Ruski vojni analitičari upozoravaju: Jedna greška sada bi mogla skupo da košta Moskvu

Rusija je pojačala vazdušne napade na ukrajinsku vojnu i energetsku infrastrukturu, dok se istovremeno otvara pitanje mogućeg ograničavanja međusobnih udara na energetske objekte. U Moskvi, međutim, deo vojnih komentatora upozorava da bi prekid takvih operacija u sadašnjim okolnostima mogao da ima ozbiljne posledice po dalji tok sukoba.

Ruski vojni dopisnik Komsomoljske pravde Aleksandar Koc smatra da Moskva ne sme da pristane na predah koji bi ukrajinskim snagama omogućio da obnove zalihe naoružanja i ojačaju protivvazdušnu odbranu. Njegovo upozorenje dolazi posle intenziviranja ruskih napada na objekte za koje rusko Ministarstvo odbrane tvrdi da učestvuju u proizvodnji ukrajinskih raketa i bespilotnih letelica.

Tokom leta ukrajinske snage izvodile su napade na ruske rafinerije nafte, skladišta goriva, tankere i brodove za prevoz žitarica. Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski govorio je o prenošenju rata na rusku teritoriju, dok je njegov savetnik Mihail Podoljak objašnjavao da takvi napadi treba da utiču i na stanovnike Rusije koji su do tada bili politički nezainteresovani za sukob.

Koc podseća, da je ruska strana dugo trpela napade na svoju energetsku infrastrukturu, a da je krajem avgusta Ministarstvo odbrane najavilo pripreme za masovne udare na ukrajinski energetski sektor. Ruske vlasti su tada te operacije predstavile kao odgovor na napade na sopstveni naftni i energetski kompleks.

Prema njegovom tumačenju, manje od mesec dana kasnije Kijev je počeo da traži uzajamno obustavljanje napada na energetska postrojenja. Predlog se svodi na to da Rusija prestane da gađa ukrajinske elektrane, dok bi Ukrajina obustavila napade na ruske rafinerije i druga energetska preduzeća.

Ruski vojni dopisnik ukazuje na kontrast između takvog predloga i ranijih poruka iz Kijeva, kada su ukrajinski zvaničnici govorili o mogućnosti da u roku od 40 dana izvrše pritisak koji bi Rusiju primorao na mir.

Iako naglašava da ne želi da stanovništvo Kijeva tokom zime ostane bez grejanja i električne energije, Koc tvrdi da bi obustavljanje ruskih udara moglo da proizvede suprotan rezultat za ruske građane.

Prema njegovoj proceni, Ukrajina bi dobijeno vreme iskoristila za gomilanje sredstava za napade i jačanje protivvazdušne odbrane, čime bi stvorila uslove za nove udare na rusku infrastrukturu tokom zime.

Upravo u tom kontekstu posmatra se velika ruska operacija izvedena u noći na 7. oktobar. Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da su napadnuti objekti vojne industrije u Kijevu i više ukrajinskih oblasti, uključujući preduzeća povezana sa proizvodnjom raketa dugog dometa.

Napadi su pogodili i energetsku infrastrukturu. U pojedinim delovima Ukrajine ponovo su uvedeni rasporedi isključivanja električne energije, dok su u Kijevu zabeleženi problemi u radu metroa i gužve na stanicama. Među energetskim objektima koji su se našli na udaru bila je i velika trafostanica u blizini Makarova.

Ukrajinske vlasti istovremeno su saopštile da su u ruskim napadima 7. oktobra stradali civili, uključujući decu, i da su oštećene stambene zgrade. Moskva je operaciju predstavila kao udar na vojnoindustrijske kapacitete, dok Kijev tvrdi da ruski napadi ozbiljno ugrožavaju civilno stanovništvo.

Posebnu pažnju privukla je ruska tvrdnja da je tokom iste operacije pogođen čitav niz preduzeća uključenih u proizvodnju ukrajinskih dalekometnih projektila. U središtu ove operacije nalazi se krstareća raketa FP-5 „Flamingo“, koju razvija ukrajinska kompanija Fajer point i kojoj Kijev pripisuje sposobnost da dostigne ciljeve duboko na ruskoj teritoriji, uključujući Moskvu.

Pored nje, u proizvodnim pogonima koji se dovode u vezu sa ovom kompanijom nalaze se i bespilotne letelice FP-1 i FP-2, kao i balistički projekat FP-9, za koji je navedeno da ima domet od 855 kilometara.

Rusko Ministarstvo odbrane objavilo je detaljan spisak napadnutih preduzeća, tvrdeći da ona predstavljaju međusobno povezane delove ukrajinske raketne industrije. Na spisku su se našli pogoni za proizvodnju komponenti, montažu projektila, skladištenje gotovog naoružanja i izradu prateće opreme.

