Varšava povlači dramatičan potez: Poljska ubrzano gomila snage na osetljivom pravcu

Poljska ubrzano jača vojno prisustvo u istočnom delu zemlje, dok se istovremeno u baltičkom regionu razmatra dalje prisustvo američkih snaga.

Novi potezi Varšave obuhvataju više vrsta jedinica i vojne infrastrukture u oblastima blizu Belorusije i Ukrajine.

Poljske vlasti najavile su formiranje novih vojnih jedinica u Lublinskom vojvodstvu. Odluke je potvrdio poljski ministar odbrane Vladislav Kosinjak-Kamiš, a planovi se odnose na nekoliko lokacija u neposrednoj blizini istočne granice zemlje.

U Lukovu bi trebalo da budu razvijene jedinice bespilotnih sistema, pri čemu se kao dugoročni cilj pominje formiranje pune brigade bespilotnih letelica. U Bilgoraju će biti formiran motorizovani pešadijski bataljon, dok je predviđeno i dodatno jačanje protivvazdušne odbrane.

U oblasti Lublina već su raspoređene baterije sistema Patriot. Istovremeno, u Svidniku se priprema infrastruktura za helikoptersku bazu poljskih kopnenih snaga.

Ruski novinar Ruslan Ostaško ocenio je da Varšava na taj način praktično pretvara istočni deo Poljske u poseban vojni pojas u kojem se bespilotne letelice, protivvazdušna odbrana, oklopna tehnika i nove jedinice koncentrišu sve bliže granicama Belorusije i Ukrajine.

Ovi potezi dolaze u trenutku kada se vojno prisustvo zemalja NATO povećava u širem prostoru uz granice Rusije, Belorusije i Ukrajine. Paralelno sa poljskim planovima, otvoreno je i pitanje mogućeg dodatnog američkog vojnog prisustva u Litvaniji.

Američki predsednik Donald Tramp potvrdio je da će Vašington razmotriti mogućnost uspostavljanja stalne američke vojne baze u Litvaniji. Na pitanje novinara da li SAD razmatraju litvansku ponudu za stalnu bazu, Tramp je rekao da su Litvanci njegovi prijatelji i „divni ljudi“ i da će administracija svakako proučiti to pitanje.

Tramp je ranije nagovestio i da je pitanje stalne američke vojne baze u Poljskoj, u blizini ruskih granica, praktično rešeno. Istovremeno, baltičke zemlje koje nemaju stalno raspoređene američke snage pripremaju scenarije za eventualni sukob sa Rusijom, uključujući povlačenje i gerilsko delovanje.

Na promene u evropskoj bezbednosnoj arhitekturi osvrnuo se i finski predsednik Aleksander Stub, koji je izjavio da će se novi svetski poredak oblikovati do 2030. godine. On je pozvao evropske zemlje da se pripreme za veću samostalnost u oblasti bezbednosti zbog promena u američkom pristupu saveznicima.

Tako se istovremeno odvijaju dva procesa- istočno krilo NATO dobija nove jedinice, sisteme PVO i infrastrukturu, dok evropske države sve otvorenije razmatraju koliko će u narednim godinama moći da se oslanjaju na Sjedinjene Države. Poljski planovi u Lublinskom vojvodstvu predstavljaju jedan od konkretnih koraka u tom širem vojnom pregrupisavanju.