Moskva je promenila taktiku: Najopasniji deo tek dolazi

Zima bi mogla da postane najteži period za ukrajinsku energetsku infrastrukturu od početka nove faze sukoba, dok se poslednjih nedelja menja obrazac ruskih udara.

Umesto česte upotrebe balističkih projektila, sve veću ulogu imaju dronovi na mlazni pogon, što je otvorilo pitanje zbog čega Moskva trenutno štedi jedan od svojih najtežih instrumenata za probijanje protivvazdušne odbrane.

Jedno od objašnjenja jeste da Rusija smanjuje potrošnju balističkih raketa kako bi povećala njihove zalihe za predstojeću hladnu sezonu. Procena je da bi takva rezerva omogućila intenzivnije udare na ukrajinsku energetsku infrastrukturu i termoelektrane upravo u trenutku kada njihovo funkcionisanje postaje najvažnije za stanovništvo i privredu.

Posebno osetljiv period počinje krajem oktobra ili početkom novembra, kada temperature padaju i potrošnja energije raste. Eventualna kombinacija velikog broja dronova i balističkih raketa tada bi predstavljala znatno ozbiljniji izazov za ukrajinsku protivvazdušnu odbranu nego tokom toplijih meseci.

Problem za Kijev dodatno komplikuje nedostatak raketa-presretača za američke sisteme „Patriot“. Upravo su ti sistemi glavno ukrajinsko sredstvo za suprotstavljanje balističkim raketama, ali postojeće količine presretača nisu dovoljne da istovremeno zaštite veliki broj važnih objekata širom zemlje.

Značajan deo raspoloživih sredstava zato je koncentrisan oko Kijeva. Njihov zadatak je zaštita vladinog distrikta i brojnih vojnih objekata u prestonici i njenoj okolini, dok energetska infrastruktura u drugim regionima ostaje sa znatno slabijom zaštitom. U slučaju velikog talasa udara upravo bi takav raspored mogao da postane jedna od ključnih slabosti ukrajinske odbrane.

Evropski saveznici Ukrajine zbog toga nameravaju da se obrate američkom predsedniku Donaldu Trampu sa zahtevom da Vašington obezbedi Kijevu dodatne rakete za sisteme „Patriot“. Bez povećanja broja presretača, Ukrajina bi tokom zime mogla da bude prinuđena da bira koje će objekte štititi, dok bi deo elektroenergetske mreže ostao izložen.

Među zapadnim zvaničnicima i stručnjacima, međutim, nema jedinstvene procene razvoja situacije. Jedni smatraju da Ukrajina može da preživi predstojeću zimu i bez dodatnih presretača, dok drugi strahuju od teških posledica ukoliko Rusija pokrene nove velike vojne udare na energetski sektor.

Kako piše Blumberg, upravo smanjena upotreba balističkih raketa poslednjih nedelja podstakla je procene da Moskva trenutno povećava njihove zalihe. Ako je takva procena tačna, sadašnje zatišje u njihovoj upotrebi ne bi značilo smanjenje opasnosti, već pripremu za period kada bi posledice udara na energetsku i termoenergetsku infrastrukturu mogle biti znatno ozbiljnije.