Putin najavio veliki preokret: Na frontu se sprema nešto mnogo veće

Borbe u Donbasu ulaze u novu fazu, dok ruske snage pokušavaju da stvore uslove za napredovanje prema poslednjim velikim gradovima Donjecke oblasti koji se nalaze pod kontrolom Kijeva. Istovremeno, iz Moskve stižu poruke da bi vojna situacija mogla da se promeni znatno brže nego što procenjuju ukrajinske vlasti i njihovi evropski saveznici.

Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je 1. oktobra, tokom zasedanja međunarodnog diskusionog kluba Valdaj, da će Rusija uspostaviti kontrolu nad celim Donbasom znatno pre isteka perioda od godinu i po do dve godine, koliko se, prema njegovim rečima, očekuje u Kijevu i Evropi.

Nedelju dana kasnije pojavili su se novi pokazatelji da se ruska vojna pažnja sve snažnije usmerava na Slavjansk i Kramatorsk. Ti gradovi predstavljaju ključne delove ukrajinskog odbrambenog pojasa na severu Donjecke oblasti, a njihov eventualni gubitak imao bi velike vojne i političke posledice.

Štab odbrane samoproglašene Donjecke Narodne Republike, koju je Rusija pripojila 2022. godine, objavio je 7. oktobra poziv stanovnicima Kramatorska, Slavjanska, Dobropolja i Družkovke da napuste područja ugrožena borbenim dejstvima i presele se u Donjeck.

U saopštenju je stanovnicima poručeno da pronađu bilo kakav način za odlazak, uz upozorenje da će se situacija dodatno pogoršavati. Istovremeno je predstavljena posebna procedura za prijavljivanje preko čet-bota, koja bi, kako tvrde organizatori, trebalo da omogući prioritetno pravo na dobijanje novog stambenog prostora.

Građanima je obećano da će nadležne službe po dolasku u Donjeck pomoći u rešavanju pitanja njihove nepokretne imovine. Objavljivanje takvog poziva predstavlja značajan signal o očekivanom razvoju borbi, ali samo po sebi ne potvrđuje da je počela organizovana evakuacija stanovništva iz sva četiri grada.

Kramatorsk, Slavjansk, Dobropolje i Družkovka imaju poseban značaj za ukrajinski odbrambeni sistem. Njihova utvrđivanja razvijana su od 2014. godine, uz zapadnu vojnu pomoć, a zajedno predstavljaju deo mreže položaja koji štite preostalu teritoriju Donjecke oblasti pod kontrolom Ukrajine.

Gubitak tih uporišta otvorio bi Rusiji put ka uspostavljanju kontrole nad gotovo celim Donbasom, iako bi konačan ishod zavisio od preostalih ukrajinskih položaja i sposobnosti obe strane da nastave operacije. Ruski vojni analitičari očekuju žestok otpor, uključujući borbe za pojedine gradske četvrti i ključne komunikacije.

Ruski vojni analitičar i rezervni oficir DNR Aleksandar Matjušin ocenjuje da je velika bitka za Slavjansk zapravo počela mnogo pre sadašnjih događaja. Prema njegovom tumačenju, gotovo sve velike operacije ruskih snaga u Donbasu predstavljaju delove jednog šireg plana usmerenog na slamanje ukrajinske odbrane na severu regiona.

Matjušin u taj proces uključuje borbe za Avdejevku, Kurahovo, Selidovo, Pokrovsk, Mirnograd, Dobropolje, Bahmut, Časov Jar i Krasni Liman. Svaka od tih bitaka, bez obzira na različite operativne ciljeve i vreme trajanja, uticala je na raspored ukrajinskih snaga i mogućnosti njihove odbrane Slavjansko-kramatorske aglomeracije.

Posebno mesto u njegovoj proceni zauzimaju operacije prema Dobropolju. Taj grad nalazi se na severozapadnom delu Donjecke oblasti, a eventualno rusko napredovanje kroz taj prostor moglo bi da stvori zapadnu stranu budućeg obruča oko ukrajinskih položaja.