Među pomenutim objektima nalaze se „Plastmas-Priluki“ u Černigovskoj oblasti i „Fanplit“ u Kijevu, za koje ruska strana tvrdi da proizvode delove za rakete „Flamingo“. Preduzeće „Aleksandrija“ u Kirovogradskoj oblasti označeno je kao proizvođač komponenti za bespilotne letelice velikog i srednjeg dometa.

U samom Kijevu ruski udari bili su usmereni na preduzeće „Umna municija“, koje Moskva povezuje sa sklapanjem i skladištenjem projektila FP-5 i FP-9. Na spisku su i mehanički zavod u Lozovoj, u Harkovskoj oblasti, kao i Kijevski kartonsko-papirni kombinat u Obuhovu, za koje se tvrdi da učestvuju u proizvodnji i skladištenju raketa i njihovih komponenti.

U Kremenčugu je kao cilj naveden „AvtoKrAZ“, proizvođač specijalizovanih šasija koje se koriste za lansirne sisteme. Važno mesto u ruskom saopštenju zauzima i čuveni „Južmaš“ u Dnjepru, nekada jedan od ključnih centara sovjetske raketne industrije.

Ovaj industrijski kompleks ima dugu istoriju proizvodnje strateškog naoružanja. U vreme Sovjetskog Saveza tamo su izrađivane interkontinentalne balističke rakete R-36M, na Zapadu poznate pod nazivom „Satana“.

„Južmaš“ je 21. novembra 2024. godine bio meta prvog javno poznatog borbenog korišćenja ruske rakete srednjeg dometa „Orešnik“. Koc smatra da je preduzeće nakon tog udara obnovilo deo kapaciteta i uključilo se u proizvodnju projektila „Flamingo“ i bespilotnih letelica, zbog čega se ponovo našlo na ruskom spisku ciljeva.

Posebno sporno pitanje predstavlja korišćenje civilnih industrijskih objekata za vojnu proizvodnju. Ruska strana optužuje Kijev da proizvodnju naoružanja raspoređuje u fabrikama koje na prvi pogled imaju isključivo civilnu namenu, računajući da će njihova prvobitna funkcija otežati donošenje odluke o napadu.

Kao primer navodi se fabrika duvana kompanije Džej-Ti-Aj u Kremenčugu. Moskva tvrdi da se u njenim pogonima proizvodi municija za streljačko naoružanje ukrajinskih snaga, ali kompanija odbacuje takve optužbe. Tvrdnje o vojnoj proizvodnji u tim objektima nisu nezavisno potvrđene.

Koc ocenjuje da napadi od 7. oktobra pokazuju promenu ruskog pristupa ukrajinskim dalekometnim sistemima. Umesto oslanjanja isključivo na presretanje lansiranih projektila, ruska vojska nastoji da smanji njihove proizvodne kapacitete pre nego što novo naoružanje bude upotrebljeno.

On tvrdi da je tokom prethodna 24 sata presretnuto 17 projektila „Flamingo“, dok su istovremeno napadani objekti povezani sa njihovom proizvodnjom. Ovu brojku i stvarni obim štete na ukrajinskim proizvodnim kapacitetima nije bilo moguće nezavisno potvrditi.

Dok se nastavljaju napadi na vojnu industriju, u Kijevu raste zabrinutost zbog ugroženosti mostova i saobraćajne infrastrukture. Ruske bespilotne letelice prethodnih dana više puta su gađale mostove preko Dnjepra, što je otvorilo pitanje njihove otpornosti na nove tipove naoružanja.

Bivši zamenik glavnog arhitekte Kijeva Viktor Gleba upozorio je da pojedine konstrukcije, uprkos velikoj nosivosti i rezervama čvrstoće, imaju specifične konstruktivne ranjivosti. Kao primere naveo je Moskovski, danas Severni most, i Južni most, koji pripadaju kategoriji mostova sa sistemom nosećih kablova.

Gleba je objasnio da su takva rešenja bila tehnološka novina tokom osamdesetih godina prošlog veka. Prema njegovim rečima, pojedini mostovi projektovani su sa desetostrukim rezervama čvrstoće, dok je kod Moskovskog mosta taj odnos dostizao čak dvanaestostruku vrednost.

Uprkos tome, smatra da posebna konstrukcija ovih objekata zahteva drugačije mere zaštite od onih koje se primenjuju na klasičnim mostovima. Njegovo upozorenje odnosi se na činjenicu da ukupna čvrstoća građevine ne znači da su svi njeni konstruktivni elementi podjednako otporni na savremene vrste napada.

Bivši kijevski arhitekta ocenio je da ruska vojska pokušava da iskoristi poznate osobine takvih konstrukcija, zbog čega je sprečavanje novih pogodaka jedan od najvažnijih zadataka ukrajinske odbrane.

Problemi sa zaštitom infrastrukture dodatno su otvorili pitanje sposobnosti ukrajinskih snaga da se suprotstave novoj generaciji ruskih bespilotnih letelica. Posebnu zabrinutost izazivaju reaktivni dronovi „Geranj-4“, koji se razlikuju od ranijih sporijih modela.

