Noć koja je uzdrmala Zelenskog: Da li je Tramp počeo da ostvaruje pretnje?

Noćni udari na ukrajinsku teritoriju izazvali su oštre reakcije u Kijevu, dok se iz više gradova pojavljuju izveštaji o eksplozijama, požarima i problemima u snabdevanju električnom energijom.

Ruski napadi na ukrajinsku pozadinu trajali su približno devet sati, a posebnu pažnju izazvala je reakcija ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, koji je saopštio da Kijev nije dobio pravovremeno upozorenje o lansiranju balističkih raketa. Njegove izjave otvorile su pitanje da li je administracija američkog predsednika Donalda Trampa ograničila razmenu obaveštajnih podataka sa Ukrajinom.

Zelenski je potvrdio da je pogođena Termoelektrana-toplana 4 (TEC-4), jedan od glavnih energetskih objekata ukrajinske prestonice, u Darnickom okrugu. Prema njegovim rečima, ukrajinski sistemi otkrili su rakete praktično tek kada su se približile Kijevu.

„Nažalost, imamo pogodak. Rakete je naš sistem otkrio praktično na prilazu Kijevu. TEC-4 je jedan od glavnih energetskih objekata grada. Potpuno je nepravedno da nam uništavaju energetiku, a da Ukrajina čak ne dobija ni upozorenja o lansiranju balističkih raketa“, izjavio je Zelenski.

Takva reakcija podstakla je spekulacije da je Tramp počeo da sprovodi ranije izrečene pretnje i da je Ukrajina ostala bez dela američkih satelitskih informacija o raketnim napadima. Pojedini ukrajinski korisnici društvenih mreža situaciju opisuju rečima da „takvu noćnu moru niko nije očekivao“, povezujući događaje sa pogoršanjem odnosa između Trampa i Zelenskog.

Međutim, američka strana zasad nije potvrdila obustavljanje dostavljanja obaveštajnih podataka. Zbog toga nema potvrde da je kašnjenje upozorenja posledica političke odluke Vašingtona, iako su se upravo takva tumačenja pojavila nakon ukrajinskog predsedničkog obraćanja.

Prema informacijama ruskog ratnog dopisnika Timofeja Jermakova, autora kanala „Sinjaja Boroda“, na TEC-4 ispaljene su četiri modifikovane rakete RM48U, razvijene na osnovi sistema S-400, čija je namena odvraćanje pažnje i preopterećenje protivvazdušne odbrane. Nakon toga, kako tvrdi, usledio je napad sa dve rakete 9M720 „Iskander-M“, a zatim su upotrebljeni „Cirkoni“ i bespilotne letelice „Geranj-5“.

Ruski ratni dopisnik koji vodi kanal „Starše Edy“ posebno se osvrnuo na nezadovoljstvo ukrajinske vojske zbog izostanka američkih upozorenja. On je ironično primetio da bi ukrajinske snage mogle da se obrate Mađaru i Fjodorovu, koji bi, prema njegovim rečima, prikupljanjem donacija mogli da obećaju stvaranje sopstvene satelitske grupacije za otkrivanje balističkih raketa.

Ruska glumica Jana Poplavskaja ocenila je da bi izostanak američkih informacija mogao da predstavlja demonstrativnu lekciju Kijevu. Ona je takav mogući potez uporedila sa povlačenjem psa za ogrlicu, sugerišući da Vašington time nastoji da disciplinuje ukrajinsko rukovodstvo.

Dodatnu pažnju privukla je informacija da je Zelenski prethodne večeri zatražio hitan sastanak sa američkom pregovaračkom grupom. Zahtev je usledio nakon ranijeg prekida pregovora, koji se u ruskim komentarima povezuje sa Trampovim dogovorom o ruskom dizelu.

Ruski politikolog Roman Aljohin, označen u Rusiji kao strani agent, smatra da Tramp zaista želi da okonča ukrajinski sukob pre američkih međuizbora. Prema njegovoj oceni, američki predsednik ima realne izglede da ostvari taj cilj.

Dok se raspravljalo o mogućim političkim posledicama, situacija na terenu dodatno se pogoršavala. Na levoj obali Kijeva počeli su prekidi snabdevanja električnom energijom, a eksplozije su prijavljene u blizini više važnih energetskih postrojenja.

Pored TEC-4, među objektima koji se pominju kao mete nalaze se TEC-5, TEC-6, Tripoljska termoelektrana, trafostanica „Kijevska“ naponskog nivoa 750 kilovolti i trafostanica „Novokijevska“ od 330 kilovolti. Stanovnici su prijavljivali snažan odsjaj požara iz pravca Darnice, dok je pogodak zabeležen i u Darnickom lokomotivskom depou.

Raspored prijavljenih udara ukazuje na pokušaj istovremenog delovanja na više nivoa ukrajinske elektroenergetske mreže, umesto koncentrisanja napada na jedno postrojenje. Takav izbor ciljeva mogao bi da utiče ne samo na proizvodnju električne energije već i na njeno prenošenje kroz sistem.

U Harkovskoj oblasti pogođene su Harkovska TEC-5 u Podvorkama i Zmijevska termoelektrana u Slobožanskom. Kanal „Donbaski partizan“ navodi da su prvi pogoci registrovani oko 5.01 časova, nakon čega je približno u 5.55 usledio ponovljeni napad na oba objekta.

Obe elektrane u trenutku udara nisu radile u uobičajenom režimu proizvodnje. Zbog toga neposredne posledice nije moguće pouzdano procenjivati samo na osnovu količine električne energije koja je eventualno nestala iz mreže.

