Šokantno otkriće naučnika: Bakterija koju ima pola čovečanstva povezana sa jednim od najopasnijih oblika raka!

Jedna od najrasprostranjenijih bakterija na svetu mogla bi da ima mnogo ozbiljniju ulogu u nastanku malignih bolesti nego što se decenijama pretpostavljalo, a novo veliko istraživanje otvorilo je pitanje koje bi moglo da promeni dosadašnji pristup prevenciji raka.

Naučnici već dugo znaju da pojedini mikroorganizmi mogu doprineti nastanku malignih tumora. Do sada je pouzdano identifikovano sedam virusa povezanih sa razvojem raka i jedna bakterija sa dokazanim kancerogenim delovanjem.

Međutim, najnoviji rezultati ukazuju da bi upravo ta bakterija mogla da bude povezana sa još jednim od najčešćih oblika malignih bolesti.

„Vesti koje ćete teško pronaći bilo gde drugde! Pridružite se našem Telegram kanalu i saznajte ono što drugi ne objavljuju!“

Reč je o bakteriji helikobakter pilori (Helicobacter pylori), koja živi u želucu približno polovine svetske populacije. Decenijama je poznata kao jedan od glavnih uzročnika hroničnog gastritisa, čira i raka želuca, ali naučnici sa Univerziteta u Hongkongu sada su pronašli snažnu povezanost između njenog prisustva i razvoja raka debelog creva i rektuma, poznatog kao kolorektalni rak.

Rezultati velikog istraživanja, objavljeni u naučnom časopisu eGastroenterology, pokazuju da bi gotovo četvrtina slučajeva ovog malignog oboljenja mogla biti povezana sa delovanjem bakterije koja se nalazi u sasvim drugom delu digestivnog sistema.

Helikobakter pilori prilagođena je životu u izrazito kiseloj sredini želuca. Infekcija se najčešće stiče još u detinjstvu, između ostalog preko kontaminiranih ruku ili zajedničkog pribora za jelo. Veliki broj zaraženih tokom života nema izražene simptome i ne zna da bakterija postoji u njihovom organizmu.

Njeno kancerogeno delovanje na želudac odavno je predmet medicinskih istraživanja. Ruski doktor medicinskih nauka Dmitrij Bordin, profesor i rukovodilac odeljenja za patologiju pankreasa, žučnih puteva i gornjih delova digestivnog trakta Moskovskog kliničkog naučnog centra A. S. Loginov, ranije je objasnio da se u 90 odsto slučajeva rak želuca razvija u okolnostima dugotrajnog gastritisa izazvanog ovom bakterijom.

Bordin je istakao da pravovremeno otkrivanje infekcije i njeno uklanjanje antibioticima predstavljaju važnu meru primarne prevencije malignih tumora želuca. Efikasnost takvog pristupa pokazana je u više država, uključujući Japan, gde se lečenje gastritisa izazvanog helikobakterom od 2013. godine sprovodi besplatno. U toj zemlji istovremeno se beleži brzo smanjenje učestalosti raka želuca.

Ipak, mogućnost da mikroorganizam nastanjen u želucu utiče na razvoj malignih promena u debelom crevu dugo je izazivala nedoumice među stručnjacima. Reč je o organima koji se nalaze na različitim mestima digestivnog trakta, zbog čega neposredna veza između infekcije i tumora nije bila očigledna.

Da bi ispitali ovu mogućnost, istraživači iz Hongkonga objedinjavali su podatke iz 43 ranije objavljena naučna rada i uporedili ih sa globalnom statistikom obolevanja od raka koju je za 2022. godinu prikupila Globalna onkološka opservatorija GLOBOCAN.

Dobijeni rezultati pokazali su da prisustvo helikobakter pilori prati povećanje individualnog rizika od razvoja kolorektalnog raka za 59 odsto. Drugim rečima, kod osoba sa ovom infekcijom zabeležen je 1,59 puta veći rizik nego kod osoba bez nje.

Još značajniji podatak odnosi se na procenu ukupnog broja obolelih. Naučnici su izračunali da bi približno 22 odsto svih slučajeva raka debelog creva i rektuma na globalnom nivou moglo biti povezano sa izloženošću ovoj bakteriji.

Istraživanje je ukazalo i na moguću korist njenog potpunog uklanjanja iz organizma, postupka koji se u medicini naziva eradikacija. Kod osoba kod kojih je infekcija uspešno izlečena primećeno je smanjenje rizika od kolorektalnog raka, ali se zaštitni efekat ispoljava tek nakon perioda dužeg od deset godina.