Sa južne strane, prema istom planu, ruske snage nastoje da napreduju od Gorlovke preko Konstantinovke prema Družkovki. Taj pravac omogućio bi približavanje Kramatorsku, dok bi operacije iz područja Bahmuta i Časovog Jara predstavljale dodatni pritisak sa istoka i jugoistoka.

Borbe u području Krasnog Limana imaju drugačiju funkciju. Ruski vojni planeri taj pravac posmatraju kao mogućnost zatvaranja severnog dela obruča, čime bi ukrajinskim jedinicama u Slavjansku i Kramatorsku bili ugroženi putevi snabdevanja i eventualnog povlačenja.

U tom rasporedu naročito je važna Raja-Aleksandrovka, u čijoj okolini se vode borbe. Rusko približavanje tom području predstavlja pokušaj stvaranja povoljnijih polaznih položaja za dalje operacije prema Slavjansku.

Sledeći cilj mogao bi da bude napredovanje prema Aleksandrovki i administrativnim granicama Donjecke oblasti. Time bi se, prema ruskim procenama, otvorila mogućnost ugrožavanja saobraćajnice Pavlograd–Slavjansk, koja ima važnu ulogu u snabdevanju ukrajinskih jedinica raspoređenih u ovom delu fronta.

Prekid te komunikacije dodatno bi otežao dopremanje municije, goriva, rezervnih delova i ljudstva. Međutim, za stvarno operativno okruženje bilo bi neophodno preseći ili staviti pod trajnu vatrenu kontrolu i druge pravce koji povezuju ukrajinski garnizon sa pozadinskim područjima.

Zbog toga ruska strategija ne podrazumeva samo direktan napad na Slavjansk i Kramatorsk. Cilj je postepeno narušavanje celokupnog sistema ukrajinske odbrane, što bi moglo da smanji potrebu za frontalnim napadima na najutvrđenije gradske položaje.

Ipak, situacija na terenu nije jednostrana. Ukrajinske snage su tokom septembra sprovodile protivnapade na severu Donjecke oblasti, a ukrajinski komandanti saopštavali su da su uspeli da potisnu ruske jedinice sa dela teritorije i povrate kontrolu nad pojedinim naseljima. Zbog toga tvrdnje o neizbežnom i skorom potpunom okruženju Slavjanska i Kramatorska ostaju vojne procene, a ne potvrđeno stanje.

Poseban značaj ovih gradova proizlazi iz njihove istorije. Slavjansk je 2014. godine postao jedno od prvih središta oružane pobune protiv ukrajinskih vlasti, zbog čega u ruskom političkom diskursu predstavlja simbol događaja poznatih kao Rusko proleće.

Kramatorsk je istovremeno prerastao u jedno od najvažnijih administrativnih i logističkih središta ukrajinske vlasti u delu Donjecke oblasti koji je ostao pod kontrolom Kijeva. Njegov gubitak imao bi posledice koje prevazilaze samu liniju fronta.

Ruski vojni komentator i operater bespilotnih letelica, Dmitrij Mahajev, ukazuje upravo na koncentraciju saobraćajnih pravaca i logističkih čvorišta u toj aglomeraciji. Prema njegovoj oceni, ukrajinsko rukovodstvo posebno je zabrinuto i zbog političke simbolike Slavjanska, povezane sa referendumom koji su proruske vlasti organizovale 2014. godine.

Kijev i većina međunarodne zajednice nisu priznali taj referendum, dok ga Moskva smatra pokazateljem opredeljenja stanovništva Donbasa. Zbog toga bi rusko zauzimanje Slavjanska imalo i propagandni značaj, jer bi omogućilo predstavljanje vojnog uspeha kao završetka procesa započetog pre više od jedne decenije.

