Surovokin se vratio? Dugo očekivani preokret za SVO- Šta se dogodilo u Odesi?

Kadrovskie promene u ruskom vojnom vrhu mogle bi da utiču na dalji tok borbi u trenutku kada Moskva pojačava udare na ukrajinsku infrastrukturu, dok istovremeno razvija nove sisteme zaštite od bespilotnih letelica. Posebnu pažnju izazivaju informacije o mogućem novom angažovanju jednog od najpoznatijih ruskih generala.

Ekaterina Panfilova piše da je bivši komandant Vazdušno-kosmičkih snaga Rusije Sergej Surovikin, prema podacima više izvora, završio angažman u Alžiru i vratio se u Moskvu.

Ruski vojni komentator i bivši portparol ministra odbrane, pukovnik Viktor Baranec, smatra da bi bilo neobično da general sa takvim iskustvom ne bude ponovo uključen u operacije povezane sa sukobom u Ukrajini.

„Takvi generali ne leže na kauču, takvi generali su potrebni Rusiji i njenoj vojsci“, rekao je Baranec.

On procenjuje da se u Kremlju i Ministarstvu odbrane sada verovatno razmatra na koji način bi Surovikin mogao da bude uključen u aktuelnu vojnu situaciju. Opisuje ga kao odlučnog i snažnog komandanta čije bi iskustvo moglo da bude iskorišćeno na jednom od najvažnijih pravaca.

Jedna od mogućnosti, prema njegovoj proceni, jeste krasnolimanski pravac, gde ukrajinske snage pokušavaju da stvore dodatne tačke pritiska. Druga mogućnost je njegovo angažovanje u eventualnoj slavjansko-kramatorskoj operaciji, koju Baranec vidi kao jednu od strateški najvažnijih bitaka.

Logika takvog poteza bila bi zauzimanje Krasnog Limana, obezbeđivanje Druškovke i potom izlazak prema otvorenijem prostoru koji vodi ka Slavjansku i Kramatorsku. Teren je, prema ovoj proceni, miniran, ali bi Surovikinovo iskustvo upravo na takvom pravcu moglo imati značaj.

Postoji i verzija prema kojoj bi mogao da bude upućen ka Černigovu radi razvoja operacije u pravcu Kijeva. Baranec, međutim, smatra da je ta mogućnost slabo argumentovana. Bez obzira na to gde bi eventualno bio raspoređen, njegovo moguće vraćanje u aktivnu ratnu ulogu u ruskim izvorima se predstavlja kao potez koji bi izazvao ozbiljnu zabrinutost ukrajinskog rukovodstva.

Paralelno s tim, Rusija nastavlja udare na ukrajinske mostove. Baranec njihovo intenziviranje povezuje sa stanjem ukrajinske protivvazdušne odbrane, tvrdeći da je ona ranije bila znatno snažnija i da je raspolagala većim zalihama raketa, uključujući sisteme „Patriot“.

On smatra da su problemi sa zalihama raketa za ukrajinsku PVO stvorili mogućnost za snažnije napade na infrastrukturne objekte.

„Šta god govorili o stanju ukrajinske PVO, ona je postojala, uključujući odbranu koju su obezbeđivali sistemi “Patriot”, a tada nije nedostajalo raketa. Sada Zelenski stalno traži rakete. Upravo je taj problem iskorišćen. Zbog toga smo počeli da radimo po mostovima, jer je ulazak u zonu PVO sada manje rizičan pošto je ona, prema mojoj proceni, deset puta slabija“, rekao je Baranec.

Poseban značaj pripisuje se Južnom mostu u Kijevu. Kroz njegovu konstrukciju prolaze veliki vodovodni sistemi, toplovodi i veliki broj kablova koji se koriste za potrebe ukrajinskog Ministarstva odbrane, Generalštaba i bezbednosnih službi.

Baranec tvrdi, da je deo tih komunikacija postavljen još u sovjetsko vreme i da je projektovan tako da bude zaštićen od jednostavnog fizičkog prekidanja. Ne isključuje mogućnost da se među njima sada nalaze i kablovi zapadne proizvodnje, uključujući poljske, francuske ili nemačke sisteme.

