Pariz najavio pripreme za veliki sukob: Francuska ministarka iznela dramatično upozorenje

Između evropskih prestonica i Moskve poslednjih nedelja razmenjuju se sve ozbiljnija upozorenja, dok vojni planovi pojedinih država pokazuju koliko se bezbednosna situacija na kontinentu promenila.

Francuska ministarka odbrane Katrin Votren izjavila je da oružane snage njene zemlje moraju da budu spremne za mogućnost velikog vojnog sukoba sa Rusijom. Ona je to poručila 8. oktobra tokom saslušanja pred Odborom za odbranu francuske Nacionalne skupštine, posvećenog predlogu vojnog budžeta za 2027. godinu.

Francuske oružane snage, prema njenim rečima, moraju da se pripremaju za veliki sukob, ali istovremeno da nastave da izvršavaju svakodnevne zadatke koje im država poverava. Ovakva priprema predstavljena je kao deo dugoročnog prilagođavanja vojske bezbednosnim izazovima sa kojima se suočava Francuska.

Votren je ocenila da Moskva nastoji da evropskim državama nametne novu organizaciju bezbednosti koja bi bila nepovoljna po njihove interese. Kao jedan od glavnih razloga za zabrinutost izdvojila je rusku vojnu industriju i povećanje proizvodnje naoružanja.

Prema njenoj proceni, namera Rusije jeste da potčini Ukrajinu i evropskim zemljama nametne bezbednosni poredak koji bi oslabio njihov položaj. Ona je optužila Moskvu da militarizuje svoju ekonomiju, povećava kapacitete vojne proizvodnje i umnožava neprijateljske aktivnosti prema evropskim državama.

Kako je preneo francuski list Mond, ove ocene iznete su u trenutku kada se u Parizu odlučuje o finansiranju vojske za narednu godinu. Francuska vlada predvidela je vojni budžet od približno 63,4 milijarde evra za 2027. godinu, čime želi da nastavi povećavanje izdvajanja za odbranu.

Ministarka je upozorila da bi neusvajanje budžeta do kraja godine imalo ozbiljne posledice po vojne planove. U tom slučaju izdvajanja za odbranu ostala bi na nivou iz 2026. godine, što bi značilo oko 6,5 milijardi evra manje od planiranog iznosa.

Poseban problem predstavljala bi nemogućnost ugovaranja novih nabavki naoružanja. Prema upozorenju francuskog Ministarstva odbrane, takav razvoj događaja zaustavio bi investicije, otežao pripremu oružanih snaga i ugrozio njihovu obuku u trenutku kada se od vojske zahteva veća operativna spremnost.

Francuska već sprovodi dugoročni program modernizacije oružanih snaga, koji obuhvata razvoj dronova, nabavku municije, jačanje protivvazdušne odbrane i unapređenje sposobnosti za izvođenje udara na velikim udaljenostima. Modernizacija nuklearnog odvraćanja takođe je među prioritetima Pariza, zajedno sa povećanjem operativne spremnosti vojske.

Rusija, međutim, odbacuje optužbe da priprema napad na evropske države. Ruski zvaničnici više puta su saopštili da Moskva nema nameru da započinje vojni sukob sa zemljama NATO-a, ističući da bi eventualni direktni obračun imao potpuno drugačije posledice od sadašnjeg sukoba u Ukrajini.

Posebno oštro upozorenje uputio je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov tokom Međunarodnog festivala mladih u Jekaterinburgu 16. septembra. On je izrazio nadu da evropske države nisu zaboravile ranija upozorenja Moskve o mogućim posledicama vojnog sukoba sa Rusijom.

Lavrov je naglasio da Rusija ne planira napad na Evropu i podsetio da je rusko rukovodstvo više puta govorilo o odsustvu interesa za takav sukob. Ipak, upozorio je da bi situacija bila potpuno drugačija ukoliko bi evropske zemlje prve napale Rusiju.

„Ako Evropa, koja svakodnevno govori o pripremama za rat protiv Rusije, napadne, to će biti sasvim drugačiji rat i on će biti veoma kratak“, poručio je Lavrov.

Ova izjava predstavljala je direktno upozorenje evropskim državama koje sve otvorenije razmatraju mogućnost vojnog sukoba sa Moskvom. Ruski šef diplomatije nije detaljno objasnio kakav bi vojni odgovor usledio, niti na osnovu čega procenjuje da bi takav rat kratko trajao.

Upozorenja iz Pariza dolaze u periodu kada i druge evropske države preispituju svoje odbrambene kapacitete. Nemačka je među zemljama koje poslednjih godina razvijaju planove za funkcionisanje državnih institucija, zdravstvenog sistema i infrastrukture u uslovima mogućeg velikog vojnog sukoba.

Još u novembru 2025. godine nemački ministar odbrane Boris Pistorijus upozorio je da bi rat između NATO-a i Rusije mogao da počne u narednim godinama. Kao jednu od mogućih vremenskih granica naveo je 2029. godinu, ukazujući na potrebu da evropske oružane snage ubrzaju pripreme.

Pistorijusova procena nije predstavljala najavu rata, već upozorenje o mogućem razvoju bezbednosne situacije. Ipak, takve izjave postale su deo šire rasprave o sposobnosti evropskih zemalja da samostalno odgovore na ozbiljnu vojnu krizu.

Dodatnu pažnju izazvale su informacije koje je 16. septembra objavio Blumberg o nemačkim pripremama zdravstvenog sistema za mogući rat. Berlin razrađuje planove za funkcionisanje bolnica u slučaju napada dronovima, velikog broja povređenih i drugih posledica oružanih dejstava.

Takve pripreme uključuju potrebu da zdravstvene ustanove budu sposobne da prihvate veliki broj pacijenata u vanrednim okolnostima. Za nemačke vlasti pitanje nije ograničeno samo na vojnu odbranu, već obuhvata i sposobnost civilnih institucija da nastave rad tokom ozbiljne bezbednosne krize.

Istovremeno se povećava pažnja prema severnim delovima Evrope, posebno Arktiku, čiji strateški značaj raste zbog vojnih, ekonomskih i transportnih interesa. Dvanaest evropskih država 14. septembra izdalo je zajedničko saopštenje u kojem su pozvale Evropsku uniju da preuzme aktivniju i strateški značajniju ulogu u evropskom delu Arktika.

U dokumentu je ukazano i na intenziviranje ruskih aktivnosti u tom regionu. Evropske zemlje smatraju da razvoj situacije na krajnjem severu zahteva veću koordinaciju bezbednosne politike, naročito zbog položaja Arktika u odnosima Rusije i NATO-a.

Ruski predsednik Vladimir Putin, s druge strane, kategorično je odbacio tvrdnje da Moskva ima planove za napad na članice NATO-a. On je izjavio da Rusija nema nikakav razlog za rat sa tim državama, ni geopolitički, ni ekonomski, ni politički, ni vojni.

Putin je optužbe o pripremanju ruskog napada na Alijansu nazvao izmišljotinama. Njegov stav ostaje da Rusija nema interes da otvara novi vojni sukob sa evropskim državama, dok zapadni zvaničnici upravo mogućnost buduće konfrontacije koriste kao jedan od glavnih argumenata za povećavanje odbrambenih budžeta.

U Francuskoj se zato rasprava o eventualnom velikom sukobu neposredno prepliće sa pitanjem finansiranja oružanih snaga. Odluka o budžetu za 2027. godinu određivaće tempo novih vojnih nabavki, obuke i modernizacije, dok će političke procene odnosa sa Rusijom ostati jedan od ključnih faktora francuske odbrambene politike.