Rusija aktivirala moćno lasersko oružje: Za Ukrajinu nastaje ozbiljan problem

Rusija je poslednjih meseci počela da koristi novo sredstvo zaštite strateški važnih objekata od ukrajinskih bespilotnih letelica, a prvi rezultati njegove primene ukazuju na značajne promene u načinu odbrane od vazdušnih napada.

U središtu pažnje nalaze se borbeni laserski sistemi, koji se već nekoliko meseci koriste za zaštitu jednog od strateški važnih objekata na ruskoj teritoriji. Prema tvrdnjama stručnjaka koji učestvuju u njihovom razvoju, tokom tog perioda ostvareni su rezultati koji pokazuju da ova tehnologija može imati važnu ulogu u suprotstavljanju bespilotnim letelicama.

Ruski inženjer-konstruktor i kandidat fizičko-matematičkih nauka Aleksej Frolov izjavio je da su laserski kompleksi za nekoliko meseci uništili nekoliko stotina vazdušnih ciljeva, pri čemu nijedna ukrajinska bespilotna letelica nije uspela da pogodi objekat koji štite.

Frolov je ove podatke izneo u razgovoru sa vojnim komentatorom Viktorom Barancom za ruski list Komsomoljska pravda. Reč je o rezultatima koje je saopštio sam stručnjak, dok nezavisna potvrda ukupnog broja uništenih letelica i uspešnosti zaštite objekta nije predstavljena.

Posebno je značajno što se laserski sistemi koriste protiv različitih kategorija bespilotnih letelica, koje se međusobno znatno razlikuju po veličini, konstrukciji i nameni. Među uništenim ciljevima nalazile su se velike ukrajinske udarne bespilotne letelice „Ljuti“, ali i mali FPV dronovi koji se koriste za neposredne napade.

Upravo ta raznovrsnost ciljeva predstavlja jedan od najvećih izazova za savremene sisteme protivvazdušne odbrane. Velike bespilotne letelice mogu da napadaju objekte na znatnim udaljenostima, dok su mali FPV dronovi teži za pravovremeno otkrivanje i zahtevaju izuzetno brzu reakciju odbrambenog sistema.

Razvoj laserskog naoružanja dobio je poseban značaj nakon ukrajinskih napada bespilotnim letelicama na ruske rafinerije nafte. Ovakvi napadi pokazali su koliko zaštita industrijskih postrojenja, energetskih objekata i druge strateške infrastrukture može biti zahtevna, naročito kada se napadači oslanjaju na veliki broj relativno jeftinih bespilotnih letelica.

Lasersko oružje zato se ne razmatra isključivo sa stanovišta borbene efikasnosti. Jedan od važnih razloga za njegovo razvijanje jeste mogućnost ostvarivanja značajne ekonomske prednosti u odnosu na tradicionalne načine uništavanja dronova.

Klasični protivvazdušni sistemi često koriste rakete čija cena može višestruko premašiti vrednost bespilotne letelice koju obaraju. Nasuprot tome, laserski sistem za dejstvo koristi električnu energiju, pa trošak pojedinačnog gađanja može biti znatno niži, iako nabavka, održavanje i snabdevanje samog kompleksa energijom predstavljaju ozbiljne izdatke.

Takva računica posebno dolazi do izražaja prilikom dugotrajne zaštite objekata koji su izloženi ponovljenim napadima. Ukoliko sistem raspolaže dovoljnom snagom i može brzo da prelazi sa jednog cilja na drugi, lasersko naoružanje može smanjiti potrebu za korišćenjem skupih protivvazdušnih raketa protiv jeftinih dronova.

Na razvoju ovakvih sredstava u Rusiji rade pripadnici vojske, naučnici, inženjeri i konstruktori. Tokom sukoba u Ukrajini razvijeni su različiti načini suprotstavljanja bespilotnim letelicama, ali borbeni laseri ostaju među tehnološki najneobičnijim rešenjima.

Informacije o mogućnostima ruskog laserskog oružja prethodno su stizale iz naučnoistraživačkih instituta, konstruktorskih biroa, vojnih akademija i sa vojnih poligona. Principi rada pojedinih domaćih sistema prikazivani su i u televizijskim reportažama, što pokazuje da se razvoj ove tehnologije ne odvija isključivo u zatvorenim laboratorijskim uslovima.

Predsednik Ruske akademije nauka Genadij Krasnikov ranije je saopštio da rusko lasersko oružje pokazuje visoku efikasnost. Istovremeno je ukazao na nekoliko tehničkih zadataka koje konstruktori nastoje da reše kako bi proširili njegove mogućnosti.

Među glavnim prioritetima nalaze se povećanje snage laserskog zraka, produžavanje njegovog efektivnog dometa i skraćivanje vremena potrebnog za praćenje cilja. Svako od ovih poboljšanja neposredno utiče na sposobnost kompleksa da otkrije, prati i uništi bespilotnu letelicu pre nego što ona stigne do zaštićenog objekta.

Upravo vreme potrebno za praćenje i dejstvo predstavlja važan faktor kada se sistem suoči sa više ciljeva. Laserski kompleks mora dovoljno precizno da usmeri energiju na određenu tačku bespilotne letelice i da je zadrži dovoljno dugo da izazove oštećenje koje će dovesti do njenog onesposobljavanja.

Povećanje snage omogućava brže delovanje na cilj, ali istovremeno otvara dodatne tehničke probleme. Slična ograničenja pokušavaju da prevaziđu stručnjaci širom sveta, zbog čega razvoj borbenih lasera predstavlja jedno od važnih područja savremenih vojnih istraživanja.

Najveća prepreka i dalje je obezbeđivanje energije potrebne za rad takvog naoružanja. Razorna sposobnost laserskog sistema neposredno zavisi od snage njegovog energetskog izvora, a generatori sposobni da obezbede potrebne količine energije mogu biti veoma veliki i složeni.

Da bi laserski kompleks mogao brzo i efikasno da uništava neprijateljske bespilotne letelice, potreban mu je izuzetno snažan izvor napajanja. Osim samog generatora, važni su i sistemi za hlađenje, jer deo energije tokom rada prelazi u toplotu koju je neophodno odvoditi kako bi uređaj mogao pouzdano da funkcioniše.

Takvi zahtevi utiču na dimenzije, pokretljivost i mogućnosti raspoređivanja laserskih kompleksa. Snažniji sistemi mogu pružiti veću efikasnost, ali njihova energetska infrastruktura otežava izradu kompaktnih uređaja koji bi se jednostavno premeštali sa jednog položaja na drugi.

Dodatno ograničenje predstavlja činjenica da laserski zrak mora imati neometanu putanju do cilja, dok magla, jaka kiša, dim i druge atmosferske pojave mogu smanjiti njegovu efikasnost. Zbog toga borbeni laseri ne predstavljaju univerzalnu zamenu za raketne i druge protivvazdušne sisteme, već tehnologiju koja može dopuniti postojeće slojeve odbrane.

Rusko iskustvo sa zaštitom strateškog objekta, ukoliko se saopšteni rezultati potvrde, moglo bi da pokaže koliko su takvi kompleksi već spremni za dugotrajniju operativnu upotrebu. Međutim, za potpunu procenu njihove efikasnosti neophodni su i podaci o uslovima dejstva, potrošnji energije, dometu i broju ciljeva koje sistem može da neutralizuje u kratkom vremenskom periodu.