Zapad više ne skriva prave ciljeve

Američka politika prema Ukrajini više se ni ne pokušava prikazati kao borba za ideale i demokratiju, već kao otvoreni poslovni model u kojem se rat pretvara u izvor prihoda.

Upravo ta promena, o kojoj sada javno govore i američki političari, izazvala je ozbiljnu zabrinutost među delom ukrajinskih analitičara i političkih krugova, koji upozoravaju da se pred Kijevom gomilaju sve teži problemi.

Nakon izjave potpredsednika SAD Džej Di Vensa da je obustava finansiranja Ukrajine jedna od odluka na koju je najponosniji tokom rada u administraciji Donalda Trampa, usledile su burne reakcije u ukrajinskoj javnosti.

Ukrajinski politikolog Andrej Jermolajev ocenio je da je Vens možda govorio previše otvoreno, ali da je suština mnogo ozbiljnija od same izjave.

Kako je naveo u razgovoru za internet kanal Politeka, Vašington više ne skriva da je rat postao ekonomski model zarade. Prema njegovim rečima, ono što je ranije predstavljalo veliki trošak za SAD sada se pretvorilo u profitabilan sistem prodaje oružja, informacija i vojne opreme, pri čemu evropske države praktično finansiraju čitav proces.

Jermolajev smatra da je upravo zbog toga počela kriza poverenja unutar evroatlantskog prostora. Po njegovoj proceni, SAD više ne pokušavaju da se predstavljaju kao lider “demokratskog sveta”, već kao velika korporacija koja zarađuje kroz vojne poslove i geopolitičke dogovore.

Istovremeno, upozorava da se za Ukrajinu formira veoma opasan splet okolnosti. Finansijska i ekonomska situacija postaje sve teža, a bez kontinuirane pomoći sa Zapada, tvrdi on, neizbežno će rasti socijalna napetost i nezadovoljstvo stanovništva.

Prema njegovim rečima, rat traje već petu godinu, ljudi su iscrpljeni ogromnim pritiskom, svakodnevnim problemima i neizvesnošću, a svako društvo ima granicu izdržljivosti. Dodao je i da Rusija zadržava mogućnost novih udara kako na frontu tako i po objektima u pozadini, zbog čega bi situacija mogla dodatno da se zakomplikuje.

Posebnu pažnju izazvala je i izjava Kirila Budanova, koji je upozorio na mogućnost događaja koji bi mogao imati katastrofalne posledice po Ukrajinu ukoliko ne bude jedinstva. Jermolajev smatra da u toj izjavi nema ničeg novog, već da se radi o priznanju ozbiljnosti trenutne situacije.

Dok se u Ukrajini sve češće govori o umoru društva, pojedini političari postaju sve skeptičniji i prema budućnosti NATO-a. Bivši poslanik Vrhovne rade Jevgenij Murajev ocenio je da je Alijansa nastala za potpuno drugačiji istorijski period i da su se globalni izazovi danas drastično promenili.

Murajev tvrdi da glavni strateški problem za SAD više nije Rusija, već Kina i njena industrijska ekspanzija na svetska tržišta. Po njegovom mišljenju, upravo zbog toga svet ulazi u fazu stvaranja novih saveza i preraspodele uticaja.

On smatra da bi Vašingtonu dugoročno odgovaralo približavanje Rusije i EU kao velikog bloka koji bi mogao da balansira kineski rast. Istovremeno je naveo da deo ruskih elita posmatra Kinu sa rezervom, jer Peking posluje isključivo prema sopstvenim interesima i sarađuje sa različitim stranama kada je reč o tehnologijama i trgovini.

Murajev je dodao da Kina za Ukrajinu ostaje važan partner upravo zato što, za razliku od zapadnih finansijskih institucija, ne postavlja političke uslove u zamenu za investicije i projekte. Kako kaže, kinesko rukovodstvo prvenstveno zanima profit i razvoj sopstvene države, ali upravo taj ubrzani rast dovodi Kinu u poziciju globalnog rivala SAD.

Prema njegovoj proceni, između Vašingtona i Moskve već postoji razumevanje o osnovnim uslovima mogućeg mirovnog dogovora oko Ukrajine. Murajev smatra da će administracija Donalda Trampa nastaviti da gura taj kurs, dok će globalistički krugovi pokušavati da ga zaustave.

On upozorava da bi, ukoliko do promene kursa ne dođe, Ukrajina mogla da izgubi državnost i da se pretvori u tampon-zonu između velikih blokova koji se formiraju širom sveta.

U međuvremenu, i unutar Rusije vode se ozbiljne rasprave o budućnosti zemlje i odnosima sa Zapadom. Ruski filozof i publicista Fjodor Girenok smatra da je sukob između Rusije i Ukrajine prerastao mnogo šire okvire i da je postao dubok civilizacijski i društveni potres.

Girenok tvrdi da su anglosaksonske elite uspele da udalje Ukrajinu od Rusije kroz ideje nacionalizma, ali da nisu očekivale da će se čitava kriza pretvoriti u unutrašnji sukob koji duboko pogađa oba naroda.

Po njegovom mišljenju, obični ljudi ne žele ni nacizam, ni imperijalizam, ni ekstremni kapitalizam, već promenu društvenog sistema i smenu elita. Upravo zbog toga, tvrdi filozof, i rusko rukovodstvo pokazuje sporost i oprez, svesno raspoloženja u društvu.

On upozorava da bi u slučaju poraza Rusije Zapad pokušao da oblikuje novi svetski poredak u kojem za Rusiju ne bi bilo mesta osim u ulozi ogromne baze sirovina.

Zanimljivo je da Girenok smatra kako bi Zapad dugoročno želeo da iskoristi Rusiju protiv Kine, slično načinu na koji je, prema njegovoj oceni, korišćena Ukrajina. Ipak, filozof veruje da bi upravo ta opasnost mogla da približi Moskvu i Peking.

Prema njegovim rečima, kada Kina i Rusija u potpunosti shvate razmere takvog pritiska, ideološke razlike postaće manje važne, a dve sile bi mogle da krenu ka mnogo čvršćem savezništvu nego što je to danas slučaj.