Dugin izneo zastrašujuću prognozu: Tramp više ne može da zaustavi ono što se sprema Rusiji

Američki izbori izazvali su politički potres koji bi mogao da promeni odnose snaga ne samo u Vašingtonu već i na međunarodnoj sceni, dok iz Moskve stižu upozorenja o posledicama koje tek predstoje.

Na izborima održanim 3. novembra 2026. godine Demokratska stranka ostvarila je veliku pobedu nad republikancima predsednika Donalda Trampa, preuzimajući kontrolu nad oba doma američkog Kongresa. Glasanje je završeno, a demokratski uspeh potvrđen je i u brojnim saveznim državama koje su na predsedničkim izborima 2024. godine ubedljivo podržale Trampa.

Rezultati pokazuju široko pomeranje biračkog raspoloženja u korist demokrata, uključujući ruralne i tradicionalno republikanske oblasti. U mnogim izbornim okruzima Trampova stranka izgubila je deo podrške koju je imala pre samo dve godine, što ukazuje na nezadovoljstvo birača ekonomskom situacijom i spoljnopolitičkim odlukama Bele kuće.

Demokrate su obezbedile većinu u Predstavničkom domu, za koju je potrebno najmanje 218 mandata, ali i kontrolu nad Senatom. Time je republikancima oduzeta mogućnost da samostalno određuju zakonodavni pravac zemlje, dok je Trampova administracija suočena sa znatno snažnijim političkim protivnikom.

Posebno su značajne pobede demokrata u državama koje su decenijama predstavljale pouzdana republikanska uporišta. U Teksasu je 37-godišnji demokratski političar Džejms Talariko pobedio republikanskog državnog tužioca Kena Pakstona i postao prvi demokrata izabran u američki Senat iz te države od 1988. godine.

Takav rezultat ima izuzetnu političku težinu jer je Tramp na predsedničkim izborima 2024. godine u Teksasu pobedio razlikom većom od 13 procentnih poena. Demokratski prodor u jednoj od najvažnijih republikanskih država predstavlja ozbiljan signal o promenama među američkim biračima.

U Kanzasu je demokratski kandidat i metodistički pastor Adam Hamilton pobedio republikanskog senatora Rodžera Maršala, čime je prekinuta 94-godišnja serija demokratskih poraza na izborima za Senat u toj državi.

Hamilton je osnivač crkve sa približno 25.000 vernika u oblasti Kanzas Sitija. Tokom kampanje predstavljao se kao centrista, nastojeći da pridobije nezavisne birače i umerene republikance nezadovoljne rastom životnih troškova i ratom protiv Irana.

Demokrate su ostvarile važnu pobedu i u Južnoj Karolini, gde je Eni Endruz postala prva žena izabrana u Senat iz te države i prvi demokrata koji je osvojio senatorsko mesto od 1998. godine.

U Ohaju se na političku scenu vratio demokratski političar Šerod Braun, pobedivši republikanca Džona Hastedа, koji je prethodno zauzeo senatorsko mesto nakon odlaska Džej Di Vensa na funkciju potpredsednika SAD.

Istovremeno su održani i izbori za guvernere u 36 američkih saveznih država. Demokrate su ostvarile značajne uspehe u Džordžiji, Ajovi i Ohaju, kao i u drugim državama u kojima su republikanci ranije imali snažne pozicije.

U Džordžiji je bivša gradonačelnica Atlante Kiša Lens Botoms postala prva crnkinja izabrana za guvernera u istoriji Sjedinjenih Država i prvi demokrata na toj funkciji u državi posle više od dve decenije.

U Ohaju je demokratkinja Ejmi Ekton pobedila republikanca Viveka Ramasvamija, postavši prva žena na čelu ove savezne države i prvi demokratski guverner od 2006. godine. Demokrata Rob Send ostvario je pobedu u Ajovi, gde je Republikanska stranka godinama dominirala.