Ovaj vremenski razmak posebno je važan za razumevanje preventivnog značaja otkrića. Ukoliko se daljim istraživanjima potvrdi da uklanjanje bakterije smanjuje mogućnost nastanka tumora, lečenje bi trebalo sprovoditi znatno pre pojave prvih znakova malignog oboljenja.

Naučnici, međutim, još nisu u potpunosti razjasnili biološke mehanizme preko kojih infekcija želuca može da doprinese nastanku raka u donjim delovima digestivnog sistema. Trenutno se razmatra nekoliko objašnjenja, od kojih se tri izdvajaju kao posebno značajna.

Prva teorija zasniva se na sistemskom zapaljenju organizma. Helikobakter izaziva hronični gastritis, a imunski sistem na dugotrajnu infekciju reaguje stvaranjem signalnih molekula poznatih kao citokini. Među njima su interleukin-8 i faktor nekroze tumora alfa, supstance koje učestvuju u zapaljenskim procesima.

Ovi molekuli mogu da dospeju u krvotok i stignu do debelog creva, gde održavaju dugotrajno zapaljenje slabog intenziteta. Takvo stanje podstiče ćelije sluzokože da se dele češće nego što je uobičajeno, čime raste verovatnoća nastanka genetskih promena koje mogu dovesti do malignog tumora.

Drugo moguće objašnjenje odnosi se na promene u mikrobiomu, odnosno zajednici mikroorganizama koji naseljavaju digestivni sistem. Helikobakter za opstanak u želucu proizvodi enzim ureazu, koji joj omogućava da neutrališe hlorovodoničnu kiselinu u neposrednoj okolini.

Ovaj proces može da utiče na hemijsku ravnotežu i kiselost u gornjim delovima digestivnog trakta, što posredno menja uslove za opstanak i razmnožavanje drugih bakterija u crevima. Kada se naruši normalan sastav mikroorganizama, nastaje disbioza, a pojedine bakterijske vrste koje proizvode kancerogene supstance mogu postati dominantnije.

Treća teorija povezuje infekciju sa metabolizmom žučnih kiselina. Pod uticajem helikobakter pilori može doći do promene njihovog sastava i povećanog stvaranja agresivnijih oblika koji u većim količinama dospevaju u debelo crevo.

Takve žučne kiseline mogu delovati kao lokalni toksini, oštećivati DNK ćelija crevne sluzokože i podsticati njihov abnormalan rast. Ovaj mehanizam predstavlja još jedan mogući put kojim infekcija ograničena na želudac utiče na razvoj malignih promena u udaljenim delovima digestivnog sistema.

Postoje i druga objašnjenja potencijalnog kancerogenog delovanja bakterije, ali nijedno još nije dovoljno istraženo da bi se moglo smatrati konačnim. Autori studije naglašavaju da su zaključci preliminarni i da je za potvrđivanje stroge uzročno-posledične veze potrebno sprovesti dodatna klinička ispitivanja.

Za sada je utvrđena snažna epidemiološka povezanost, što znači da se infekcija znatno češće dovodi u vezu sa obolevanjem, ali to samo po sebi ne dokazuje da bakterija neposredno izaziva svaki tumor koji se sa njom statistički povezuje. Uprkos tome, procena o mogućoj povezanosti sa 22 odsto slučajeva kolorektalnog raka predstavlja dovoljno značajan nalaz da zahteva dalju naučnu pažnju.

Istraživač sa Univerziteta u Hongkongu Junhao Li posebno je ukazao na rezultate programa otkrivanja i eradikacije helikobakter pilori. Prema njegovim rečima, njihova uspešna primena otvara mogućnost dvostruke preventivne koristi.

To bi značilo da pravovremeno lečenje bakterijske infekcije antibioticima, osim već poznatog smanjenja rizika od raka želuca, potencijalno može doprineti i zaštiti od raka debelog creva i rektuma. Reč je o mogućnosti koja bi, ukoliko bude potvrđena, mogla da poveća značaj postojećih programa za otkrivanje i lečenje ove infekcije.

Posebnu pažnju zaslužuje i pitanje kome bi testiranje na helikobakter pilori moglo biti najkorisnije. Među osobama kod kojih bi trebalo razmotriti takvu proveru izdvajaju se oni koji imaju bliske krvne srodnike obolele od kolorektalnog raka ili raka želuca.

Za sada, međutim, rezultati ne predstavljaju osnov za automatsko lečenje svih zaraženih osoba isključivo radi sprečavanja kolorektalnog raka. Odluka o testiranju i antibiotskoj terapiji zavisi od medicinskih indikacija i procene lekara, dok će dodatna istraživanja morati da pokažu u kojoj meri uklanjanje ove rasprostranjene bakterije zaista može da spreči nastanak malignih tumora debelog creva.