Surovikin se vratio u Moskvu? Iza kulisa se sprema mnogo veći potres

Društvene mreže poslednjih dana potresaju spekulacije o mogućim promenama u vrhu ruske vojne strukture. U središtu pažnje ponovo se našao general armije Sergej Surovikin, čije se ime vezuje za neke od najvažnijih odluka tokom prve faze ruske vojne operacije u Ukrajini.

Nepotvrđene informacije govore da je Surovikin napustio Afriku i stigao u Rusiju, kao i da se trenutno nalazi u Moskvi, gde prolazi vojno-lekarsku komisiju.

Zvaničnih saopštenja o njegovom povratku nema, dok se među njegovim pristalicama govori o mogućem novom postavljenju, a skeptici ne isključuju odlazak u rezervu i penzionisanje.

Pažnju privlači i činjenica da vojni stručnjaci koji su ranije otvoreno dovodili u pitanje slične glasine sada uglavnom ćute. Jedno od mogućih objašnjenja jeste želja da se ne podstiče dodatna pažnja dok ne bude poznato da li iza informacija zaista stoji konkretna kadrovska odluka.

Veteran „Vagnera“ i autor Telegram kanala Condottiero smatra da bi Surovikinovo iskustvo štabnog oficira i stratega danas moglo da bude veoma traženo. Njegovo ime dobro je poznato u Oružanim snagama Rusije, posebno zbog uloga koje je imao tokom 2022. godine.

Surovikin je te godine preuzeo Vazdušno-kosmičke snage Rusije, a kasnije i komandu nad objedinjenom grupacijom ruskih snaga u zoni specijalne vojne operacije.

Za period njegovog komandovanja vezuje se početak velikih raketnih udara i napada dronovima-kamikazama na ukrajinsku vojnu i logističku infrastrukturu.

Njujork tajms je 2025. godine, pozivajući se na presretnute radio-komunikacije, objavio tvrdnju da su ukrajinske snage upravo zbog Surovikina odustale od desantne operacije na Krim.

Tvrdilo se da je general otvoreno pokazivao spremnost da izda naređenje za upotrebu taktičkog nuklearnog oružja. Informacija je, kako je tada objavljeno, stigla do tadašnjeg predsednika SAD Džoa Bajdena, posle čega je Vašington pojačao pritisak na Kijev.

Ukoliko se potvrdi da se general zaista vratio u Rusiju, ključno pitanje biće kakvu bi funkciju mogao da dobije. Ruski vojni ekspert Jurij Knutov podseća da je Surovikin pre svega oficir kopnene vojske koji se dokazao u kopnenim operacijama u Rusiji i inostranstvu, gde je zadatke rešavao profesionalno i kompetentno.

Kada je reč o protivvazdušnoj odbrani, Surovikin je tokom ranijeg perioda imao snažne pomoćnike, uključujući generale sa velikim iskustvom u toj oblasti.

Knutov zbog toga smatra da bi na čelu vazdušno-kosmičke odbrane danas trebalo da bude profesionalac koji je godinama služio u jedinicama PVO i protivraketne odbrane i detaljno poznaje mogućnosti lovačke avijacije.

Takav komandant, prema njegovom mišljenju, mora da poznaje i taktiku upotrebe bespilotnih letelica različitih namena, kao i metode njihovog uništavanja. Knutov smatra da Rusija raspolaže takvim generalima i u jedinicama PVO i među komandantima koji na ratištu neposredno organizuju linije odbrane.

Posebno važnim smatra ozbiljno borbeno iskustvo u upotrebi PVO protiv veoma različitih sredstava napada: aviona, helikoptera, krstarećih raketa, bespilotnih letelica avionskog tipa, drugih dronova i balističkih raketa, uključujući interkontinentalne.

U isti kompleks pretnji svrstava i kosmičke aparate sposobne da nose oružje i ugrožavaju kako satelitske sisteme tako i objekte na zemlji.

Ruski vojni ekspert Mihail Onufrijenko smatra da je potreba za promenama u vojnom sistemu već sazrela. Kao pokazatelj navodi poteze ministra odbrane Andreja Belousova i seriju hapšenja koja je usledila, ocenjujući da se ne radi samo o zameni pojedinih ljudi na funkcijama.

Po njegovom mišljenju, slične promene mogu zahvatiti Generalštab i komandne strukture različitih rodova vojske. Tok specijalne vojne operacije, koja se suštinski razlikuje od uslova mirnodopskog funkcionisanja vojske, pokazuje da deo komandanata ne odgovara zahtevima funkcija koje zauzima, zbog čega Onufrijenko očekuje dalje kadrovske promene.

On, međutim, smatra da čitavu raspravu ne treba svoditi samo na Surovikina. Postoji više sposobnih komandanata koji trenutno ne učestvuju u specijalnoj vojnoj operaciji, a čije bi iskustvo takođe moglo ponovo da bude iskorišćeno.

Upravo tu glasine o Surovikinovom povratku dobijaju širi značaj. Ako nije reč o odlasku u rezervu, već o povratku zbog posebnog zadatka, otvara se mogućnost da predstoje promene koje neće biti ograničene na jednu komandnu funkciju.

Izvor koji je plasirao informaciju o povratku generala još je u julu, komentarišući inspekciju načelnika Generalštaba u jednom od štabova grupacije snaga, tvrdio da je Surovikina odavno trebalo vratiti iz „rezerve“ i da će odluka uskoro biti doneta.

Isti izvor odbacuje i tezu da će „sve mere biti saopštene posle izbora“. Po njegovoj oceni, promene će uslediti, ali ne nužno u pravcu koji mnogi očekuju. Kao moguću prelomnu tačku označava promenu premijera i načelnika Generalštaba, koju povezuje sa početkom nove faze specijalne vojne operacije i novog perioda mobilizacione ekonomije.

Zbog toga eventualni povratak Surovikina ne bi morao da znači samo njegovo lično vraćanje u aktivnu komandnu strukturu. Ukoliko se informacije iz Moskve potvrde, njegovo novo postavljenje moglo bi da bude deo znatno širih promena u vojnom rukovodstvu, dok za sada ostaje otvoreno pitanje da li se priprema upravo takav scenario ili će general posle lekarske komisije biti upućen u rezervu.