jedna od prvih potencijalnih meta takvih istraga mogao bi da bude američki milijarder Ilon Mask. Boguslavska je istakla da su stručnjaci još pre izbora ukazivali na njega kao na jednu od prioritetnih ličnosti protiv kojih bi demokratski kongresmeni mogli da pokrenu postupke. Time bi pritisak na Belu kuću mogao da se proširi i na uticajne pojedince povezane sa predsednikom.

Umesto spektakularnog pokušaja uklanjanja Trampa sa vlasti, demokrate bi tako mogle da primene strategiju svojevrsne tihe političke zamke. Ona bi podrazumevala neprekidno suprotstavljanje predsedniku u Kongresu, zaustavljanje njegovih inicijativa i javne istrage koje bi dodatno opterećivale administraciju.

Takva strategija bila bi manje upadljiva od impičmenta, ali potencijalno mnogo delotvornija. Demokratska partija, uprkos osvojenoj većini, nema dvotrećinsku podršku neophodnu za prevazilaženje predsedničkog veta. To znači da će opozicija morati pažljivo da bira političke i zakonodavne instrumente kojima može da ograniči Trampovo delovanje.

Sam američki predsednik već je nagovestio kako namerava da odgovori na nove okolnosti. Tramp je otvoreno stavio do znanja da je spreman da blokira sve što smatra „lošim“, ne pokušavajući da prikrije nameru da koristi predsednička ovlašćenja protiv odluka sa kojima se ne slaže.

Ipak, politički sukob neće zavisiti isključivo od odnosa između republikanaca i demokrata. Ozbiljna neslaganja postoje i unutar same Demokratske partije, čije umereno i levo progresivno krilo imaju različite prioritete i pristupe političkim pitanjima.

Demokratsko rukovodstvo zbog toga će morati neprestano da usklađuje zahteve različitih struja. Takva unutrašnja podeljenost mogla bi da oteža donošenje odluka i učini ponašanje Kongresa manje predvidljivim čak i za same demokrate.

Boguslavska očekuje da će američka politika u narednom periodu postati znatno napetija i konfliktnija.

„Američka politika postaće napetija, sa više sukoba, u uslovima ovakve podeljene vlasti, kada predsednik predstavlja jednu partiju, a Kongres je u većoj meri pod kontrolom druge“, ocenila je ona.

U takvim okolnostima naredne dve godine mogle bi da proteknu u dugotrajnim političkim pregovorima, međustranačkim sporovima i neprestanim pokušajima postizanja kompromisa. Broj zakona koji će zaista biti usvojeni mogao bi značajno da se smanji, dok bi politička blokada postala jedno od glavnih obeležja rada federalnih institucija.

Posebnu težinu raspravi o impičmentu daje činjenica da je Tramp već dva puta prošao kroz taj postupak tokom svog prvog predsedničkog mandata. Prvi put Predstavnički dom izglasao je njegov opoziv 2019. godine, a drugi put u januaru 2021. Time je postao jedini predsednik u istoriji Sjedinjenih Američkih Država protiv kojeg je postupak opoziva pokrenut i izglasan više od jednom.

Međutim, odluka Predstavničkog doma o impičmentu sama po sebi ne znači uklanjanje predsednika sa funkcije. Za konačnu smenu neophodno je da Senat sprovede postupak i donese osuđujuću odluku dvotrećinskom većinom. U oba prethodna slučaja Tramp je oslobođen optužbi u Senatu i nije bio smenjen.

Ova proceduralna prepreka dodatno objašnjava zašto bi demokratsko rukovodstvo moglo da izbegne novi pokušaj opoziva i prednost da dugoročnom ograničavanju predsedničkih ovlašćenja. Umesto neizvesnog postupka sa visokim političkim ulozima, opozicija bi mogla da koristi svakodnevni parlamentarni rad za slabljenje Trampovog uticaja.

Konačni izborni rezultati još se utvrđuju, a brojanje glasova otežavaju tesni odnosi snaga u pojedinim saveznim državama i obrada glasačkih listića pristiglih poštom. Iako je demokratska većina već obezbeđena, konačna raspodela mandata odrediće koliki će manevarski prostor imati novo kongresno rukovodstvo.

Zbog toga će centralno pitanje američke politike u narednom periodu biti koliko uspešno Kongres može da zaustavlja ili menja predsedničku agendu. Od sposobnosti demokrata da održe stranačko jedinstvo zavisiće i da li će impičment postati aktivno sredstvo političkog pritiska ili će ostati krajnja mogućnost, dok se glavna borba protiv Trampa bude vodila kroz zakone, finansiranje i parlamentarne istrage.