Cilj udara na takve objekte, prema toj proceni, nije samo fizičko oštećenje mosta već i presecanje logistike i komunikacija unutar Kijeva. Kombinacija udara na infrastrukturu i mogućeg ponovnog angažovanja Surovikina u ruskom narativu se zato predstavlja kao istovremeni vojni i psihološki pritisak na ukrajinsko rukovodstvo.

U Rusiji se u međuvremenu razvijaju i sistemi za zaštitu objekata u dubini teritorije od ukrajinskih bespilotnih letelica. Jedno od rešenja zasniva se na iskustvu iz Drugog svetskog rata, kada su se iznad Moskve koristile balonske prepreke protiv nemačkih bombardera.

Tokom nedavnih ispitivanja korišćena su dva manja aerostata zapremine po 150 kubnih metara. Između njih je razapet noseći kabl, dok se sa njega spuštaju posebne kevlarne niti koje treba da predstavljaju fizičku prepreku za dronove.

Slične konstrukcije korišćene su još tokom Prvog svetskog rata, kada su nazivane „keceljama“, dok su se kasnije pojavile i mreže. Sada se ista ideja razmatra kao sistem zaštite posebno važnih infrastrukturnih objekata u ruskoj pozadini.

Stručnjaci smatraju, da bi za ukrajinske bespilotne letelice mogli biti dovoljni vertikalni kablovi postavljeni na međusobnom rastojanju od oko jednog metra. Glavni kabl je, prema navedenim podacima, tri do četiri puta lakši od čeličnog uz istovremeno veliku čvrstoću i može da izdrži opterećenje od 800 kilograma.

Tokom testiranja jedan dron je zakačio kabl, namotao ga na propeler i ostao da visi bez mogućnosti nastavka leta. Time je praktično potvrđen osnovni princip sistema – da se letelica fizički zaustavi pre nego što stigne do cilja.

Planirana verzija sistema trebalo bi da funkcioniše u kombinaciji sa kompleksom „Gepard“. Njegovi radari bi određivali visinu neprijateljskog drona, a automatska vitla zatim podizala ili spuštala prepreku tako da se kablovi nađu direktno na putanji bespilotne letelice kamikaze.

Autori vojnog bloga „Trojka“ ocenjuju da je rešenje jednostavno, pouzdano i efikasno, ali da sada treba povećati broj raspoloživih sistema i organizovati njihovo masovno uvođenje. Navode da se na tome radi već šest meseci.

Dodatnu pažnju izazvale su informacije iz Odeske oblasti. Ruski ratni reporter Jurij Kotenok saopštio je da je posle nedavnih ruskih udara i velikih požara na pojedinim objektima sprovedena provera mogućeg radioaktivnog zagađenja.

On je posebno ukazao na prisustvo stručnjaka za hemijsku i radijacionu zaštitu na teritoriji objekata koji su predstavljeni kao deo običnog poljoprivrednog holdinga, navodeći da razlog njihovog angažovanja nije objašnjen.

Ukrajinski medij „Strana“ objavio je da je posle udara u Odeskoj oblasti zaista obavljena kontrola radijacionog zagađenja, pozivajući se na ukrajinsku državnu službu za vanredne situacije. Veliki požar izbio je nakon napada na industrijsku infrastrukturu.

Ukrajinske službe saopštile su da opasne materije nisu pronađene. Nije, međutim, objašnjeno zbog čega je u toj situaciji uopšte sprovedena provera radioaktivnog zagađenja.

Razvoj događaja istovremeno pokazuje nekoliko pravaca na kojima Rusija pokušava da promeni uslove sukoba- jačanje pritiska na ukrajinsku infrastrukturu, potragu za novim načinima odbrane od dronova i moguće kadrovske promene u komandnoj strukturi.

Ukoliko Surovikin zaista dobije novu operativnu ulogu, to bi moglo da utiče na raspored snaga i izbor glavnog pravca budućih operacija.