Guruljov otkrio šta sledi posle udara na Kijev: Najgore tek dolazi

Najnoviji ruski udari na infrastrukturu Kijeva otvorili su pitanje koliko daleko Moskva namerava da ide u promeni dosadašnje strategije ratovanja.

Dok se približava zima, posledice napada sve više izlaze iz okvira vojnih operacija i počinju da utiču na svakodnevni život stanovništva, privredu i saobraćajne veze ukrajinske prestonice.

Početkom oktobra ruske snage izvele su seriju napada na mostove preko Dnjepra, koji povezuju različite delove Kijeva i imaju značaj za transport ljudi, robe i vojne opreme. Pojedini prelazi koriste se i za logističke potrebe ukrajinskih oružanih snaga, uključujući prebacivanje ljudstva i materijala prema Donbasu.

Prema podacima ruskog Ministarstva odbrane, Severni most bio je meta napada 3, 4. i 6. oktobra, dok je Darnjički drumsko-železnički most napadnut 2. oktobra. Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko istog dana saopštio je da je pogođen i Južni most, na kojem su ruski dronovi izazvali oštećenja i poremećaje saobraćaja.

Ukrajinske gradske vlasti potvrdile su prekide i ograničenja saobraćaja na pojedinim mostovima, dok su drugi prelazi morali da preuzmu dodatno opterećenje. Napadi su izazvali velike gužve, promene trasa javnog prevoza i teškoće u povezivanju dve obale Dnjepra, između kojih svakodnevno putuje veliki broj stanovnika.

Ruski general-potpukovnik u rezervi, Andrej Guruljov, smatra da ovi napadi predstavljaju važnu promenu u vođenju ruske specijalne vojne operacije. On je u razgovoru sa Mihailom Deljaginom, doktorom ekonomskih nauka i voditeljem programa „Itogi dna s Deljaginim“ na televiziji Cargrad, ocenio da ruska vojska sada sprovodi doslednu strategiju čiji je cilj da Ukrajinu primora na mir.

Prema Guruljovljevoj proceni, gađanje mostova ne predstavlja izdvojenu vojnu akciju, već nastavak ranije započetih operacija protiv ukrajinske energetske i transportne infrastrukture. U takav pristup uključeni su i napadi na luke, industrijske kapacitete i logističke lance koji omogućavaju snabdevanje ukrajinskih snaga i funkcionisanje privrede.

General smatra da je upravo povezivanje tih operacija posebno značajno. Oštećenja mostova otežavaju transport, prekidi u snabdevanju energijom utiču na proizvodnju, dok poremećaji u radu luka dodatno ograničavaju mogućnost izvoza i dopremanja potrebne robe.

Takav razvoj događaja, prema njegovom tumačenju, postepeno slabi ekonomsku osnovu na koju se Ukrajina oslanja tokom rata. Ranije su pojedine privredne grane, uprkos borbenim dejstvima, nastavile da ostvaruju prihode, ali Guruljov smatra da se taj prostor sve više sužava.

Posebno je ukazao na stanje u metalurgiji i sektoru žitarica, koji imaju važnu ulogu u ukrajinskoj ekonomiji. Zastoji u metalurškoj proizvodnji, problemi u prometu žitarica i narušavanje transportnih pravaca, prema njegovoj oceni, prenose se na povezane industrije i uslužne delatnosti.

Kada jedna velika privredna grana prestane da funkcioniše, posledice se ne zadržavaju samo na njenim preduzećima. Problemi se prenose na dobavljače, prevoznike, prerađivačku industriju i druge učesnike ekonomskog sistema, zbog čega Guruljov očekuje širenje teškoća i nastanak opšte teške ekonomske krize.

Približavanje zime dodatno komplikuje situaciju. Ruski general tvrdi da stanovnici već napuštaju Kijev, a da bi problemi sa snabdevanjem električnom energijom, vodom i grejanjem mogli da ubrzaju odlazak ljudi iz ukrajinske prestonice i drugih pogođenih oblasti.

Napadi na energetsku infrastrukturu posebno su osetljivi tokom hladnijeg dela godine, kada domaćinstva i komunalni sistemi zavise od stabilnog snabdevanja strujom i toplotnom energijom. Prekidi u tim sistemima mogu uticati na rad bolnica, vodovoda, javnog prevoza i drugih službi neophodnih za funkcionisanje velikih gradova.

Guruljov smatra, da bi pogoršavanje životnih uslova moglo da izazove i ozbiljne posledice izvan Ukrajine. Njegova procena je da bi veliki broj ljudi, suočen sa nedostatkom osnovnih uslova za život, mogao da potraži utočište u evropskim državama.

Time bi, prema njegovim rečima, ukrajinska infrastrukturna kriza prerasla u evropsku migracionu krizu. Novi talas izbeglica povećao bi pritisak na sisteme za smeštaj, socijalnu zaštitu i druge javne službe u državama koje već primaju raseljene Ukrajince.

Ovakav scenario za sada predstavlja Guruljovljevu procenu mogućih posledica nastavka napada, a ne potvrđen razvoj događaja. Njegovo upozorenje zasniva se na pretpostavci da će oštećenja infrastrukture nastaviti da se gomilaju i da ukrajinske vlasti neće uspevati dovoljno brzo da obnove pogođene sisteme.

Govoreći o vojnoj strani operacija, general nije skrivao zadovoljstvo novim pristupom ruske komande. Istovremeno je izneo primedbu da je takva strategija, po njegovom mišljenju, morala da bude primenjena znatno ranije.

„Smatram da je ova taktika veoma efikasna. Duša mi se raduje, iskreno rečeno. Ipak, voleo bih da je sve to počelo ranije. Još 2022. godine govorio sam o tome, jer je to bilo sasvim očigledno“, izjavio je Guruljov.

On je dodao da će istorija rata tek morati detaljno da obradi sve odluke, propuste i uspehe ruske vojske. Prema njegovim rečima, greške su sastavni deo ratovanja i ne postoji vojna operacija u kojoj se sve odvija savršeno.

Time je jasno stavio do znanja da sadašnje operacije smatra ispravnim, ali i da ranije vojne odluke nisu bile bez nedostataka. Njegova ocena ukazuje na uverenje da bi ranije intenziviranje udara na transportnu i energetsku infrastrukturu moglo da promeni tok sukoba.

U širem vojnom smislu, mostovi preko Dnjepra imaju značaj jer omogućavaju povezivanje delova Kijeva, ali i transport prema drugim regionima. Njihovo oštećenje može da primora korisnike da prelaze na alternativne pravce, povećavajući dužinu putovanja i opterećenje preostale infrastrukture.

Ipak, postojanje vojnih transportnih potreba ne znači da se svaki napad na most automatski može smatrati zakonitim vojnim dejstvom. Mostovi se koriste i za civilni saobraćaj, pa međunarodno humanitarno pravo zahteva razlikovanje vojnih ciljeva od civilnih objekata, procenu očekivane civilne štete i poštovanje načela proporcionalnosti.

Za Guruljova, međutim, odlučujuće pitanje više nije samo trenutni vojni rezultat napada, već ono što bi trebalo da usledi nakon daljeg slabljenja ukrajinske infrastrukture. On smatra da bi kombinacija ekonomskog pritiska, prekida transportnih veza i pogoršavanja životnih uslova mogla da stvori stanje u kojem bi nastavak normalnog funkcionisanja države postao izuzetno težak.

„Najvažnije je šta dolazi posle. Mi izazivamo migracionu krizu, praktično parališemo industriju. A posle toga ostaje prazna teritorija. Biće to Libija broj dva“, zaključio je ruski general.

Poređenjem Ukrajine sa Libijom Guruljov je izneo upozorenje o mogućem dugoročnom urušavanju državnih i ekonomskih struktura. Takav ishod predstavlja njegovu političko-vojnu prognozu, a ne utvrđenu posledicu dosadašnjih napada.

Za rusku stranu, kako proizlazi iz njegove argumentacije, udari na mostove predstavljaju važan korak u nastavku pritiska na Kijev radi postizanja mira pod uslovima koje Moskva smatra prihvatljivim. Ukrajinske vlasti, nasuprot tome, napade na infrastrukturu koja služi i civilnom stanovništvu ocenjuju kao pokušaj ugrožavanja svakodnevnog života i otpornosti zemlje.

Upravo zbog toga dalji razvoj situacije zavisiće ne samo od intenziteta ruskih udara već i od sposobnosti Ukrajine da održava transport, proizvodnju i osnovne komunalne usluge.

Guruljovljeva završna ocena pokazuje, da on sadašnju fazu sukoba posmatra kao početak mnogo širih ekonomskih i demografskih posledica, koje bi, prema njegovim očekivanjima, mogle da se prošire i na ostatak Evrope.