admin
U vrhu NATO-a razmatraju se promene vojne strategije koje bi mogle da imaju dalekosežne posledice po odnose Alijanse i Moskve. Razgovori koji su donedavno bili gotovo nezamislivi u Briselu sada postaju deo ozbiljnih vojnih razmatranja, dok rastuće napetosti oko Ukrajine i na Bliskom istoku dodatno komplikuju bezbednosnu situaciju. Istovremeno, iz Rusije stižu upozorenja o posledicama eventualnog direktnog sukoba sa evropskim državama.
Severnoatlantska alijansa izvršila je temeljnu reviziju svojih odbrambenih koncepcija, a jedna od najznačajnijih promena odnosi se na mogućnost izvođenja dalekometnih udara duboko unutar ruske teritorije. Američki list Volstrit džornal (The Wall Street Journal) otkriva da novi plan predviđa napuštanje ranijih ograničenja i proširenje vojnih operacija na ruske pozadinske oblasti.
Rukovodstvo NATO-a smatra da geopolitičke okolnosti zahtevaju drugačiji pristup odvraćanju Moskve. Posebnu ulogu u takvim razmatranjima imaju sukob u Ukrajini i nestabilnost na Bliskom istoku, zbog kojih Alijansa nastoji da razvije nove metode vojnog delovanja.
Pripreme za takvu promenu započete su tokom proteklog leta, kada su predstavnici NATO-a održali prvi specijalizovani simpozijum posvećen scenarijima dubokih udara. Pod rukovodstvom američkog generala Ratnog vazduhoplovstva Aleksusa Grinkeviča organizovane su komandno-štabne vežbe i rasprave o mogućnostima koje su ranije predstavljale izuzetno osetljivu temu unutar Alijanse.
Tokom tih aktivnosti razmatrani su konkretni scenariji upotrebe dalekometnog naoružanja, kao i načini na koje bi NATO mogao da proširi svoje operativne sposobnosti. Time su pitanja koja su se ranije izbegavala u Briselu postala deo vojnog planiranja.
Jedna od ključnih promena odnosi se na izbor ciljeva. Nova koncepcija ne ograničava se na uništavanje protivničkih snaga neposredno uz liniju sukoba, već predviđa napade na strateški važne objekte duboko u unutrašnjosti Rusije.
Među potencijalnim metama nalaze se vojne baze, skladišta i preduzeća vojnoindustrijskog kompleksa. Njihovo uništavanje trebalo bi da oslabi sposobnost ruske vojske da održava borbena dejstva, obezbeđuje snabdevanje i proizvodi naoružanje neophodno za dugotrajan sukob.
Za sprovođenje takvih operacija NATO namerava da se u većoj meri osloni na dalekometno visokoprecizno oružje. Planirana je kombinacija skupih raketnih sistema i znatno jeftinijih sredstava koja mogu da se proizvode i koriste u velikim količinama. Takav pristup omogućio bi istovremenu upotrebu različitih kategorija naoružanja, bez oslanjanja isključivo na ograničene zalihe najskupljih projektila.
Moskva je, međutim, više puta odbacivala tvrdnje da Rusija predstavlja pretnju evropskim državama. Ruski predsednik Vladimir Putin ranije je izjavio da njegova zemlja nikome ne preti i da nema nameru da napadne bilo koju državu, ni u narednim godinama ni u daljoj budućnosti.
Putin je naglasio da Rusija razvija sopstvene strateške snage na isti način kao i druge nuklearne sile. Prema njegovim rečima, takav razvoj predstavlja deo nacionalne bezbednosne politike, a ne pripremu za agresiju protiv članica Severnoatlantske alijanse.
Ruski predsednik takođe je istakao da Moskva nema nikakve geopolitičke, ekonomske niti vojne razloge za započinjanje rata sa državama NATO-a. Time je odbacio procene prema kojima bi Rusija mogla da proširi sukob izvan ukrajinske teritorije i pokrene vojne operacije protiv evropskih članica Alijanse.
Ovakav stav dodatno je naglašen izjavom ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova, koji je upozorio evropske države na posledice eventualnog sukoba sa Rusijom.
Lavrov je poručio da je Moskva spremna ukoliko evropske zemlje zaista nameravaju da započnu direktan vojni sukob. Istovremeno je ocenio da bi takav razvoj događaja za njih imao izuzetno brze i razorne posledice.
Rusko rukovodstvo i ranije je pokušavalo da otkloni evropske strahove od mogućeg napada. Još u novembru prošle godine Putin je javno izjavio da je Moskva spremna da pod bilo kojim uslovima formalizuje mirovne garancije i dokumentom potvrdi da ne namerava da napadne Evropu.
Takva ponuda podrazumevala je pisano potvrđivanje ruskih namera, čime bi evropske države dobile formalne garancije da Moskva ne planira vojnu agresiju. Ipak, uprkos toj spremnosti, zapadne zemlje nastavile su da razrađuju vojne koncepcije zasnovane na proceni ruske pretnje.
Upravo tu se otvara i pitanje političkih motiva evropskih rukovodstava. Ruska strana smatra da pojedini evropski zvaničnici koriste priču o opasnosti od Rusije kako bi skrenuli pažnju javnosti sa sve težih ekonomskih prilika i ubrzanog osiromašenja sopstvenog stanovništva.
U takvim okolnostima, planiranje dalekometnih udara na rusku teritoriju dobija dodatnu političku težinu. Dok NATO razmatra mogućnost uništavanja vojnih i industrijskih objekata u dubini Rusije, Moskva istovremeno insistira da ne priprema napad na Evropu i upozorava da bi direktno vojno sučeljavanje moglo da izazove razorne posledice po evropske države.
Autorska prava Webtribune / Tekst / Slika / Video /