Komšija je turska reč, a domaću srpsku sve ređe čujemo u svakodnevnom govoru

Ova reč je toliko duboko ukorenjena u naš mentalitet da je većina građana doživljava kao autohtonu. Međutim, u pitanju je turcizam (komşu) koji je na Balkan stigao sa vekovnim osmanskim uticajem i komšija se ustanio u svakodnevnom govoru. U senci ove popularne pozajmljenice ostala je naša domaća, slovenska reč – sused.

Dok se u formalnom, književnom i administrativnom jeziku još uvek žilavo bori za svoj opstanak, u živom, govornom jeziku sused polako nestaje. Lingvisti često ističu da jezikom upravlja zakon ekonomičnosti, ali i zakon emocije.

Pročitaj i: OVE stare srpske reči su POTPUNO ZAMRLE u našem jeziku i baš niko ih danas NE KORISTI: Da li znate šta je veštoples, samogled, izudija ili bezčuvstvije?

Komšija kao specifična vrednost

Reč komšija je u našoj svesti dobila specifičnu semantičku vrednost koja ne označava samo osobu koja živi pored nas, već implicira bliskost, toplinu i zajedništvo.

Sa druge strane, sused se danas neretko doživljava kao hladnija, distanciranija i previše formalna reč. Ovo je samo jedan u moru primera koji dokazuje da je jezik živa materija koja neumoljivo bira praktičnije puteve.