Svet pred velikim lomom: Stub otkrio kada dolazi trenutak koji menja sve

Međunarodni odnosi ulaze u period dubokih promena, a sve više evropskih političara i stručnjaka upozorava da dosadašnja pravila više ne odgovaraju stvarnom odnosu snaga.

Neizvesnost se povećava, tradicionalni savezi prolaze kroz preispitivanje, dok se među vodećim državama pojavljuju različite procene o tome kako će izgledati budući svetski poredak.

Predsednik Finske Aleksander Stub smatra da će se obrisi novog međunarodnog sistema jasnije videti oko 2030. godine. U razgovoru za Vašington post, na marginama Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, ocenio je da svet trenutno prolazi kroz prelaznu fazu između dva različita poretka, što međunarodnu situaciju čini posebno složenom.

Stub je priznao da nije moguće precizno odrediti kada će nastupiti stabilizacija, ali je kao približan vremenski okvir naveo pet godina. Prema njegovom mišljenju, do kraja ove decenije verovatno će se oblikovati novi sistem međunarodnih odnosa, iako njegov konačni izgled još nije poznat.

Posebnu pažnju posvetio je promenama u američkoj politici prema evropskim saveznicima. Vašington postepeno menja pristup transatlantskim odnosima, zbog čega će evropske države morati da preuzmu znatno veću odgovornost za sopstvenu bezbednost i odbranu.

Ipak, finski predsednik ne smatra da je partnerstvo Evrope i SAD osuđeno na propast. On veruje da NATO može da se prilagodi novim okolnostima, ali uz drugačiju raspodelu obaveza među članicama. Kao najprihvatljivije rešenje predlaže postepeno smanjivanje američkog udela u zajedničkoj odbrani, uz istovremeno povećavanje odgovornosti evropskih država.

Takva promena predstavljala bi značajno odstupanje od modela bezbednosti na koji se Evropa oslanjala decenijama. Umesto gotovo automatskog oslanjanja na američku vojnu i političku podršku, evropske članice NATO morale bi da razvijaju sopstvene kapacitete i preuzimaju veći deo tereta održavanja saveza.

Stub istovremeno smatra da Evropa mora da proširi međunarodne veze i smanji zavisnost od tradicionalnih partnera. Kao primere novog pristupa naveo je trgovinske sporazume sa Indijom i državama Latinske Amerike, kao i intenziviranje saradnje sa zemljama Persijskog zaliva.

Prema njegovoj oceni, savremeni međunarodni odnosi već se odvijaju u uslovima svetskog nereda koji se približava haosu. Zbog toga evropske države moraju da prilagođavaju svoju spoljnu i ekonomsku politiku novim pravilima, umesto da očekuju povratak nekadašnje stabilnosti.

Još ozbiljnije upozorenje izneo je stariji analitičar američkog istraživačkog centra Nju Amerika Gordon Laforž. U oceni koju prenosi “Blumberg”, on upozorava da bi međunarodni poredak koji nastaje mogao da bude opasniji od prethodnog, prvenstveno zbog rastuće neizvesnosti i slabljenja međunarodnih normi.

Laforž smatra da raspadanje starog sistema nije počelo sa povratkom Donalda Trampa na vlast, već znatno ranije. Među ključnim događajima koji su narušili dotadašnji međunarodni okvir izdvaja rat u Iraku, globalnu finansijsku krizu i pandemiju.

Dolaskom Trampa na američku političku scenu taj proces je dodatno ubrzan. Sjedinjene Države počele su da preispituju ranije međunarodne sporazume, uvode trgovinske barijere i pojačavaju pritisak na sopstvene saveznike, čime su dodatno oslabljeni mehanizmi na kojima je počivao prethodni sistem.

Prema Laforžovoj prognozi, budući međunarodni odnosi neće biti organizovani oko jednog dominantnog centra moći. Američki uticaj postepeno slabi, dok istovremeno raste značaj Azije i država Globalnog juga.

Takva raspodela snaga mogla bi da omogući veću fleksibilnost u odnosima među državama, ali bi istovremeno povećala nestabilnost. Bez jednog centra koji određuje pravila i bez dovoljno snažnih međunarodnih institucija, politički i ekonomski sukobi mogli bi da postanu teže predvidivi, a rizici znatno veći.

Slične procene već su iznete i na najvišem nivou evropskih institucija. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen ranije je upozorila da će novi međunarodni poredak početi da dobija jasnije obrise tokom druge polovine dvadesetih godina ovog veka.

Ona je pozvala evropske države da se pripreme za predstojeće promene i da do 2030. godine izgrade snažnu odbrambenu strukturu. Takav cilj podrazumeva dugoročno jačanje evropskih vojnih kapaciteta u trenutku kada se menja odnos SAD prema njihovim tradicionalnim bezbednosnim obavezama.

Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Kaja Kalas upotrebila je još oštriju formulaciju prilikom opisivanja sadašnje međunarodne situacije. Ona je ocenila da stvarnu osnovu svetskog poretka sve više predstavlja „zakon džungle“, odnosno stanje u kojem međunarodna pravila u praksi često ustupaju mesto pravu jačeg.

Takva ocena ukazuje na rastući jaz između formalno prihvaćenih međunarodnih normi i ponašanja država koje raspolažu najvećom političkom, ekonomskom i vojnom moći. Umesto univerzalnih pravila koja jednako obavezuju sve učesnike, sve veći značaj dobija sposobnost pojedinih država da nametnu sopstvene interese.

Predsednik Rusije Vladimir Putin govorio je o formiranju novog svetskog poretka još u novembru 2024. godine. On je tada ocenio da su događaji tokom prethodne dve decenije doveli do nastanka međunarodnog sistema koji se suštinski razlikuje od ranijih modela organizacije sveta.

Putin je posebno kritikovao zapadni liberalizam, upozoravajući na rast netrpeljivosti i agresivnosti u međunarodnim odnosima. Kao jednu od najopasnijih pojava izdvojio je političku logiku prema kojoj se države i društva dele na saveznike i protivnike po principu „ko nije sa nama, taj je protiv nas“.

Ruski predsednik smatra da takav pristup produbljuje podele i otežava uspostavljanje ravnopravnih odnosa među državama. Njegova ocena da je prethodni međunarodni model već ozbiljno promenjen razlikuje se od evropskih prognoza koje završetak tranzicije uglavnom vezuju za kraj ove decenije.

Između ovih procena postoji značajna razlika u viđenju buduće raspodele moći. Dok Stub i evropski zvaničnici naglašavaju potrebu prilagođavanja NATO i jačanja samostalne evropske odbrane, Laforž očekuje sistem bez jedinstvenog centra, sa većom ulogom Azije i Globalnog juga. Putin, s druge strane, insistira na tome da je promena svetskog poretka već rezultat procesa koji traju duže od dvadeset godina.

Uprkos različitim političkim polazištima, njihove procene povezuje očekivanje da se međunarodni odnosi neće vratiti na model koji je dominirao prethodnih decenija.

Za evropske države posebno će biti važno kako će se razvijati američka spoljna politika, koliko će brzo moći da izgrade sopstvene odbrambene kapacitete i kakvu će ulogu u novoj raspodeli snaga preuzeti rastuće sile izvan zapadnog političkog bloka.