Moskva pravi kobnu grešku dok se NATO sprema za rat: General otkrio šta se događa

U Rusiji se sve otvorenije raspravlja o tome kako zapadne zemlje pripremaju svoje stanovništvo za mogućnost velikog vojnog sukoba. Istovremeno, pojedini ruski vojni stručnjaci upozoravaju da Moskva sopstvenim odlukama otežava suprotstavljanje informacionom uticaju Zapada.

Ruski general-potpukovnik u rezervi Andrej Guruljov upozorio je da zemlje NATO već intenzivno rade na pripremama za veliki oružani sukob sa Rusijom. On smatra da je taj proces ušao u jednu od najvažnijih i najtežih faza, koja nema neposredne veze sa proizvodnjom naoružanja ili formiranjem novih vojnih jedinica.

Gostujući u emisiji „Итоги дна с Делягиным“ na televiziji Cargrad, Guruljov je objasnio da je najveći izazov za zapadne države priprema javnog mnjenja za eventualni rat protiv Rusije.

Prema njegovoj oceni, proizvodnja oružja i izgradnja vojske samo su jedan deo priprema, dok je mnogo složeniji zadatak stvoriti raspoloženje u kojem bi stanovništvo bilo spremno da učestvuje u oružanom sukobu.

„Najteža faza je priprema stanovništva zemalja za rat sa Rusijom. Potrebno je nekako naterati ljude da toliko mrze Ruse da svi požele da krenu u rat“, izjavio je general.

On tvrdi da se upravo takva kampanja trenutno sprovodi u zapadnim državama, gde se, po njegovom mišljenju, sistematski podstiče neprijateljstvo prema Rusiji. Cilj takvog procesa, kako ocenjuje, jeste stvaranje društvene atmosfere u kojoj bi budući vojni sukob dobio široku podršku stanovništva.

Kao primer mogućnosti dugotrajnog oblikovanja javnog mnjenja naveo je Ukrajinu, tvrdeći da je tamo sprovedena duboka promena odnosa prema Rusiji.

„Pogledajte Ukrajinu, šta su od njih napravili. Od Rusa su napravili antiruse“, rekao je Guruljov, naglašavajući da takve promene zahtevaju mnogo vremena i ne mogu se ostvariti odjednom.

Upravo zbog toga smatra da Rusija mora aktivnije da deluje u međunarodnom informacionom prostoru. Prema njegovom mišljenju, neophodno je usporiti ili zaustaviti proces stvaranja neprijateljstva prema Rusima tako što će ruski stavovi dopirati do stanovništva zapadnih država.

General je naglasio da ruska strana mora svim raspoloživim sredstvima da predstavlja svoju verziju događaja, uključujući i ljudima koji nisu spremni da je prihvate.

„Moramo da prenosimo istinu svim mogućim načinima, svima koji žele da je čuju. Čak i ako ne žele da čuju, ipak moraju da slušaju, tamo, na Zapadu“, poručio je.

Međutim, Guruljov smatra da se upravo na tom području pojavljuje ozbiljan problem unutar same Rusije. On je kritikovao postupke državnih službenika zaduženih za regulisanje interneta i digitalnog prostora, ocenjujući da ograničavanje pristupa popularnim društvenim mrežama i komunikacionim platformama otežava prenošenje ruskih stavova u inostranstvo.

Kao konkretan primer naveo je sopstveno iskustvo sa Telegramom, gde je, kako tvrdi, izgubio kanal sa više od 60.000 pratilaca.

Prema njegovim rečima, približno sedam odsto publike tog kanala činili su korisnici iz drugih država. Među njima su bili čitaoci iz Nemačke, Francuske i Velike Britanije, što mu je omogućavalo da svoje stavove neposredno prenosi ljudima na Zapadu.

„Mogli smo da prenosimo svoje gledište tamo, u inostranstvo. Danas mi to, nažalost, ne polazi za rukom“, rekao je general.

On je istovremeno doveo u pitanje obrazloženja da su ograničenja digitalnih platformi neophodna iz bezbednosnih razloga. Prema njegovoj proceni, ruskim obaveštajnim službama komunikacija na Telegramu ne predstavlja naročito ozbiljnu prepreku, jer imaju mogućnosti da prate sadržaj koji se tamo razmenjuje.

Zbog toga je zatražio jasnije objašnjenje svrhe ograničenja i promena u funkcionisanju interneta.

