Zelena, žuta i crvena paprika nisu iste: Razlika nije samo u boji, kažu stručnjaci

Zanimljivo je da sve tri zapravo mogu biti isti plod, ali u različitim fazama zrelosti. Paprika najpre dobija zelenu boju, zatim, kako sazreva, prelazi u žutu ili narandžastu, da bi na kraju postala crvena. Tokom tog procesa menjaju se biljni pigmenti, ali i slatkoća, čvrstina i količina pojedinih hranljivih sastojaka, objašnjavaju eksperti portala The Conversation.

Zelena paprika – hrskava, sveža i pomalo gorka

Zelena paprika bere se dok još nije potpuno sazrela. Upravo zato ima čvršću strukturu, izraženiju svežinu i karakterističnu blagu gorčinu koju mnogi vole. Odlična je za salate, brza prženja, punjenje i jela u kojima treba da zadrži čvrstinu. Aroma posebno lepo dolazi do izražaja u kombinaciji sa lukom, paradajzom i drugim povrćem.

Zelena boja potiče od hlorofila, pigmenta koji biljci omogućava da koristi sunčevu svetlost tokom fotosinteze. Kako plod sazreva, hlorofil se postepeno razgrađuje, a pojavljuju se drugi pigmenti koji povrću daju žute, narandžaste i crvene tonove.

Žuta paprika – blaga slatkoća i raskoš u tanjiru

Njen ukus je blaži i slađi, bez izražene gorčine, dok je tekstura i dalje dovoljno čvrsta da zadrži oblik. Zbog toga je odlična za sveže salate, sendviče, obroke koje nosimo na posao, pripremu na roštilju. Osim što jelu daje prijatnu slatkoću, njena zlatna nijansa unosi i vizuelnu živost u posudu.

Crvena paprika – najzrelija, najslađa i bogata pigmentima

Crvena paprika najduže ostaje na biljci i prolazi kroz najduži proces sazrevanja. Iz tih razloga ima najizraženiju slatkoću, puniji ukus i mekšu teksturu, naročito nakon termičke obrade. Pogodna je za pečenje, pripremu kremastih supa, sosova i namaza. Kada se ispeče, prirodna slatkoća postaje još izraženija, pa je odlična i za jednostavna jela sa malo začina.

U nutritivnom smislu, ova paprika se izdvaja po sadržaju vitamina C i beta-karotena, koji se u organizmu pretvara u vitamin A. Sadrži i kapsantin, pigment iz grupe karotenoida, koji joj daje karakterističnu nijansu i ima antioksidativna svojstva.

Nije svejedno ni kako ih jedemo

Boja paprike otkriva i ponešto o njenom nutritivnom sastavu. Sve tri vrste sadrže vitamin C, vlakna i različite antioksidativne materije, ali se njihov odnos menja tokom sazrevanja. Zelene i žute zanimljive su zbog luteina, violaksantina i zeaksantina – karotenoida koji igraju značajnu ulogu u očuvanju zdravlja očiju. Crvene se, s druge strane, izdvajaju većim sadržajem beta-karotena, a obiluju i kapsantinom.

Zanimljivo je i da način pripreme utiče na to koliko ćemo pojedinih hranljivih materija iskoristiti. Termička obrada može povećati dostupnost karotenoida i polifenola, ali istovremeno smanjuje količinu vitamina C. Zato je najbolje da papriku ne jedemo isključivo sirovu ili kuvanu, već da je kombinujemo u različitim oblicima.

Postoje i razlike u ceni

Zelena je često najpovoljnija jer se bere ranije, dok crvena duže ostaje na biljci, što produžava proces uzgoja. Žuta paprika u pojedinim slučajevima može biti skuplja od ostalih, između ostalog i zbog kraćeg perioda pogodnog za berbu. Ipak, ne treba zanemariti ni paprike nepravilnog oblika ili one “u dva tona”. Njihov izgled možda nije savršen, ali to ne znači da nisu ukusne ili da su nutritivno manje vredne.

Na kraju, nema potrebe da biramo samo jednu boju, ističe The Conversation. Svaka paprika ima svoje mesto u kuhinji i lancu ishrane, i trebalo bi da se što češće nađe na našem jelovniku – sirova, kuvana, pečena ili kako već želite.