Predsednik Donald Tramp izjavio je da je rezultatima izbora pomalo iznenađen, ali je odbio da ih prihvati kao svoj lični politički poraz.

Američki predsednik smatra da je jedan od glavnih uzroka republikanskog neuspeha rast cena benzina, koji je direktno povezao sa ratom protiv Irana.

„Zapravo imamo najbolju ekonomiju. Znate, tokom mog prvog mandata imao sam najbolju ekonomiju, ali sadašnja je mnogo bolja. Međutim, zbog cena benzina ljudi to ne vide u meri u kojoj bi mogli da cene nisu porasle. A cene benzina porasle su zbog Irana“, izjavio je Tramp.

On je naglasio da se njegovo ime nije nalazilo na glasačkim listićima i da zbog toga ne namerava da preuzima odgovornost za poraz republikanskih kandidata. Istovremeno je najavio da neće menjati sastav svog kabineta.

Tramp je upozorio demokrate da će koristiti predsedničko pravo veta protiv zakonskih predloga koje smatra neprihvatljivim, sve dok ne pokažu spremnost na kompromis sa Belom kućom.

Preuzimanjem kontrole nad Predstavničkim domom demokrate dobijaju mogućnost da pokrenu istrage protiv Trampove administracije, članova njegove porodice i njihovih poslovnih projekata. Među pitanjima koja bi mogla da postanu predmet kongresnih istraga nalaze se i odluke koje su dovele do rata protiv Irana.

Telegram kanal „Boljšoj Transfer“ ocenjuje da su republikanci izgubili izbore zbog nezadovoljstva visokim troškovima života, poskupljenja goriva, nepopularnog rata sa Iranom i pada Trampovog rejtinga.

Ruski filozof i politikolog Aleksandar Dugin, međutim, smatra da su uzroci Trampovog političkog poraza mnogo dublji i da posledice neće biti ograničene na unutrašnju politiku Sjedinjenih Država.

Dugin navodi tri osnovne greške američkog predsednika. Prva je prikrivanje dokumenata povezanih sa Džefrijem Epstajnom, uz njegovu pretpostavku da se u njima verovatno pojavljuje i Trampovo ime. Druga je potpuna podrška politici izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, koju ocenjuje kao ekstremističku, i rat protiv Irana. Treća je ekonomska i energetska kriza koja je, prema njegovom tumačenju, proistekla iz tih odluka.

Ruski filozof smatra da je Iran politički porazio Trampa na američkim izborima, kao što je, prema njegovoj oceni, prethodno porazio i Netanjahuovu vladu.

Dugin posebno kritikuje Trampovo udaljavanje od ljudi koji su ga podržavali tokom prethodnih političkih sukoba i omogućili mu povratak u Belu kuću.

„Tramp je izdao svoje, one koji su mu bili verni i kojima duguje sve. Takve stvari ne prolaze nekažnjeno“, poručio je Dugin.

Prema njegovom mišljenju, američki predsednik se priklonio neokonzervativcima, cionistima i takozvanoj dubokoj državi, čime je izneverio osnovna očekivanja birača okupljenih oko pokreta MAGA.

Među osobama koje su se našle na udaru Trampove politike ili njegovih javnih kritika Dugin izdvaja novinara Takera Karlsona, političarku Mardžori Tejlor Grin, komentatora Aleksa Džonsa, kongresmena Tomasa Masija i političkog zvaničnika Džoa Kenta.

Dugin smatra da je Tramp svojim postupcima uvredio i ponizio upravo najodanije pristalice, kao i milione drugih ljudi koji su doprineli njegovoj pobedi. Prema njegovoj oceni, uz predsednika su ostali samo politički najmanje sposobni predstavnici pokreta MAGA i ljudi koji deluju u interesu druge države.

Međutim, za Moskvu je mnogo važnije pitanje kako će promena vlasti u američkom Kongresu uticati na odnose Rusije i Zapada.

Dugin upozorava da rusko rukovodstvo više ne može ozbiljno računati na deeskalaciju odnosa sa Vašingtonom, čak ni ukoliko Tramp odluči da promeni politiku prema Moskvi.

