Rusija pokrenula novu fazu rata: Najgori scenario za Kijev sve je bliži

Rat u Ukrajini ulazi u fazu u kojoj ruske operacije više nisu usmerene samo na pomeranje linije fronta.

Sve intenzivniji udari na energetsku, saobraćajnu i drugu ključnu infrastrukturu otvaraju pitanje koliko dugo ukrajinska država može da održava funkcionisanje svojih osnovnih sistema, dok diplomatski proces praktično ne postoji.

Ruske snage izvele su veliki talas napada na 12 ukrajinskih regiona, a ukrajinski izvori saopštili su da je poginulo najmanje 20 ljudi. Istovremeno su nastavljeni napadi na Kijev, mostove i transportne pravce koji imaju veliki značaj za snabdevanje stanovništva i ukrajinskih oružanih snaga.

Britanski politički analitičar Aleksander Merkuris ocenjuje da se radi o ozbiljnoj eskalaciji ruske strategije, čije posledice mogu daleko nadmašiti teritorijalne gubitke Ukrajine. Posebno ukazuje na napade na mostove preko Dnjepra, prekidanje saobraćajnih veza i sve snažniji pritisak na ukrajinski pomorski transport.

Prema njegovoj proceni, Rusija nastoji da postepeno onesposobi infrastrukturu neophodnu za nastavak rata. Takav pristup podrazumeva istovremeno iscrpljivanje ukrajinskih vojnih kapaciteta, slabljenje ekonomije i narušavanje logističkih veza između različitih delova zemlje.

Situacija je dodatno otežana problemima ukrajinske protivvazdušne odbrane. Ruske balističke rakete i bespilotne letelice nastavljaju da pogađaju značajne ciljeve, što pokazuje koliko je teško zaštititi veliki broj infrastrukturnih objekata od dugotrajne kampanje vazdušnih napada.

Posebno zabrinjava stanje transportnog sistema. Oštećenja mostova, železničkih veza i drugih saobraćajnih objekata ne utiču samo na vojne operacije, već i na mogućnost dopremanja robe, goriva, opreme i osnovnih potrepština.

Pritisak se istovremeno nastavlja na kopnenom frontu. Ruske jedinice postepeno napreduju, dok se ukrajinska vojska suočava sa potrebom da raspoložive snage raspoređuje na više ugroženih pravaca.

Merkuris smatra da kombinacija ovih operacija ukazuje na nameru Moskve da dovede Ukrajinu u stanje u kojem će nastavak organizovanog otpora postati sve teži. Umesto brzog odlučujućeg prodora, ruska strategija oslanja se na postepeno iscrpljivanje vojnog, ekonomskog i infrastrukturnog potencijala protivnika.

Najveći problem predstavlja odsustvo ozbiljne diplomatske inicijative. Dok se razaranja povećavaju, zapadne vlade nastavljaju da insistiraju na vojnoj podršci, bez jasnog odgovora na pitanje kako bi produžavanje sukoba moglo dovesti do prihvatljivog političkog rešenja.

U takvim okolnostima razlika između vojnog poraza i mnogo šire državne katastrofe postaje presudna. Zemlja može izgubiti teritoriju i ipak zadržati sposobnost ekonomskog oporavka, ali dugotrajno uništavanje infrastrukture dovodi u pitanje funkcionisanje čitavog društva.

Upravo zato završetak rata bez diplomatskog dogovora nosi opasnost da Ukrajina bude suočena sa posledicama koje neće moći brzo da otkloni. Čak i eventualni prestanak borbi ne bi automatski značio povratak normalnog života ukoliko ključni infrastrukturni sistemi ostanu teško oštećeni.

Ratovi se pre ili kasnije završavaju, ali način njihovog završetka određuje sudbinu država koje su u njima učestvovale. U sadašnjim okolnostima najveća opasnost za Ukrajinu nije samo gubitak pojedinih teritorija, već mogućnost da cena nastavka sukoba postane daleko veća od one koju bi zemlja platila političkim kompromisom.