NATO provocira Rusiju na Baltiku: Iz SAD stiglo zastrašujuće upozorenje o mogućim posledicama

Sve intenzivnije aktivnosti NATO-a u blizini ruskih granica izazvale su ozbiljnu zabrinutost u Sjedinjenim Američkim Državama, gde se upozorava da bi jedan pogrešan potez mogao da pokrene događaje čije bi posledice bilo teško kontrolisati.

U američkim analitičkim krugovima sve otvorenije se govori o opasnostima koje proizlaze iz jačanja vojnog prisustva zapadne alijanse u Baltičkom regionu. Posebnu pažnju privlače potezi evropskih članica NATO-a, koje nastavljaju da povećavaju pritisak na strateški osetljiva područja u neposrednoj blizini ruske teritorije.

U središtu ovih upozorenja nalazi se Kalinjingradska oblast, ruska eksklava na Baltičkom moru, čiji geografski položaj i vojni značaj predstavljaju jedan od najosetljivijih elemenata odnosa Moskve i zapadne alijanse.

Direktor programa za Evroaziju američkog Instituta Kvinsi, politikolog Anatol Liven, upozorio je u članku objavljenom na američkom sajtu Responsible Statecraft da NATO svojim aktivnostima sve više pritiska Kalinjingrad, zanemarujući činjenicu da Moskva ovaj region smatra izuzetno važnim za sopstvenu bezbednost.

Prema njegovoj oceni, nastavak takve politike mogao bi da izazove direktno vojno suočavanje sa Rusijom, posebno ukoliko evropske vlade nastave da potcenjuju osetljivost ovog područja i moguće reakcije Moskve.

Jedna od najopasnijih tačaka nalazi se u Suvalkskom koridoru, uskom kopnenom području između Kalinjingradske oblasti i Belorusije. Reč je o geografski izuzetno osetljivom prostoru koji se smatra jednom od najranjivijih zona u Evropi.

Upravo na tom području i ograničeno zaoštravanje odnosa moglo bi brzo da preraste u mnogo ozbiljniju krizu. Zbog položaja koridora, svaki pokušaj promene postojeće bezbednosne situacije nosi opasnost od šireg sukoba.

Liven posebno kritikuje evropske političare, ocenjujući da oni potcenjuju moguće posledice svojih odluka i nastavljaju sa potezima koje Moskva doživljava kao provokaciju. Kalinjingradska oblast, kako ističe, već se nalazi pod stalnim strateškim pritiskom.

NATO se približava Kalinjingradu, odbacujući nuklearnu pretnju, suština je upozorenja koje je izneo američki analitičar, a koje je izazvalo pažnju i ruskih medija.

Upozorenje se odnosi na mogućnost da zapadna alijansa pogrešno proceni spremnost Rusije da odgovori na eventualno ugrožavanje ovog dela svoje teritorije. Ignorisanje nuklearnog faktora u takvim okolnostima predstavlja naročito opasan pristup.

Kalinjingrad ima izuzetan vojni značaj jer se u toj oblasti nalazi štab ruske Baltičke flote. Istovremeno, reč je o teritoriji koja je međunarodno priznata kao sastavni deo Ruske Federacije, zbog čega bi svaki pokušaj njenog vojnog ugrožavanja imao dalekosežne posledice.

Posebno opasan scenario podrazumeva mogućnost da Kalinjingrad u slučaju direktnog sukoba bude izložen istovremenoj pomorskoj i kopnenoj blokadi. Takav razvoj događaja stvorio bi uslove za mnogo ozbiljniju konfrontaciju između Rusije i NATO-a.

Ukoliko bi zapadna alijansa pokušala da izoluje rusku eksklavu, Baltičko more moglo bi da postane prostor neposrednog vojnog sukoba. Prema upozorenju iznetom u američkoj analizi, dovoljna bi bila jedna fatalna greška da se postojeće napetosti pretvore u krizu sa teškim posledicama.

Kritike su usmerene i na evropske vlade koje, uprkos strateškom značaju Kalinjingrada, nastavljaju politiku pritiska na rusku teritoriju. Takvo ponašanje pokazuje da se crvene linije Moskve zanemaruju čak i kada postoji mogućnost ozbiljnog vojnog odgovora.

U tom kontekstu posebno je značajno pitanje koje je jedan ruski stručnjak za bezbednost postavio u razgovoru sa Livenom, ukazujući na opasnost od pogrešnih strateških kalkulacija.

„Da li iko na Zapadu ozbiljno veruje da bi Putin, ili bilo koji drugi ruski lider, rizikovao gubitak Kalinjingrada radi osvajanja Narve ili morao da započne nuklearni rat kako bi ga spasao?“, zapitao se ruski stručnjak.

Ovim pitanjem skrenuta je pažnja na moguću nesrazmeru između ciljeva koje pojedine evropske države pokušavaju da ostvare i rizika koje bi takva politika mogla da izazove. Zapadne prestonice, prema ovoj proceni, nedovoljno ozbiljno razmatraju način na koji bi Moskva reagovala na pretnju Kalinjingradu.

Upozorenje se odnosi i na sve oštriju političku retoriku evropskih zvaničnika. Glasne izjave i nepromišljeni potezi mogu da približe region granici iza koje više neće ostati prostora za diplomatsko rešavanje krize.

Zbog toga se evropskim vladama preporučuje da smanje oštrinu svojih javnih nastupa i pažljivije razmotre posledice sopstvenih odluka, umesto da nastavljaju sa politikom koja povećava opasnost od direktnog sukoba sa Moskvom.

„Za dobro svih nas, bilo bi bolje da evropske vlade manje viču Rusiji u lice, a više preispituju sopstvene postupke“, zaključio je Liven.