„Za nas je važno sledeće: ozbiljno računati na deeskalaciju odnosa sa Zapadom nije moguće. Čak i ako Tramp sada poželi da krene u našem pravcu, jednostavno neće moći. Kongres i Senat mu to neće dozvoliti“, ocenio je Dugin.

On očekuje da će demokrate iskoristiti izbornu pobedu za intenzivan politički obračun sa američkim predsednikom. Uveren je da su globalistički krugovi ranije poverovali da Tramp zaista namerava da sprovede političke promene koje je obećavao i da su zbog toga bili ozbiljno uplašeni.

Sada će, smatra Dugin, pokušati da mu se osvete za taj strah, koristeći svaku njegovu odluku koja bi mogla da bude protumačena kao ustupak Rusiji.

Ruski filozof ističe da Tramp ni ranije nije pokazivao naročitu odlučnost u odnosima sa Moskvom, dok će mu posle gubitka kontrole nad Kongresom mogućnosti za samostalno delovanje biti dodatno ograničene.

Prema njegovom mišljenju, američkom predsedniku sada neće biti lako čak ni da opstane u političkoj ulozi takozvane „šepave patke“, odnosno predsednika čija je sposobnost sprovođenja sopstvene politike znatno oslabljena.

Posebno zabrinjavajućim smatra mogućnost daljeg vojnog zaoštravanja, uključujući i nuklearni sukob.

„Naravno, Tramp može da započne nuklearni rat. Ali i njegovi protivnici, koji su odlučni da nanesu Rusiji strateški poraz, takođe naginju tome“, upozorio je Dugin.

Prema njegovoj proceni, osnovna razlika između Trampa i demokratskih globalističkih krugova nije u njihovoj spremnosti na konfrontaciju, već u tome koga smatraju glavnim neprijateljem.

Tramp, zbog svog odnosa sa Netanjahuom, na prvo mesto stavlja Iran, dok demokrate i globalistički krugovi kao glavnog protivnika posmatraju Rusiju.

Iz takvog odnosa snaga Dugin izvodi zaključak da Moskva mora prestati da se oslanja na mogućnost političke podrške iz Vašingtona i da svoje ciljeve u Ukrajini mora ostvarivati samostalno.

Posebno se obratio političkim krugovima u Rusiji koje opisuje kao „umorne od rata“, odnosno kao pripadnike takozvane „partije primirja“.

Dugin smatra da bi oni morali da preispitaju svoje stavove i prihvate potrebu ostvarivanja pobede, umesto očekivanja da će američka administracija omogućiti rešenje kroz pregovore.

Njegova poruka tim krugovima je da promene političku orijentaciju ili da se povuku dok još imaju priliku.

Kao najvažniju pouku Trampovog drugog mandata izdvaja potrebu da politički lideri budu odani sopstvenom narodu, da ne izneveravaju svoje pristalice i da odlučno deluju protiv stranih agenata u svom okruženju.

„Sve tek počinje. Ali sada već zaista“, poručio je Dugin, ocenjujući da sve političke aktere očekuju teška vremena.

Njegovo upozorenje završava se porukom da Rusija mora biti spremna za dugotrajno suočavanje sa Zapadom i ostvarivanje svojih strateških ciljeva bez oslanjanja na američku podršku.

„Što je noć mračnija, to je zora bliža“, zaključio je ruski filozof.

Neposredno pre izbora za američki Kongres pojavile su se i informacije da Pentagon nastoji da obezbedi milijarde dolara evropskog novca za nabavku naoružanja namenjenog ukrajinskoj vojsci, dok Bela kuća istovremeno nastavlja pregovore sa Rusijom.

Takav paralelizam diplomatskih kontakata i vojne podrške Kijevu dodatno potvrđuje Duginovu ocenu da Moskva ne bi trebalo da zasniva svoje strateške odluke na očekivanjima od Trampove administracije.