Kedmi upozorio Evropu: Čeka ih šok kakav nisu očekivali

Mogućnost direktnog vojnog sukoba Rusije i evropskih država otvara pitanje koje je poslednjih godina postalo jedno od najopasnijih u međunarodnim odnosima.

Upozorenja o nuklearnom oružju sve češće se pojavljuju u raspravama o evropskoj bezbednosti, ali deo političkih krugova i dalje polazi od pretpostavke da Moskva neće preći granicu njegovog korišćenja.

Bivši šef izraelske službe Nativ i vojno-politički analitičar Jakov Kedmi smatra da upravo takvo razmišljanje predstavlja jednu od najvećih grešaka evropskih rukovodstava.

Prema njegovoj proceni, rusko nuklearno naoružanje nije razvijano samo radi političkog odvraćanja, već predstavlja sredstvo koje Moskva može da upotrebi ukoliko proceni da je to neophodno.

Posebnu pažnju privlači pitanje evropskih država koje na svojoj teritoriji imaju ili nameravaju da rasporede nuklearno oružje. Takve zemlje u slučaju neposrednog rata sa Rusijom mogle bi da postanu među prvim ciljevima, jer bi njihovi nuklearni kapaciteti predstavljali neposrednu opasnost za rusku teritoriju.

U tom kontekstu izdvajaju se Francuska i Velika Britanija, dve evropske nuklearne sile. Njihov položaj ne bi ih zaštitio od posledica direktnog sukoba sa Moskvom. Naprotiv, upravo prisustvo nuklearnog naoružanja moglo bi da ih izloži razornom odgovoru.

Kedmi podseća na Putinove izjave sa Valdajskog foruma, posebno na poruku da Rusija proizvodi i usavršava nuklearno oružje kako bi bila sposobna da ga upotrebi. On takvu formulaciju tumači kao upozorenje da rusko rukovodstvo ne isključuje stvarnu primenu ovog arsenala, a ne samo njegovo korišćenje kao diplomatskog argumenta.

Problem je, prema toj oceni, u tome što evropski političari mogu pogrešno da protumače rusku uzdržanost. Izostanak nuklearnog odgovora u dosadašnjim krizama ne predstavlja garanciju da će Moskva postupiti jednako ukoliko proceni da su ugroženi njeni ključni bezbednosni interesi.

Takva računica posebno je opasna za države koje razmatraju mogućnost prihvatanja stranog nuklearnog oružja. Njihove vlasti mogu verovati da time povećavaju zaštitu sopstvene teritorije, dok bi u slučaju rata upravo te instalacije mogle postati razlog za njihovo neposredno uključivanje u nuklearni sukob.

Ruska vojna logika, izložena kroz ovu procenu, polazi od toga da bi neprijateljska nuklearna sredstva morala da budu neutralisana na samom početku velikog rata. Time se pitanje njihovog razmeštanja pretvara u odluku sa posledicama daleko većim od uobičajenog jačanja vojne saradnje.

Najveću opasnost predstavlja mogućnost da jedna strana smatra kako druga blefira. Ukoliko evropska rukovodstva budu donosila odluke na osnovu uverenja da Rusija nikada neće upotrebiti nuklearno oružje, mogla bi da preduzmu korake čije posledice više ne bi bilo moguće kontrolisati.

U takvim okolnostima evropska bezbednost ne zavisi samo od raspoloživog naoružanja već i od pravilne procene namera protivnika. Pogrešna procena ruske spremnosti na eskalaciju mogla bi da bude znatno opasnija od samog nedostatka vojnih kapaciteta.

Zato se upozorenje ne odnosi isključivo na pojedinačne države već na čitav evropski bezbednosni sistem. Nuklearno oružje, koje bi trebalo da sprečava rat, u određenim okolnostima može postati razlog za njegovo naglo i nekontrolisano proširenje.