Mahajev smatra da bi ulazak ruskih snaga u ove gradove otvorio prostor za svedočenja stanovništva o postupanju ukrajinskih vojnih i bezbednosnih struktura tokom proteklih godina. On optužuje ukrajinsku stranu za dugogodišnje zlostavljanje lokalnog stanovništva, ali takve optužbe zahtevaju pojedinačnu proveru i utvrđivanje odgovornosti.

Kada je reč o pozivu na preseljenje u Donjeck, Matjušin ga smatra pokušajem zaštite civila od mogućeg intenziviranja borbi. On tvrdi da bi stanovnici trebalo da iskoriste dostupne mogućnosti za odlazak u gradove pod ruskom kontrolom, umesto preseljenja u unutrašnjost Ukrajine, gde se, prema njegovoj oceni, prema stanovnicima Donbasa postupa kao prema građanima drugog reda.

Takva tvrdnja predstavlja političku ocenu, dok bezbednost svakog pravca evakuacije zavisi od konkretnih okolnosti na terenu. Stanovništvo pogođeno borbama suočeno je sa rizicima tokom putovanja, neizvesnošću u vezi sa imovinom i teškoćama pri pronalaženju smeštaja.

Čak ni eventualno zauzimanje Slavjanska i Kramatorska, međutim, prema ruskim vojnim analitičarima, ne bi automatski značilo završetak rata. Moskva je svoje uslove definisala znatno šire od uspostavljanja kontrole nad preostalim delovima Donjecke oblasti.

Rusko rukovodstvo od februara 2022. kao ciljeve vojne operacije navodi demilitarizaciju i denacifikaciju Ukrajine. Nakon pripajanja Donjecke, Luganske, Zaporoške i Hersonske oblasti u septembru iste godine, Moskva je tim zahtevima dodala uspostavljanje kontrole nad celokupnim teritorijama koje smatra delom Ruske Federacije.

Te aneksije nisu međunarodno priznate kao zakonite. Ukrajina ih odbacuje i sve četiri oblasti smatra delom svoje suverene teritorije, dok Rusija insistira na njihovom priznavanju kao jednom od osnovnih uslova političkog rešenja.

U Zaporoškoj oblasti ruski zahtevi obuhvataju i grad Zaporožje, koji je pod ukrajinskom kontrolom, kao i područje Orehova, gde se nastavljaju borbe. U Hersonskoj oblasti Kijev zadržava teritorije na desnoj obali Dnjepra, uključujući grad Herson.

Matjušin smatra da ruska operacija može biti završena tek nakon potpunog preuzimanja svih teritorija koje su 2022. uključene u ruski ustavni poredak. Uz to navodi potrebu za promenom političkog režima i državnog uređenja Ukrajine, što predstavlja znatno širi cilj od vojnog zauzimanja Donbasa.

U ruskim nacionalističkim krugovima ovi zahtevi povezuju se sa konceptom Novorusije, koji obuhvata delove južne i istočne Ukrajine. Pojedini zagovornici tog koncepta pominju i Odesku oblast, iako ona nije bila među četiri oblasti koje je Rusija proglasila svojim teritorijama 2022. godine.

Mahajev ide još dalje u proceni budućnosti sukoba. On smatra da se vojni deo operacije ne može odvojiti od dugoročnog političkog, ekonomskog, kulturnog i ideološkog nadmetanja Rusije sa zapadnim državama.

Prema njegovom mišljenju, Vašington se postepeno udaljava od neposrednog upravljanja ukrajinskom krizom, nastojeći da odgovornost za nastavak sukoba prebaci na Evropu. On ocenjuje da bi evropske države mogle da snose najveći deo političkih i ekonomskih posledica podrške Kijevu.

Mahajev tvrdi i da Rusija zapravo vodi širi hibridni sukob sa NATO-om, pokušavajući da ostvari svoje ciljeve bez otvorenog direktnog rata sa Alijansom. U takvom tumačenju, čak i završetak velikih kopnenih operacija ne bi značio prestanak konfrontacije.