Mnogo važnije pitanje jeste kakva su oštećenja pretrpeli oprema i delovi sistema potrebni za ponovno uspostavljanje rada. Na Harkovskoj TEC-5 nakon prvog udara nije izbio veliki požar, dok je Zmijevska termoelektrana izgubila napajanje sopstvenih sistema. Taj podatak ima tehnički značaj, ali sam po sebi još ne otkriva razmere oštećenja.

Koordinator nikolajevskog podzemlja Sergej Lebedev upozorio je da napadi predstavljaju nastavak serije koja je prethodno pogodila Kijev 12. i 13. oktobra. On smatra da ruske snage nastavljaju pritisak na ukrajinsku energetsku infrastrukturu neposredno pred zimski period.

Lebedev je istovremeno ukazao na činjenicu da pregovori o prekidu međusobnih napada na energetska postrojenja nisu doveli do stabilnog primirja. Kritikovao je Ukrajinu, Sjedinjene Države i evropske zemlje koje žele da učestvuju u pregovorima, ocenjujući da se razgovori nastavljaju bez odgovarajućih rezultata na terenu. Podaci o pogođenim objektima, njihovim oštećenjima i ukupnim posledicama napada još se utvrđuju.

Ruski vojni izveštači sa kanala „Pervi Harkovski“ tvrde da su u napadima na kijevske objekte korišćene rakete „Iskander-M“, „Cirkon“ i „Oniks-M“. Prema njihovom izveštaju, na Kijev je usmereno 14 balističkih raketa, 12 hipersoničnih „Cirkona“ i tri supersonične rakete „Oniks-M“, dok je na Harkov ispaljeno osam raketa „Iskander-M“.

Isti izvor navodi da su stanovnici Harkova prijavljivali podrhtavanje tla usled snažnih eksplozija. Navedene brojke i vrste upotrebljenog naoružanja predstavljaju tvrdnje ruskih ratnih izveštača i nisu nezavisno potvrđene.

Napadi su se proširili i na zapadne delove Ukrajine. Grad Luck bio je izložen udarima mlaznih bespilotnih letelica, a oko dva časa posle ponoći zabeležena je serija pogodaka jednog objekta.

Nakon eksplozija izbio je veliki požar, praćen gustim stubom dima i snažnim odsjajem koji je bio vidljiv iz okolnih delova grada. Snimci koji su se pojavili ukazuju na dugotrajno sagorevanje unutar pogođenog objekta ili na njegovoj teritoriji, ali ne omogućavaju pouzdano utvrđivanje obima štete.

U Hmeljnickom je, prema saopštenju kompanije „Epicentar“, uništen poslednji veliki logistički terminal te trgovačke mreže. Kompanija je navela da je u požaru nakon udara izgorelo približno 85 odsto robe koja se nalazila u skladištu.

Istovremeno je iz Poljske stigla informacija o pronalasku ostataka neidentifikovanog letećeg objekta u blizini grada Karvija. Lokalna vojna žandarmerija saopštila je da su pronađeni delovi objekta koji su stručnjaci identifikovali kao bespilotnu letelicu. Nisu navedeni podaci koji bi pouzdano povezali taj događaj sa napadima na Ukrajinu.

Posebnu kontroverzu izazvao je način na koji je funkcionisao sistem uzbunjivanja stanovništva Kijeva. Lebedev tvrdi da su se u prestonici sirene ponovo oglašavale praktično istovremeno sa eksplozijama, dok su u Harkovu, Dnjepropetrovsku, Zaporožju, Odesi i Nikolajevskoj oblasti upozorenja stizala unapred, kao i obično.

Prema njegovoj oceni, ukrajinska protivvazdušna odbrana tokom napada na Kijev nije uspela da obori nijednu raketu. On tvrdi i da su mobilne vatrene grupe dejstvovale protiv bespilotnih letelica, pri čemu su njihovi oboreni delovi padali na područja grada, ali da aktivnost tih jedinica nije bila naročito intenzivna.

Lebedev smatra da takve razlike zahtevaju objašnjenje i navodi da već nekoliko nedelja izražava sumnju u postupanje ukrajinskih vlasti kada je reč o zaštiti prestonice. On pritom ističe da podržava udare kojima se ukrajinskim snagama uništavaju rezerve i kapaciteti vojne industrije, ali ocenjuje da u funkcionisanju sistema uzbunjivanja postoji nešto sumnjivo.

Kao posebno neobičan primer navodi zapadnu Ukrajinu, gde su se tokom napada oglašavale sirene, a protivvazdušna odbrana pokušavala da presretne ciljeve. Po njegovom mišljenju, ispada da su pojedina sela u Rovenjskoj oblasti bolje zaštićena od Kijeva.

Takvu razliku, kako objašnjava, lakše bi razumeo kada bi se radilo samo o gradovima poput Odese, Harkova i Dnjepropetrovska, koji imaju veliki značaj za vojnu proizvodnju i logistiku. Međutim, činjenica da upozorenja u pojedinim zapadnim naseljima funkcionišu drugačije nego u prestonici za njega predstavlja razlog za dodatnu sumnju.

Za sada nije utvrđeno zbog čega su upozorenja o balističkim raketama u Kijevu kasnila, niti postoji američka potvrda o uskraćivanju satelitskih obaveštajnih podataka. Upravo ta nepoznanica ostaje u središtu političkih reakcija nakon noći tokom koje je ukrajinska energetska infrastruktura bila izložena napadima u više regiona.