NATO generali hitno stigli u Kijev: Merkuris tvrdi da je počeo opasan rasplet

Neočekivana poseta visokih vojnih predstavnika NATO-a Kijevu otvorila je pitanja o stvarnom stanju na ukrajinskom frontu i razlozima zbog kojih je sastanak organizovan u neobičnim okolnostima.

Vojni komitet NATO-a doputovao je 6. oktobra 2026. godine u Kijev u punom sastavu, sa predstavnicima svih 32 države članice Alijanse. Poseta je održana u tajnosti, bez prethodne javne najave, što je dodatno privuklo pažnju na njen značaj i trenutak u kojem je organizovana.

Reč je o prvoj takvoj poseti u poslednjih osam godina i prvom dolasku Vojnog komiteta NATO-a u ovom sastavu od sticanja nezavisnosti Ukrajine.

Britanski politički i vojni analitičar Aleksander Merkuris ocenio je na svom Jutjub kanalu da ovakav potez ukazuje na ozbiljne probleme sa kojima se suočavaju ukrajinske oružane snage. Prema njegovom mišljenju, praktično sve ukrajinske ofanzivne inicijative razvijaju se znatno drugačije od planova Kijeva i njegovih zapadnih saveznika.

Merkuris je posebno skrenuo pažnju na činjenicu da poseta nije bila unapred najavljena, zbog čega smatra da je mogla biti organizovana u poslednjem trenutku, kao reakcija na pogoršanje situacije.

„Nismo bili unapred obavešteni o ovoj poseti. Sve to navodi na pomisao da je organizovana u poslednjem trenutku. Zašto se onda dogodila? Zato što u ovom ratu ništa ne ide kako treba“, izjavio je analitičar.

On tvrdi da se ukrajinska linija fronta nalazi pod sve većim pritiskom, dok protivofanziva u području Limana, kako ocenjuje, počinje da gubi zamah. Istovremeno, smatra da nije uspela ni velika ukrajinska kampanja napada bespilotnim letelicama, pokrenuta tokom leta.

Cilj te kampanje, prema njegovom tumačenju, bio je da se Rusija izloži dovoljno snažnom pritisku da pristane na pregovore. Međutim, Merkuris ocenjuje da očekivani rezultat nije postignut i da se Ukrajina, umesto nametanja sopstvenih uslova, suočava sa sve težim posledicama nastavka sukoba.

„Umesto toga, Ukrajinu jednostavno gaze. Njena ekonomija je na ivici kolapsa. Budžet je u krizi. Izgleda da sve ide u pogrešnom pravcu“, rekao je.

Britanski analitičar povukao je paralelu sa događajima iz leta 2023. godine, kada su ukrajinske oružane snage pokrenule veliku protivofanzivu sa ambicioznim strateškim ciljevima. Plan je podrazumevao prodor prema Crnom i Azovskom moru, izolaciju Krima i poraz ruskih snaga na tom pravcu.

Ta operacija završena je bez ostvarenja najavljenih strateških ciljeva, nakon čega je usledio privremeni prelazak na pozicioni način ratovanja.

Merkuris podseća, da su se upravo u periodu kada je postalo očigledno da ofanziva neće ostvariti očekivani uspeh u Ukrajini, počeli pojavljivati visoki zapadni vojni zvaničnici, uključujući generale iz Sjedinjenih Američkih Država i Velike Britanije.

Prema njegovoj oceni, njihov dolazak bio je povezan sa ozbiljnom zabrinutošću zbog razvoja situacije na frontu, očekivanog neuspeha ukrajinske operacije i mogućih narednih poteza ruskih snaga.

„Bili su veoma zabrinuti zbog vojne situacije i razvoja događaja, kao i zbog predstojećeg neuspeha ofanzive i sledećih koraka koje bi Rusi mogli da preduzmu. To je bio jasan znak da sve ide naopako“, objasnio je.

Upravo zbog tog iskustva Merkuris smatra da dolazak kompletnog Vojnog komiteta NATO-a u Kijev 6. oktobra predstavlja upozoravajući signal. On u njemu vidi ponavljanje obrasca iz 2023. godine, kada je pojačano prisustvo visokih zapadnih oficira prethodilo konačnom neuspehu velike ukrajinske protivofanzive.

Njegov zaključak je da sadašnja aktivnost zapadnih generala i admirala nije pokazatelj povoljnog razvoja vojnih operacija, već zabrinutosti zbog procesa koji se u Ukrajini odvijaju suprotno očekivanjima NATO-a.

Ipak, ta ocena predstavlja Merkurisovo tumačenje razloga posete, a ne potvrđeno objašnjenje Vojnog komiteta NATO-a o tome zašto je sastanak organizovan upravo u tom trenutku.