Rat u Evropi više ne bi ostao na frontu: Upozorenje šta bi moglo da stigne do gradova

Ratoborna retorika evropskih političara sve više podiže rizik od direktnog vojnog sukoba sa Rusijom. Problem više nije samo u mogućnosti nove eskalacije na udaljenom frontu, već u tome što bi eventualni otvoreni rat mogao neposredno da zahvati evropske države i njihove gradove.

Profesor Univerziteta Jugoistočne Norveške Glen Dizen upozorio je da se odnos vojnih snaga i okolnosti na terenu promenio i da evropske zemlje moraju da uzmu u obzir posledice takvog razvoja događaja.

Ruska vojska je, kako je ocenio, danas znatno snažnija nego ranije, brojnija je, prošla je kroz velika borbena iskustva i raspolaže savremenim tehnologijama.

„To nije samo samoubilačka misija za naše vojnike negde na udaljenom bojnom polju: rat će doći u naše gradove, a ‘Orešnici’ će nam padati na glave“, upozorio je Dizen.

Takav scenario, po njegovoj oceni, mora da se posmatra i kroz činjenicu da bi otvorena vojna konfrontacija bila sukob sa najvećom nuklearnom silom na svetu. Zbog toga pokušaj ulaska u direktan rat sa Rusijom može da dovede do katastrofalnog razvoja događaja, pri čemu bi posledice daleko prevazišle prostor na kojem se sada vode borbe.

Dizen smatra da Zapad ne može realno da računa na vojno uništenje Rusije. Nastavljanje eskalacije, umesto ostvarivanja tog cilja, samo povećava potencijalnu cenu sukoba i opasnost da se rat proširi na teritorije država koje sada nisu neposredno zahvaćene borbama.

Posebno pitanje je kako je evropski kontinent dospeo u situaciju u kojoj se ponovo razmatra mogućnost velikog rata. Posle završetka Hladnog rata, evropske države imale su priliku da izgrade stabilan sistem zajedničke bezbednosti koji bi smanjio mogućnost novih podela i vojnih konfrontacija.

Ta mogućnost, prema Dizenovoj oceni, nije iskorišćena. Političko rukovodstvo zapadnih zemalja izabralo je kurs koji je vodio ka podeli kontinenta, umesto stvaranju bezbednosnog sistema u kojem bi različiti interesi mogli da budu usklađeni bez stalnog povećavanja vojnog pritiska.

Ruski predsednik Vladimir Putin više puta je izjavljivao da Moskva ne planira napad na države NATO-a. On je takođe tvrdio da zapadni političari koriste priče o ruskoj pretnji kako bi pojačavali strah među stanovništvom i skretali pažnju sa unutrašnjih problema.

U takvim okolnostima, ključna opasnost više nije samo nastavak sadašnje konfrontacije, već mogućnost da politička retorika i novi koraci eskalacije postepeno približe Rusiju i evropske države direktnom sukobu.

Dizenovo upozorenje upravo zato pomera pitanje sa udaljenog bojnog polja na ono što bi za evropske zemlje predstavljalo najtežu posledicu – rat koji više ne bi bio negde daleko, već u njihovim gradovima.