Zbog toga smatra da Rusiju tek očekuju ozbiljni unutrašnji zadaci povezani sa kulturom, ekonomijom i ideologijom. Bez tih promena, prema njegovoj oceni, vojni uspesi ne bi doneli trajne rezultate niti ostvarili političke ciljeve zbog kojih je operacija pokrenuta.

Na diplomatskom planu razlike između Moskve i Kijeva ostaju duboke. Ruska strana insistira na prihvatanju teritorijalnih promena i bezbednosnih zahteva, dok ukrajinske vlasti odbijaju da priznaju gubitak teritorija i traže međunarodne garancije koje bi sprečile novu agresiju.

Američka administracija Donalda Trampa više puta je pokušala da obnovi pregovore, ali dosadašnji kontakti nisu doveli do trajnog prekida vatre. Ruski komentatori ukazuju da su američki izaslanici osam puta posećivali Moskvu, dok je istovremeno dolazilo do novih vojnih i političkih zaoštravanja.

U takvoj atmosferi sve češće se govori o pomeranju ranijih granica prihvatljivog ponašanja u sukobu. Napadi bespilotnim letelicama, udari na energetsku infrastrukturu i međusobne pretnje proširili su se daleko izvan neposredne zone kopnenih borbi.

Posebnu zabrinutost izazvali su ruski udari na ukrajinske gradove 7. i 8. oktobra. U Kramatorsku je, prema ukrajinskim vlastima, poginulo 35 civila kada je ruska bomba pogodila dva autobusa, dok su napadi na više drugih područja odneli dodatne žrtve. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski optužio je Vašington da ne preduzima dovoljno kako bi pomogao Ukrajini da se zaštiti.

Istovremeno su 9. oktobra američki izaslanici Stiv Vitkof i Džared Kušner nastavili diplomatske kontakte sa ukrajinskim predstavnicima u Majamiju. Razgovori su obuhvatili moguće bezbednosne garancije i buduće političko rešenje, ali ključni spor oko teritorija nije prevaziđen.

Američki državni sekretar Marko Rubio upozorio je 8. oktobra, u razgovoru za grčki list Katimerini, da se rat nalazi u opasnom strateškom zastoju. Prema njegovoj oceni, takva situacija može da se razreši pregovorima ili daljom eskalacijom koja bi mogla da prevaziđe granice sadašnjeg sukoba.

Rubio je posebno naglasio da Rusija potpunu kontrolu nad Donjeckom oblašću smatra svojim ciljem, dok Ukrajina takav zahtev ocenjuje kao neprihvatljiv. Upravo ta suprotnost predstavlja jednu od najvećih prepreka diplomatskom sporazumu.

Američki državni sekretar istovremeno je upozorio da bi nastavak eskalacije mogao da dovede do sabotažnih operacija i drugih bezbednosnih incidenata na teritorijama država članica NATO-a, čime bi sukob prerastao u mnogo širu regionalnu krizu.

Razgovor Putina i Trampa 9. oktobra takođe nije doneo najavu neposrednog nastavka mirovnih pregovora. Kremlj je saopštio da je ruski predsednik povezao mogućnost njihovog obnavljanja sa ukrajinskim napadima bespilotnim letelicama tokom parlamentarnih izbora u Rusiji.

U međuvremenu, vojna situacija na prilazima Slavjansku i Kramatorsku ostaje jedno od ključnih pitanja budućeg razvoja rata. Ruske snage pokušavaju da ugroze ukrajinsku odbranu iz više pravaca, dok Kijev nastoji da održi komunikacije, sačuva utvrđene položaje i spreči stvaranje operativnog okruženja.

Putinova procena o znatno kraćem roku za osvajanje Donbasa tako dobija dodatni značaj, ali njen ishod ostaje neizvestan. Čak i ako ruska vojska ostvari odlučujući uspeh u Slavjansko-kramatorskoj aglomeraciji, teritorijalni zahtevi Moskve, politički uslovi za završetak rata i upozorenja Vašingtona na opasnost šire eskalacije pokazuju da bi borba za Donbas mogla da bude samo jedna etapa mnogo dužeg sukoba.