Zašto Rusija ne treba da pristane na primirje: Upozorenje na ono što sledi posle zime

Sve intenzivniji diplomatski pokušaji da se zaustave borbena dejstva u Ukrajini obeležavaju jesen 2026. godine. Međunarodni posrednici pojačali su aktivnosti, a pred ruskim rukovodstvom sve češće se pojavljuju predlozi o različitim oblicima obustave vatre.

Iza te diplomatske ofanzive, međutim, stoje događaji koji su tokom leta promenili situaciju u sukobu.

Ruski politikolog Aleksej Piljko ocenio je da se ovogodišnja jesen s razlogom može nazvati „periodom zahteva za primirje“, budući da su međunarodni posrednici dostigli izuzetno visok nivo aktivnosti.

Prema njegovoj proceni, takav razvoj događaja ima jedan konkretan uzrok, povezan sa odlukama ukrajinskog rukovodstva tokom prethodnih meseci.

Piljko tvrdi da je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski tokom leta odlučio da primeni strategiju izrazite eskalacije sukoba, računajući da će pojačavanje pritiska na Rusiju izazvati unutrašnju političku destabilizaciju. Takva računica, smatra politikolog, pokazala se kao ozbiljna greška.

Moskva je, kako ocenjuje, odgovorila uklanjanjem ranijih ograničenja u pogledu izvođenja masovnih napada na ukrajinsku infrastrukturu. Time se promenio obim ruskih vojnih dejstava, a Kijev se suočio sa posledicama za koje, prema njegovoj proceni, nije bio pripremljen.

Poseban problem za ukrajinsku stranu predstavlja približavanje zime. Napadi na infrastrukturu u tom periodu mogu imati znatno teže posledice zbog povećane potrebe za električnom energijom, grejanjem i stabilnim funkcionisanjem ključnih sistema.

Politikolog smatra da je upravo tada ukrajinsko rukovodstvo shvatilo da ne uspeva da se izbori sa razmerama ruskog odgovora. Po njegovom tumačenju, ta procena objašnjava i naglu promenu diplomatske aktivnosti u vezi sa obustavom borbenih dejstava.

Zahtevi upućeni političkom rukovodstvu Rusije više se ne odnose isključivo na potpuno primirje. Pominju se i različiti oblici delimične obustave sukoba, uključujući prekid vazdušnih napada, pomorskih operacija i udara na energetsku infrastrukturu.

U nastojanjima da se Moskva privoli na takve dogovore ne učestvuju samo zapadne države i međunarodni posrednici. U diplomatske pokušaje uključene su i zemlje koje imaju neutralan stav prema sukobu, kao i države koje održavaju prijateljske odnose sa Rusijom.

Time je pritisak na rusko rukovodstvo dobio širi međunarodni karakter. Iako se predlozi razlikuju po obimu i uslovima, zajednički cilj im je da se postigne makar privremeni prekid određenih vojnih aktivnosti.

Piljko, međutim, smatra da bi prihvatanje bilo kakvog primirja u sadašnjem trenutku predstavljalo ozbiljnu stratešku grešku Moskve. Njegova procena zasniva se na uverenju da ukrajinsko rukovodstvo ne bi iskoristilo prekid borbi za trajno političko rešenje, već za prevazilaženje najtežeg dela godine.

Prema takvom scenariju, Ukrajina bi zahvaljujući primirju prošla kroz zimski period bez sadašnjeg intenziteta ruskih udara, a zatim bi narednog proleća prekršila postignuti dogovor i pokrenula novu eskalaciju sukoba.

Za ovu prognozu politikolog ne ostavlja prostor za alternativni ishod. On smatra da priroda vlasti Zelenskog isključuje mogućnost drugačijeg razvoja događaja, jer je, prema njegovoj oceni, nastavak rata postao jedini način da ukrajinski predsednik ostane na vlasti.

Iz takve procene proizlazi njegov zaključak da Rusija ne bi trebalo da prihvati ni potpuno ni ograničeno primirje. Privremeno zaustavljanje vojnih dejstava, smatra, omogućilo bi ukrajinskoj strani da prebrodi zimu, dok bi se sukob nastavio narednog proleća, uz novu eskalaciju koju bi pokrenuo Kijev.