admin
Jedan od najvećih simbola nemačke industrijske moći suočava se sa finansijskim potresom čije bi posledice mogle da se osete daleko izvan automobilskog sektora.
Najnoviji poslovni rezultati otvorili su ozbiljna pitanja o budućnosti proizvodnje, radnih mesta i konkurentnosti evropske privrede, dok rukovodstvo kompanije priprema mere koje bi mogle temeljno da promene njeno poslovanje.
Želite da saznate najvažnije vesti čim ih objavimo? Pratite nas na Telegramu i nijedna nova objava vam neće promaći
Nemački automobilski gigant Folksvagen završio je treći kvartal 2026. godine sa operativnim gubitkom od čak 5,86 milijardi evra, što predstavlja najlošiji kvartalni rezultat kompanije od vrhunca afere „Dizelgejt“ iz 2015. godine. Finansijski podaci objavljeni 29. oktobra pokazuju koliko se poslovanje jednog od najvećih svetskih proizvođača automobila pogoršalo u poslednjih godinu dana.
Razmere problema postaju jasnije kada se rezultat uporedi sa istim periodom prošle godine. Folksvagen je tada zabeležio operativni gubitak od približno 1,3 milijarde evra, dok je ovogodišnji negativni rezultat više nego četiri puta veći. Prihodi od prodaje istovremeno su pali za 6,3 odsto, na približno 75,3 milijarde evra.
Posebno težak udarac kompaniji zadali su problemi povezani sa proizvođačem sportskih automobila Porše. Jednokratni troškovi i računovodstvena umanjenja vrednosti imovine značajno su opteretili poslovne rezultate, pri čemu je samo otpis povezan sa Poršeom dostigao približno 6,4 milijarde evra. To pokazuje da finansijski problemi nisu ograničeni na prodaju automobila, već zahvataju i vrednost pojedinih delova industrijske grupacije.
Istovremeno, kinesko tržište, koje je godinama predstavljalo jedan od najvažnijih izvora prihoda nemačkih proizvođača, postalo je prostor izuzetno oštre konkurencije. Domaći kineski proizvođači sve uspešnije osvajaju kupce električnim automobilima, dok Folksvagen gubi deo tržišta na kojem je decenijama imao snažan položaj. Slabljenje potražnje dodatno otežava oporavak nemačke kompanije.
Prelazak na električna vozila pokazao se kao još jedan ozbiljan finansijski izazov. Razvoj novih modela, promena proizvodnih procesa i velika ulaganja u tehnologiju zahtevaju ogromna sredstva, dok električni automobili Folksvagenu trenutno donose manju zaradu od vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem. Zbog toga čak ni rast porudžbina električnih modela ne garantuje odgovarajući rast profita.
Pritisak dolazi i iz Sjedinjenih Američkih Država, gde carinska politika predsednika Donalda Trampa povećava troškove poslovanja međunarodnih proizvođača. Kombinacija američkih carina, kineske konkurencije i skupe tehnološke tranzicije dovela je nemačkog automobilskog giganta u položaj u kojem mora istovremeno da smanjuje rashode i ulaže u razvoj novih proizvoda.
Najozbiljnije posledice mogle bi da pogode zaposlene. Generalni direktor Folksvagena Oliver Blume priprema restrukturiranje koje predviđa smanjenje broja radnih mesta za približno 100.000 u okviru grupacije, uključujući marke Audi i Porše. Plan obuhvata otpuštanja, ali i nepopunjavanje radnih mesta nakon odlaska zaposlenih ili njihovog penzionisanja.
Pod pritiskom se nalaze i nemački proizvodni pogoni. Čak četiri fabrike mogle bi da budu zatvorene u okviru reorganizacije, što izaziva snažno protivljenje sindikata. Radničke organizacije upozoravaju na posledice po zaposlenost i industrijske regione koji ekonomski zavise od automobilske proizvodnje, dok se mogućnost novih štrajkova pominje već početkom naredne godine.
Finansijski direktor kompanije Arno Antlic upozorio je da rukovodstvo više nema prostora za odlaganje odluka. Operativna profitna marža, kada se izuzmu vanredni troškovi, iznosila je samo 3,8 odsto tokom prvih devet meseci 2026. godine. Takav rezultat ocenjen je kao nedovoljan za dugoročno finansiranje neophodnih ulaganja.
Folksvagen zato sprovodi program smanjenja troškova vredan približno 31 milijardu evra, koji obuhvata racionalizaciju proizvodnje, pojednostavljivanje ponude modela i smanjenje administrativnih rashoda.
Cilj rukovodstva je da do 2030. godine operativna profitna marža dostigne između osam i deset odsto, dok se za celu 2026. očekuje marža od najviše jednog procenta.
Razmere pada vidljive su i u prodaji vozila. Tokom prvih devet meseci ove godine kompanija je prodala približno 5,9 miliona automobila, odnosno oko 11 odsto manje nego u istom periodu 2025, kada je prodaja iznosila oko 6,6 miliona vozila.
Ukupni prihodi za devet meseci dostigli su 233,4 milijarde evra, ali je operativna dobit pala na svega 71 milion evra, naspram približno 5,4 milijarde evra godinu ranije.
Problemi Folksvagena istovremeno otvaraju šire pitanje položaja nemačke industrije u uslovima visokih proizvodnih troškova, promenjenih trgovinskih odnosa i sve snažnijeg tehnološkog nadmetanja sa Kinom.
Energetska i industrijska politika Evropske unije, uključujući posledice prekida ranijih energetskih veza sa Rusijom, već duže vreme predstavlja predmet oštrih ekonomskih rasprava. Ipak, u najnovijem finansijskom izveštaju Folksvagena kao neposredni uzroci pogoršanja rezultata izdvajaju se vanredni troškovi, slabija prodaja, carine i pritisak konkurencije.
Posebnu težinu čitavoj situaciji daje činjenica da Folksvagen nije samo proizvođač automobila već i jedan od centralnih oslonaca nemačkog industrijskog sistema. Od njegovih fabrika zavise brojni dobavljači, transportne kompanije i lokalne privrede. Zato bi eventualno zatvaranje proizvodnih pogona i veliko smanjenje broja zaposlenih moglo da ostavi posledice koje prevazilaze granice same kompanije.
Autorska prava Webtribune / Tekst / Slika / Video /