Inteligentni ljudi nisu uvek i najpametniji: Psiholozi tvrde da su ove navike glavni krivci

Istraživanje objavljeno u časopisu “Intelligence” bavilo se odnosom kognitivnih sposobnosti i empatije. Autori su naglasili da je njihova povezanost složena i da među intelektualno sposobnim ljudima postoje velike individualne razlike. Drugim rečima, visok nivo inteligencije sam po sebi ne govori mnogo o tome koliko je neko empatičan.

Kad osoba teško razume tuđu perspektivu, to može da se odrazi na način na koji procenjuje druge, reaguje u društvenim situacijama i doživljava sopstvene sposobnosti. Ipak, važno je razlikovati moguće obrasce ponašanja od zaključaka koji se ne mogu izvesti samo na osnovu nečijeg intelektualnog potencijala.

Sklonost osuđivanju drugih

Ljudi koji teško sagledavaju situaciju iz tuđeg ugla mogu biti skloniji brzom donošenju zaključaka i kritikovanju drugih. Kad ne pokušavaju da razumeju okolnosti koje su dovele do nečijeg postupka, lakše mogu da ga protumače kao nerazuman, pogrešan ili neopravdan. Ipak, to ne znači da su inteligentni ljudi automatski cinični ili skloni omalovažavanju drugih. Način na koji neko procenjuje ljude oko sebe zavisi od brojnih osobina, životnih iskustava i okolnosti. Sama kognitivna sposobnost nije dovoljna da bi se predvidelo da li će osoba biti sklona osudama.

Neprimerene reakcije

Nedostatak empatije može otežati prepoznavanje tuđih emocija, ali i procenu toga kako će određena šala ili komentar uticati na drugu osobu. Zbog toga neko može da reaguje neprikladno, na primer da se smeje situaciji u kojoj je druga osoba povređena ili da nastavi sa šalom čak i kada je očigledno da drugoj strani nije prijatno.

Istraživanje objavljeno u časopisu “Journal of Experimental Psychology: General” pokazalo je da su učesnici u nizu eksperimenata često birali zadatke koji nisu zahtevali empatiju. Istraživači su zaključili da ljudi empatiju mogu da dožive kao mentalno zahtevniju, zbog čega je ponekad izbegavaju. Međutim, ovo istraživanje nije pokazalo da ljudi sa visokim intelektualnim sposobnostima imaju manje empatije. Njegovi nalazi odnose se na odnos ljudi prema empatiji uopšte, a ne na dokaz da su inteligentniji pojedinci manje sposobni da razumeju ili dele osećanja drugih.

Poteškoće u odnosima

Empatija može imati važnu ulogu u stvaranju i održavanju bliskih odnosa. Kad osoba teško prepoznaje tuđa osećanja ili nije spremna da pokuša da razume tuđu perspektivu, komunikacija sa partnerom, prijateljima ili članovima porodice može postati zahtevnija.

Nedostatak empatije može da oteža stvaranje osećaja bliskosti i međusobnog razumevanja, posebno kad druga osoba ima utisak da njena osećanja nisu tretirana ozbiljno. U takvim situacijama nesporazumi mogu da postanu učestaliji, a rešavanje sukoba teže. Ipak, ne može se tvrditi da inteligentne osobe sa manje empatije nužno često menjaju partnere i prijatelje ili da nisu sposobne da ostvare duboke i stabilne odnose. Kvalitet odnosa zavisi od mnogo faktora, među kojima su komunikacija, poverenje, spremnost na kompromis i način na koji se ljudi odnose jedni prema drugima.

Inteligencija i moral

Zanimljiva je i povezanost između kognitivnih sposobnosti i moralnih stavova. Istraživanje Majkla Zaharina i Timotija Si. Bejtsa, objavljeno 2025. godine u časopisu “Intelligence”, obuhvatilo je dve studije sa ukupno 1.320 ispitanika iz Velike Britanije. Autori su pronašli negativnu povezanost između kognitivnih sposobnosti i određenih moralnih načela, uključujući brigu za druge, jednakost, odanost, autoritet i čistoću.

Ovaj rezultat, međutim, ne znači da su inteligentni ljudi nemoralni ili da imaju slab karakter. Istraživanje ukazuje na povezanost između rezultata na testovima kognitivnih sposobnosti i načina na koji su ispitanici vrednovali različite moralne principe. Na osnovu takvih podataka ne može se zaključiti šta je uzrok, a šta posledica, niti se može proceniti nečiji moral samo na osnovu inteligencije.

Sebičnost

Nedostatak empatije može da bude povezan sa većom usmerenošću na sopstvene potrebe, ali empatija i sebičnost nisu jednostavne suprotnosti. Neko može da bude veoma inteligentan, analitičan i usmeren na sebe, ali isto tako može da bude i izrazito empatičan i obziran prema drugima. Zato nije opravdano tvrditi da visoka inteligencija u kombinaciji sa nedostatkom empatije nužno dovodi do sebičnog ponašanja. Na način na koji se osoba odnosi prema drugima utiču i njena ličnost, vaspitanje, životna iskustva i brojni drugi faktori.

Važno je i to da osoba koja u nekoj situaciji ne pokaže empatiju ne mora uvek da bude sebična. Ponekad ljudi ne prepoznaju tuđe potrebe, ne umeju da odgovore na njih ili jednostavno ne razumeju kako njihovo ponašanje utiče na okolinu.

Arogancija

Visoke kognitivne sposobnosti ne znače automatski da će osoba biti arogantna. Ipak, istraživači se bave i pojmom intelektualne arogancije, koji se odnosi na način na koji pojedinci doživljavaju i predstavljaju sopstvene intelektualne sposobnosti.

Filozof Alesandra Tanešini u radu objavljenom 2023. godine opisuje intelektualnu aroganciju kao manu koja se može pojaviti kod pojedinca, grupe ili organizacije. Povezuje je sa načinom na koji osoba procenjuje sopstvene intelektualne sposobnosti i koristi ih kako bi održala osećaj nadmoći. Drugim rečima, problem nije u tome što je neko inteligentan, već u tome kako doživljava svoje sposobnosti i kako se zbog njih odnosi prema drugim ljudima. Znanje i intelektualna nadarenost ne moraju da vode osećaju superiornosti, baš kao što skromnost ne znači da osoba nije svesna svojih kvaliteta.

Inteligencija nije isto što i emocionalna zrelost

Visok rezultat na testu inteligencije ne govori automatski koliko će osoba dobro razumeti tuđa osećanja, rešavati sukobe ili graditi kvalitetne odnose. Isto tako, nedostatak empatije ne znači da je neko manje inteligentan. Važno je imati na umu i da empatija nije jedna jedinstvena sposobnost. Razlikuju se, na primer, kognitivna empatija, odnosno sposobnost razumevanja tuđe perspektive, i emocionalna empatija, koja se odnosi na doživljavanje i deljenje tuđih osećanja. Osoba može dobro da razume šta neko drugi oseća, a da pritom ne doživljava iste emocije.

Zato je preciznije reći da inteligencija i emocionalne sposobnosti nisu isto. Neko može da bude izuzetno sposoban u rešavanju složenih problema, a da istovremeno ima poteškoća u razumevanju ljudi oko sebe. Isto tako, visoka inteligencija ni na koji način ne isključuje empatiju, emocionalnu zrelost ili sposobnost izgradnje kvalitetnih odnosa sa drugima, prenosi Index.hr.

Pogledajte BONUS VIDEO: