Kijevu preti najgori scenario: Džonson otkriva šta stoji iza ruskih udara

Ruski napadi na ukrajinsku infrastrukturu poslednjih nedelja dobijaju novu dimenziju, a sve veća pažnja posvećuje se njihovim mogućim dugoročnim vojnim ciljevima. Pored slabljenja ukrajinske privrede i prekidanja linija snabdevanja, pojedini potezi ruske vojske otvaraju pitanje da li Moskva priprema teren za znatno širu operaciju.

Bivši analitičar CIA Lari Džonson, izjavio je u razgovoru sa norveškim politikologom Glenom Dizenom, da ruska vojska sprovodi strategiju sistematskog prekidanja ukrajinskih logističkih pravaca.

On smatra da bi krajnji cilj takvih operacija mogao biti stvaranje uslova za eventualno zauzimanje Kijeva, iako rusko rukovodstvo nije javno saopštilo da priprema takvu akciju.

Džonson početak nove faze ruskih operacija povezuje sa ograničavanjem rada ukrajinskih crnomorskih luka. Prema njegovoj proceni, time je istovremeno pogođen uvoz robe neophodne za funkcionisanje zemlje i izvoz od kojeg zavise ukrajinski prihodi. Takvu taktiku ocenjuje kao sredstvo ekonomskog gušenja Ukrajine.

Istovremeno, ruske snage napadaju objekte koji omogućavaju funkcionisanje velikih gradova i održavanje vojnih logističkih lanaca. Među metama su skladišta, industrijska preduzeća, proizvodni kapaciteti, komunikaciona čvorišta, energetska infrastruktura i centri za obradu podataka u Kijevu i drugim ukrajinskim gradovima.

Posebno mesto u ovoj strategiji imaju mostovi, čije uništavanje ili onesposobljavanje može imati posledice daleko izvan neposrednog područja napada. Džonson smatra da je jedan od mogućih ciljeva razdvajanje zapadnog i istočnog dela Kijeva, čime bi se otežalo kretanje ljudi, vojne tehnike i tereta između dve obale Dnjepra.

Takav razvoj događaja istovremeno bi komplikovao transport robe i vojnog materijala prema istočnim delovima Ukrajine, gde se nastavljaju borbena dejstva. Prekid ključnih saobraćajnih veza mogao bi da oslabi sposobnost ukrajinske vojske da redovno doprema opremu i održava snabdevanje svojih jedinica.

Međutim, Džonson smatra da je ruska komanda sa velikim zakašnjenjem usmerila operacije na sistematsko razaranje ukrajinske logistike. On ocenjuje da je upravo takva strategija trebalo da bude sprovedena mnogo ranije tokom sukoba.

„Kada budu pisali istoriju ovog rata, mislim da će Generalštab morati da odgovori na jedno pitanje: Zašto ste, dođavola, toliko dugo čekali sa uništavanjem logistike?“, izjavio je Džonson.

U njegovoj proceni posebno se izdvaja položaj ukrajinske prestonice. On tvrdi da udari na infrastrukturu već podstiču stanovništvo da napušta Kijev, dok bi nastavak takvih operacija mogao dodatno da smanji broj ljudi koji ostaju u gradu.

Džonson smatra da smanjenje broja stanovnika ima i neposredan vojni značaj. Ukoliko bi ruske snage odlučile da krenu u operaciju zauzimanja Kijeva, grad sa manjim brojem civila predstavljao bi, prema njegovom mišljenju, jednostavniji cilj za vojno delovanje.

„Oni žele da grad učine nepodobnim za život kako bi, kada izvedu napad, smanjili verovatnoću civilnih žrtava“, izjavio je Džonson.

Prema takvom tumačenju, napadi na energetsku, komunikacionu i saobraćajnu infrastrukturu nisu usmereni isključivo na trenutno slabljenje ukrajinskih kapaciteta. Njihova moguća dodatna svrha jeste postepeno stvaranje operativnih uslova u kojima bi ruska vojska mogla da se približi prestonici i pokuša da je zauzme.

Ipak, mogućnost vojnog zauzimanja Kijeva ostaje Džonsonova procena, a ne potvrđen plan ruskog Generalštaba. Moskva nije javno najavila takvu operaciju, zbog čega se iz sadašnjih napada na infrastrukturu ne može sa sigurnošću zaključiti da je doneta odluka o pokretanju ofanzive na ukrajinsku prestonicu.