Politički zemljotres u Kijevu: „Gubimo rat“ – usledio potez koji je uzdrmao Ukrajinu

Ukrajinu potresa politička rasprava o mogućem završetku rata sa Rusijom, nakon što je nekoliko istaknutih političara javno zatražilo pokretanje mirovnih pregovora.

Njihove izjave izazvale su oštre reakcije državnog vrha i otvorile pitanje koliko je ukrajinsko društvo spremno da prihvati kompromise sa Moskvom.

Poslanik ukrajinskog parlamenta Oleksij Gončarenko, član opozicione stranke „Evropska solidarnost“, izneo je posebno oštru ocenu trenutnog položaja zemlje. „Realnost trenutno izgleda ovako: gubimo rat. Gubimo ogroman broj ljudi. Nedostaje nam novac, ne samo za finansiranje rata, već i za samo funkcionisanje zemlje“, napisao je na društvenim mrežama.

Gončarenko predlaže pregovore sa Rusijom o neutralnosti Ukrajine, odustajanju od članstva u NATO, ukidanju sankcija, položaju ruskog jezika i crkve, kao i budućem statusu Donbasa. „Umirati zajedno sa celom zemljom zbog članstva u NATO, po mom mišljenju je apsurdno“, poručio je poslanik.

Istog dana oglasio se i Danilo Hetmancev, član vladajuće stranke „Sluga naroda“ i predsednik parlamentarnog odbora za finansije. On je ocenio da pokretanje pregovora i postizanje mira moraju postati najviši državni prioritet, predloživši da konačni uslovi eventualnog sporazuma budu potvrđeni na referendumu.

Gradonačelnik Harkova Igor Terehov kritikovao je politički pristup prema kojem se nastavak rata predstavlja kao jedina moguća opcija. Ipak, naglasio je da održiv mir mora počivati na sposobnosti Ukrajine da se samostalno brani, uz konkretne bezbednosne garancije međunarodnih partnera.

Reakcija ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog usledila je ubrzo. On je upozorio narodne poslanike da su odgovorni za očuvanje unutrašnjeg jedinstva i da ne smeju širiti paniku. „Koliko god nam bilo teško, ne smemo da se pokorimo Putinu i Rusiji, jer će to slomiti Ukrajinu“, poručio je Zelenski.

Političke posledice za Gončarenka bile su neposredne. Parlamentarna frakcija „Evropska solidarnost“ isključila ga je iz svojih redova, obrazlažući odluku neslaganjem njegovih stavova sa ideološkim principima stranke.

U saopštenju je naglašeno da snažna ukrajinska vojska, ukrajinski jezik kao službeni, samostalna ukrajinska pravoslavna crkva i članstvo u EU i NATO predstavljaju vrednosti o kojima nema pregovora.

Profesor Oleksij Haran sa Kijevsko-mohiljanske akademije smatra da vreme u kojem su se pojavili pozivi na pregovore nije slučajno. U razgovoru za Dojče vele ukazao je na iscrpljenost stanovništva i teškoće koje se očekuju tokom predstojeće zime.

„Predstoji teška zima, ljudi su iscrpljeni i svi govore o pregovorima – i ukrajinski predstavnici i američki predsednik Donald Tramp“, objasnio je Haran. Prema njegovoj proceni, pojedini političari već razmišljaju o budućim izborima i mogućnosti da ostvare političku korist. Ne isključuje ni da su njihove izjave probni baloni kojima se ispituje reakcija javnosti na osetljive predloge.

Ukrajinski politikolog Ihor Čalenko iz Centra za analizu i strategije povezuje ove istupe sa mogućnošću održavanja trilateralnog tehničkog sastanka u Abu Dabiju.

Na njemu bi se razgovaralo o prekidima vatre u pojedinim sektorima i aktiviranju mirovnog plana američkog predsednika. Deo političara koji pozivaju na pregovore, prema njegovim rečima, ima dobre kontakte sa Trampovim timom.

Američkom predsedniku bi, smatra Čalenko, odgovaralo da postigne diplomatski rezultat pre kongresnih izbora zakazanih za 3. novembar. „Sve ovo prvenstveno ima za cilj organizovanje takvog sastanka kako bi se Rusija uvukla u pregovore“, ocenio je politikolog, dodajući da se istovremeno proverava spremnost ukrajinskog društva na ustupke.

