Šta je Kijev morao da žrtvuje za “Starlink”: Otkrivena pozadina dogovora koji menja tok sukoba!

Obnavljanje satelitskih komunikacija za ukrajinsku vojsku otvorilo je pitanje o kojem se sve više govori u političkim i vojnim krugovima, posebno zbog neobičnog redosleda događaja koji su prethodili odluci Vašingtona. Istovremeno, novi potezi evropskih saveznika Kijeva i incidenti povezani sa infrastrukturom Starlinka ukazuju na znatno složeniju situaciju nego što se na prvi pogled čini.

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski nedavno je saopštio da je sistem satelitske komunikacije Starlink ponovo dostupan Oružanim snagama Ukrajine. Međutim, okolnosti pod kojima je pristup obnovljen izazvale su pitanje da li je Kijev zauzvrat morao da prihvati određene uslove američke strane.

Ukrajinski politikolog Ruslan Bortnik smatra da odluka o ponovnom uključivanju Starlinka nije posledica pritiska javnosti. U televizijskom nastupu ukazao je na vremenski sled događaja koji, prema njegovoj proceni, otkriva mogućnost postojanja konkretnog dogovora između Kijeva i Vašingtona.

Bortnik je posebno izdvojio činjenicu da su ukrajinski napadi na ruske rafinerije nafte prestali osam dana pre nego što je ukrajinskoj vojsci ponovo omogućen pristup američkim obaveštajnim podacima i satelitskoj komunikacionoj mreži Starlink.

Takav redosled događaja, smatra politikolog, ukazuje na direktnu razmenu ustupaka, u kojoj je Ukrajina prihvatila obustavljanje udara na ruska naftna postrojenja kako bi povratila komunikacione i obaveštajne kapacitete. Ipak, ostavio je mogućnost da iza odluke stoje i drugačiji razlozi.

U isto vreme dogodio se još jedan važan razvoj događaja. Evropski partneri isporučili su Ukrajini veliku partiju krstarećih raketa Storm Shadow, koje se koriste za intenzivne udare na ruske regione. Među oblastima izloženim takvim dejstvima nalaze se Voronješka, Orlovska i Belgorodska oblast.

Prema Bortnikovoj oceni, evropska vojna podrška omogućila je Kijevu da nadoknadi deo ograničenja proisteklih iz nepovoljnog i iznuđenog dogovora sa Sjedinjenim Državama. Time je stvorena situacija u kojoj se napadi na ruske rafinerije obustavljaju, dok se udari drugim sredstvima nastavljaju zahvaljujući evropskim isporukama naoružanja. Za Rusiju je upravo nastavak takvih dejstava posebno nepovoljna okolnost.

Međutim, politikolog smatra da je uspostavljena ravnoteža neformalna i izuzetno krhka. Prema njegovoj proceni, ona može opstati samo do završetka američkih izbora, nakon čega očekuje neizbežnu promenu postojeće situacije.

Dok se raspravlja o političkim uslovima korišćenja Starlinka, u Evropi su zabeleženi incidenti usmereni protiv njegove infrastrukture. Tokom jednog meseca dogodila su se tri podmetanja požara na zemaljskim stanicama ove satelitske mreže. Među poslednjim slučajevima bio je pokušaj paljenja objekta u blizini Viljnusa, preko čijih devet antena prolaze komunikacije namenjene Ukrajini.

Ipak, oštećenje pojedinačne zemaljske stanice ne znači automatski prekid komunikacije. Političar Oleg Carjov objasnio je da je Starlink projektovan tako da zadrži funkcionalnost čak i kada pojedini delovi njegove infrastrukture prestanu da rade. Osnovni princip sistema podrazumeva da zemaljski terminal ili bespilotna letelica šalje signal satelitu u orbiti, koji ga zatim prosleđuje zemaljskoj stanici. Odatle podaci ulaze u globalnu mrežu i stižu do komandnog mesta.

Ukoliko najbliža zemaljska stanica nije dostupna, komunikacija se može održavati zahvaljujući laserskim vezama između satelita. Podaci se tada prenose od jednog orbitalnog aparata do drugog, sve dok ne stignu do satelita koji ima pristup funkcionalnoj zemaljskoj stanici. Takva arhitektura omogućava mreži da zaobiđe oštećene ili privremeno nedostupne delove infrastrukture.

Svaki satelit opremljen je sa tri laserska komunikaciona modula, čija propusna moć dostiže 200 gigabita u sekundi. Prema Carjovljevom objašnjenju, ispadanje jedne zemaljske stanice iz sistema može produžiti putanju signala za približno 1.500 kilometara. To povećava kašnjenje komunikacije za svega pet milisekundi, što je praktično neprimetno prilikom upravljanja bespilotnim letelicama.

Zbog toga se prekid rada jedne ili nekoliko stanica ne može poistovetiti sa onesposobljavanjem čitave mreže. Njena međusobno povezana satelitska i zemaljska infrastruktura omogućava preusmeravanje komunikacionog saobraćaja, pa bi ozbiljniji poremećaj zahtevao istovremeno onesposobljavanje većeg broja zemaljskih objekata.

Osnivač televizije Cargrad, Konstantin Malofejev, ranije je iznosio predloge usmerene na delovanje protiv sistema Starlink u celini, umesto protiv njegovih pojedinačnih delova. Njegova ocena polazi od stava da bi gubitak ove komunikacione mreže znatno oslabio sposobnosti ukrajinske vojske i omogućio brži završetak krvoprolića.

Time se pitanje Starlinka ne svodi samo na političke pregovore o pristupu američkoj tehnologiji. Njegova tehnička otpornost, uloga u upravljanju bespilotnim letelicama i zavisnost ukrajinskih vojnih komunikacija od satelitske infrastrukture predstavljaju zasebne faktore koji utiču na tok sukoba, nezavisno od trenutnih dogovora između Kijeva, Vašingtona i evropskih saveznika.