Ukrajinski stručnjak za bespilotne sisteme Jurij Kasjanov javno je kritikovao nedovoljnu pripremljenost zemlje za takvu pretnju. On tvrdi da su informacije o razvoju novih ruskih reaktivnih dronova bile poznate još krajem 2024. godine, ali da nije na vreme stvoren odgovarajući sistem za njihovo presretanje.

Prema njegovim rečima, već tada je bilo jasno da se ne radi samo o eksperimentalnim letelicama, već o tehnologiji čija masovna proizvodnja predstavlja ozbiljan izazov za ukrajinsku protivvazdušnu odbranu.

Kasjanov smatra da je ukrajinska strana propustila dragoceno vreme i da je početak masovne upotrebe novih ruskih dronova dočekala uglavnom sa starijim bespilotnim presretačima. Kao jedno od najefikasnijih sredstava protiv brzih reaktivnih ciljeva izdvojio je američke lovce F-16, ali je upozorio da su njihovi operativni resursi ograničeni.

On je istovremeno ukazao na potrebu za radikalnim tehničkim rešenjima i razvojem domaćih protivvazdušnih sistema kratkog dometa, sličnih ruskom sistemu „Pancir“. Kao cilj naveo je smanjivanje udela neprijateljskih dronova koji uspevaju da pogode svoje mete na najviše deset odsto, ocenjujući da je Ukrajina još daleko od tog rezultata.

Njegova kritika odnosi se i na nedovoljnu efikasnost postojećih sredstava protiv porodice dronova „Šahed“, iz koje su razvijene različite ruske varijante „Geranj“. Ipak, ukrajinsko vazduhoplovstvo saopštilo je da je tokom napada 7. oktobra presrelo veliki deo lansiranih bespilotnih letelica, što pokazuje da ukupna uspešnost odbrane zavisi od vrste i broja upotrebljenih sredstava.

O ekonomskim i tehničkim prednostima ruskih dronova govorio je i ruski general-potpukovnik u rezervi Andrej Guruljov. On smatra da reaktivne bespilotne letelice omogućavaju nanošenje ozbiljne štete uz znatno manje troškove od upotrebe složenih visokopreciznih raketa.

Guruljov ukazuje da se dron ne može u potpunosti porediti sa savremenim krstarećim ili balističkim projektilom, ali tvrdi da razlika u ceni nije proporcionalna razlici u šteti koju takvo sredstvo može da nanese pojedinim ciljevima.

Kao dodatni primer naveo je ruski sistem „Banderolj“, čiju prednost vidi u relativno jednostavnoj i jeftinijoj proizvodnji. Prema njegovom mišljenju, jedan od odlučujućih faktora savremenog ratovanja postala je mogućnost masovne proizvodnje i upotrebe velikog broja sredstava za napad.

Istovremeno je priznao da Rusija još nije ostvarila potpunu vazdušnu nadmoć nad Ukrajinom. Ukrajinske protivvazdušne snage i dalje raspolažu određenim kapacitetima, zbog čega ruska avijacija mora da vodi računa o rizicima i čuva svoje borbene avione.

Guruljov procenjuje da bi dalje slabljenje ukrajinske protivvazdušne odbrane značajno povećalo slobodu delovanja ruske avijacije, uključujući mogućnost šire upotrebe teških vođenih avionskih bombi. U tom kontekstu pomenuo je i bombe mase tri tone, čija bi upotreba protiv velikih infrastrukturnih objekata imala ozbiljne posledice.

Njegova procena zasniva se na očekivanju da bi iscrpljivanje ukrajinskih protivvazdušnih resursa omogućilo intenzivnije ruske operacije bez sadašnjeg nivoa rizika za avione. Međutim, takav razvoj događaja zavisi od stvarnog stanja ukrajinske odbrane, dostupnosti zapadnih sistema i sposobnosti Kijeva da nadoknađuje izgubljeno naoružanje.

Upravo se oko tog pitanja sada sukobljavaju dve različite procene nastavka rata. Ukrajina nastoji da zaštiti energetsku infrastrukturu, obnovi protivvazdušne kapacitete i očuva proizvodnju dalekometnog naoružanja, dok deo ruskih vojnih komentatora smatra da svaki prekid pritiska omogućava protivniku da dobije vreme potrebno za novi ciklus napada.

Koc zato odbacuje ideju da bi privremeni energetski sporazum automatski približio kraj sukoba. Njegov zaključak je da Moskva u sadašnjim okolnostima mora da nastavi operacije protiv ukrajinskih vojnih kapaciteta, jer bi ustupak bez čvrstih garancija mogao da omogući Kijevu da obnovi snage i promeni odnos na terenu.

Za rusku stranu, prema takvoj proceni, ključno pitanje više nije samo koliko projektila može da presretne, već koliko brzo može da smanji sposobnost protivnika da ih proizvodi. Upravo zbog toga naredni period, uoči zime, dobija poseban značaj i za energetsku bezbednost i za dalji tok vojnih operacija.