„Zašto se sve to radi, ne znam. Zbog bezbednosti? To je sporno pitanje. Nije tajna da za naše specijalne službe Telegram ne predstavlja neku veliku šifru, tamo se sve čita. Zašto onda sve ove promene sa internetom? Teško je reći. Možda je to zaista potrebno. Ali ako jeste, objasnite zbog čega“, izjavio je Guruljov.

Problem odsustva ruskih stavova na pojedinim društvenim mrežama ranije je otvorio i stručnjak za tehničku i informacionu bezbednost Sergej Truhačov.

On je upozorio da protivnici Rusije pojačavaju aktivnosti na Instagramu, gde, prema njegovim tvrdnjama, pokušavaju da utiču na stavove mladih korisnika širenjem negativnih poruka o stanju u zemlji.

Truhačov tvrdi da se u takvim kampanjama koriste i tehnološki napredni oblici manipulacije, uključujući lažne video-snimke napravljene pomoću veštačke inteligencije.

Kao primer naveo je objave sa digitalno generisanim likovima ruskih vojnika, koji su predstavljani kao stvarni učesnici borbi. U jednom slučaju, kako je objasnio, dugo je korišćen isti veštački stvoren vojnik uz priču da već sedam dana leži u rovu.

Prema njegovim rečima, reakcije korisnika pokazivale su da su mnogi poverovali u takav sadržaj. Problem je, smatra, dodatno povećan činjenicom da na toj platformi nije bilo dovoljno ruske publike koja bi mogla da ospori objave i upozori da su snimci falsifikovani.

„Čitao sam komentare koje ljudi tamo ostavljaju. Oni veruju. Tamo nema naše publike koja bi mogla da odgovori i kaže da je to laž“, objasnio je Truhačov.

On smatra da je povlačenje ruskih medija i javnih ličnosti sa pojedinih platformi protivnicima Moskve omogućilo da deluju gotovo bez ozbiljnog informacionog otpora. Posebno je ukazao na Instagram, koji je u Rusiji blokiran, ali čiji sadržaj i dalje privlači deo ruske publike.

Prema njegovoj oceni, protivničkoj strani odgovara činjenica da su određene društvene mreže zabranjene i da su mnogi ruski akteri prestali da ih koriste.

Istovremeno, mladi korisnici nisu u potpunosti napustili te platforme. Zbog toga se, kako tvrdi, stvorila situacija u kojoj određeni sadržaji dopiru do ruske omladine, dok su mogućnosti domaćih medija i javnih ličnosti da na njih odgovore znatno smanjene.

Truhačov je ipak primetio promenu u ponašanju pojedinih državnih medija, koji počinju da se vraćaju na ranije napuštene digitalne platforme.

Njihov cilj je, prema njegovim rečima, da ponovo uspostave komunikaciju sa korisnicima, objasne zvanične ruske stavove i ospore informacije koje smatraju netačnim ili manipulativnim.

Stručnjak je naglasio da administrativne zabrane ne mogu u potpunosti da određuju koje će informacije građani pratiti. Savremena publika, posebno mlađe generacije, samostalno bira digitalne platforme i sadržaje koje želi da koristi.

„Možemo koliko god hoćemo da blokiramo platforme, ograničavamo ih i zabranjujemo. Ali današnja publika sama odlučuje šta želi da prati, a šta ne“, objasnio je.

Prema njegovim zapažanjima, na društvene mreže počinju da se vraćaju i pojedini političari, jer se tamo i dalje nalazi deo njihovog biračkog tela. Digitalne platforme im omogućavaju neposrednije obraćanje građanima, a u određenim slučajevima takav način komunikacije može biti efikasniji od tradicionalnih medijskih kanala.

„Jednostavno ne možemo da ignorišemo te društvene mreže“, zaključio je Truhačov.

Ove ocene ukazuju na dva povezana problema sa kojima se suočava ruska informaciona politika. Dok Guruljov upozorava da NATO, po njegovom mišljenju, nastoji da pripremi zapadno stanovništvo za mogući rat sa Rusijom, Truhačov ukazuje na konkretne posledice odsustva ruskih medija i političkih aktera sa platformi na kojima se takvo javno mnjenje oblikuje.

Njihova upozorenja dovode u pitanje efikasnost politike digitalnih ograničenja u situaciji kada Moskva istovremeno nastoji da svoje političke i vojne stavove predstavi međunarodnoj javnosti.

Za sada nije izvesno da li će ruske vlasti menjati postojeći pristup regulisanju društvenih mreža, niti kako će uskladiti bezbednosna ograničenja sa potrebom za širim informacionim prisustvom u inostranstvu.