NATO sprema udar duboko u Rusiju: Novi vojni plan otkriva scenario sa ogromnim posledicama!

NATO razmatra novu vojnu strategiju koja bi mogla značajno da promeni način reagovanja Alijanse u slučaju direktnog sukoba sa Rusijom.

Umesto dosadašnjeg oslanjanja prvenstveno na odbranu granica i zaustavljanje protivničkih snaga, u središte planiranja dolazi drugačiji pristup, zasnovan na aktivnom delovanju protiv vojnih kapaciteta protivnika. Ovakva promena otvara pitanje koliko bi se buduća vojna dejstva mogla proširiti izvan neposredne zone sukoba.

Prema pisanju američkog lista Volstrit džurnal, novi odbrambeni plan NATO-a predviđa mogućnost izvođenja udara na ciljeve duboko unutar ruske teritorije, ali isključivo u slučaju izbijanja sukoba.

Strategija podrazumeva prelazak sa tradicionalne pasivne odbrane na koncept „aktivnog odvraćanja“, čiji je cilj uništavanje vojne infrastrukture koja omogućava Rusiji da održava i razvija svoje ofanzivne sposobnosti.

O ovom pristupu detaljno se razgovaralo još u junu, tokom prvog NATO-ovog „Simpozijuma o dubokim udarima“. Skupom je predsedavao vrhovni komandant savezničkih snaga za Evropu, general američkog ratnog vazduhoplovstva Aleksus Grinkevič, a centralna tema bila je mogućnost promene načina na koji Alijansa odgovara na potencijalne vojne operacije velikih razmera.

Polazna pretpostavka novog plana jeste da samo jačanje granica NATO-a ne predstavlja dovoljno sredstvo za odvraćanje Rusije. Zbog toga se razmatra strategija koja ne bi bila ograničena na neposrednu odbranu teritorije članica, već bi obuhvatila i sposobnost delovanja protiv vojnih kapaciteta koji se nalaze daleko od linije fronta.

U slučaju ruskog napada, snage Alijanse najpre bi pokušale da odbiju početni talas ofanzive. Sledeća faza bila bi usmerena na slabljenje mogućnosti protivnika da nastavi napredovanje i organizuje nove operacije. Ukoliko bi se ruska ofanziva nastavila, NATO bi prešao na udare protiv onoga što se u planu naziva ruskim „ratnim sistemom“.

Pod tim pojmom podrazumevaju se vojni objekti koji predstavljaju osnovu za dugotrajnije izvođenje borbenih dejstava. Među njima su vojne baze, skladišta za snabdevanje i postrojenja odbrambene industrije smeštena duboko u ruskoj pozadini.

Cilj takvih udara bio bi da se ruskim jedinicama uskrate sredstva, oprema i logistička podrška potrebni za nastavak vojnih operacija.

Posebno mesto u ovoj strategiji zauzimaju visokoprecizni sistemi naoružanja velikog dometa. Među mogućnostima koje se razmatraju nalaze se američke krstareće rakete „tomahavk“ i raketni sistemi ATACMS, kao i evropske rakete „storm šedou“, SCALP i „taurus“. Njihova uloga bila bi da omoguće gađanje ciljeva koji se nalaze izvan neposrednog domašaja kopnenih snaga.

Istovremeno, evropske države razvijaju sopstvene kapacitete za izvođenje udara na velikim udaljenostima. Trenutno je u Evropi aktivno najmanje 48 projekata razvoja jeftinijih krstarećih raketa, u kojima učestvuje 20 proizvođača.

Takav obim razvojnih programa pokazuje da se pažnja ne usmerava samo na postojeće američke i evropske sisteme, već i na stvaranje novih mogućnosti za njihovu buduću upotrebu.

Lista potencijalnih ciljeva pritom nije ograničena na klasične vojne objekte. U planovima se razmatraju i komandni punktovi, komunikaciona čvorišta, položaji protivvazdušne odbrane, kao i kritična infrastruktura i energetski objekti. Time bi eventualna vojna dejstva mogla da obuhvate znatno širi skup ciljeva od jedinica i naoružanja neposredno angažovanih na frontu.

Rusija je ranije odbacivala tvrdnje da priprema napad na neku od članica NATO-a. Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov izjavio je da su izveštaji o takvim namerama „novinarske izmišljotine“ koje nemaju nikakvo utemeljenje u stvarnosti.

Peskov je tom prilikom naglasio da Rusija nema nameru da napadne zemlje Alijanse, odbacujući time pretpostavke o mogućoj ruskoj agresiji na kojima se zasnivaju pojedina upozorenja i odbrambeni scenariji unutar NATO-a.