Istraživanje Kijevskog međunarodnog instituta za sociologiju (KIIS) iz sredine septembra pokazuje da 75 odsto Ukrajinaca podržava pregovore sa Rusijom radi okončanja rata, dok im se 21 odsto protivi. Institut naglašava da se pitanje odnosilo isključivo na mogućnost pregovaranja, a ne na prihvatanje konkretnih teritorijalnih ili političkih ustupaka.

Čak 69 odsto ispitanika prihvatilo bi trenutni prekid vatre duž postojeće linije fronta, pod uslovom da Ukrajina ne prizna teritorije pod ruskom kontrolom kao deo Rusije. Takav sporazum morao bi da omogući dalje jačanje ukrajinskih oružanih snaga i nastavak približavanja EU i NATO.

Istovremeno, 62 odsto građana izjavljuje da je spremno da izdrži rat koliko god bude potrebno, dok u Kijevu taj procenat dostiže 72 odsto. U pobedu Ukrajine i dalje veruje 79 odsto ispitanika, iako je udeo onih koji su u nju potpuno uvereni od kraja jula opao sa 60 na 47 odsto.

Sociolog Anton Hruščecki iz KIIS-a upozorava da izjave pojedinih političara ne predstavljaju raspoloženje većine stanovništva. Pre približno godinu dana oko 20 odsto ispitanika podržavalo je ruski mirovni plan koji je uključivao povlačenje ukrajinskih jedinica iz Donbasa i demilitarizaciju Ukrajine.

Prema njegovoj oceni, ta manjina jeste spremna da prihvati i uslove koji bi značili kapitulaciju, dok većina podržava teške kompromise, ali ne i bezuslovno prihvatanje ruskih zahteva.

Dodatnu prepreku pregovorima predstavlja stav Moskve. Ruski predsednik Vladimir Putin nedavno je odbacio predloge o međusobnoj obustavi napada na energetska postrojenja i civilne brodove, nazvavši ih „besmislenim“.

Čalenko smatra da je nespremnost Rusije da prihvati predložene uslove osnovna prepreka političkom rešenju. On odbacuje podelu ukrajinskog društva na pristalice rata i pristalice mira, ocenjujući da je veštački nametnuta.

„Ne postoji veća grupa koja zagovara večni rat. Stav Ukrajine svodiće se na liniju kontakta i bezbednosne garancije, što je već ustupak, a veći od toga ne može biti“, naglašava politikolog.

Haran upozorava da se čak i zamrzavanje sukoba na sadašnjim položajima mora posmatrati kao izuzetno težak kompromis. „Sada govorimo o zamrzavanju sukoba. To je već ogroman ustupak“, kaže profesor. Prema njegovoj proceni, većina građana mogla bi da prihvati takav ishod, ali ne postoji dovoljna podrška za povlačenje ukrajinskih trupa iz Donbasa ili formalno priznavanje teritorija pod ruskom kontrolom kao ruskih.

On smatra da javni pozivi na dalekosežnije ustupke mogu naneti štetu ukrajinskoj pregovaračkoj poziciji. „Problem nisu pregovori i kompromisi, već to što Putin želi da nas tokom teške zime dovede u situaciju da pokleknemo. Ono što sada govore Gončarenko i drugi samo ohrabruje Putina“, upozorava Haran.

Prema analizi Čalenka, Moskva masovnim napadima na ukrajinski energetski sektor, data-centre, skladišta, mostove u Kijevu i metaluršku industriju pokušava da oslabi ekonomsku i društvenu otpornost zemlje.

Cilj takve strategije jeste jačanje dela stanovništva koji zahteva prekid rata bez obzira na cenu. Ukoliko otpor društva oslabi, ruska strana mogla bi da postavlja sve veće zahteve ukrajinskim vlastima.

Hruščecki upozorava i na sve izraženiju razliku između stvarnog raspoloženja stanovništva i slike koja se stvara na društvenim mrežama, gde su prisutni brojni botovi i pokušaji manipulacije emocijama. Prema njegovim zapažanjima, prosečan građanin mnogo je smireniji nego što se može zaključiti na osnovu internet rasprava, čak i kada se razgovara o najtežim političkim pitanjima.

Sociolog ističe da kompromisi na koje su Ukrajinci spremni ne smeju predstavljati jednostrane ustupke niti izgledati kao kapitulacija zemlje. Uprkos iscrpljenosti i dugotrajnom ratu, ukrajinsko stanovništvo, prema njegovoj oceni, i dalje želi da se bori za istinski mir.