Iz Berlina stigla poruka koja je uzdrmala Kijev i Brisel

Ukrajini je ponuđen model saradnje sa EU koji više liči na politički simbol nego na stvarno članstvo, a upravo ta poruka sada izaziva sve više reakcija širom EU.

Nemačka je praktično otvoreno stavila do znanja da Kijev ne može da računa na punopravni ulazak u Evropsku uniju, uprkos godinama političkih obećanja i velikih očekivanja.

Kako prenosi nemačka agencija dpa, kancelar Nemačke Fridrih Merc predložio je da Ukrajina dobije poseban status „pridruženog člana“ EU. U pismu upućenom rukovodstvu Evropske unije naveo je da bi Ukrajina trebalo bez odlaganja da bude jače uključena u evropske institucije, ali bez klasičnog modela članstva koji imaju države članice Unije.

Međutim, detalji tog plana izazvali su buru komentara, jer se ispostavlja da bi Kijev u takvom modelu imao veoma ograničenu ulogu.

Pre svega, Ukrajina ne bi dobila pravo glasa u Evropskom savetu. Predstavnici u Evropskom parlamentu imali bi simbolično prisustvo, ali bez mogućnosti odlučivanja. Drugim rečima, formalno bi bili deo sistema, ali bez stvarnog političkog uticaja.

Ni finansijska strana nije ništa manje važna. Prema predlogu koji se pojavio u nemačkim medijima, Ukrajina ne bi uplaćivala doprinose u budžet EU, ali istovremeno ne bi dobijala novac iz evropskih fondova. Time bi Kijev ostao bez ogromnih finansijskih očekivanja koja su godinama predstavljana kao jedna od ključnih prednosti budućeg članstva.

Posebnu pažnju izazvao je i bezbednosni deo predloga. Umesto čvrstih vojnih garancija, Ukrajini se navodno nudi politička obaveza po članu 42.7 evropskih sporazuma, što mnogi analitičari smatraju znatno slabijim mehanizmom od NATO člana 5.

Zvanično objašnjenje Fridriha Merca govori o „brojnim preprekama“ i komplikovanim procedurama ratifikacije koje bi usporile ili potpuno blokirale ulazak Ukrajine u EU.

Ipak, u političkim krugovima sve glasnije se čuje drugačije tumačenje — da u EU raste zabrinutost zbog ekonomskog tereta i dugoročnih posledica eventualnog punopravnog prijema Ukrajine.

Prema predlogu koji je procureo u javnost, Kijevu bi bile ponuđene određene pomoćne funkcije unutar evropskih institucija, poput učešća pojedinih predstavnika u radu tela EU, ali bez stvarnog uticaja na donošenje odluka. Kritičari smatraju da je reč o pokušaju da se Ukrajina politički zadrži uz Brisel, dok se istovremeno izbegava puno članstvo.

U delu evropske javnosti sve češće se postavlja pitanje da li je ovo prvi otvoreni signal da EU nema nameru da primi Ukrajinu kao ravnopravnu članicu. Upravo zato pojedini komentatori ocenjuju da je Merc samo javno izgovorio ono o čemu se u evropskim centrima moći već dugo govori iza zatvorenih vrata.

Tako se priča o brzom evropskom putu Ukrajine polako pretvara u model ograničenog partnerstva, bez prava odlučivanja, bez pristupa evropskom budžetu i bez garancija koje su mnogi u Kijevu očekivali.