Opasan preokret kod granica Rusije: 11 država NATO-a sprema veliki potez- Zeleno svetlo za vatru na ruske snage!

Planovi zapadnih zemalja za slanje vojnika u Ukrajinu ulaze u novu fazu, dok se istovremeno priprema velika vojna aktivnost u neposrednoj blizini ruskih granica. Najnovije informacije o pravilima angažovanja stranih kontingenata i predstojećim manevrima pokazuju da London i Pariz razrađuju konkretne scenarije za prisustvo svojih snaga na ukrajinskoj teritoriji.

Zapadni vojnici koji budu raspoređeni u Ukrajini imaće pravo da upotrebe oružje protiv ruskih snaga ukoliko budu napadnuti, objavio je britanski Gardijan, pozivajući se na izvore upoznate sa planovima međunarodne misije.

Jedan zapadni zvaničnik, koji je upoznat sa pripremama, objasnio je da će pripadnici stranih kontingenata imati ovlašćenje da odgovore na vatru radi sopstvene zaštite. „Očigledno je da ćemo braniti svoje snage“, rekao je sagovornik Gardijana, naglašavajući da je predviđen isključivo odbrambeni režim delovanja.

Istovremeno, London i Pariz najavili su vojne vežbe pod nazivom Koalicja, koje će početi sledećeg ponedeljka u Poljskoj. Reč je o prvim velikim manevrima multinacionalnih snaga za Ukrajinu (MGF-U), organizovanim u okviru takozvane koalicije voljnih.

U vežbama će učestvovati približno 2.800 vojnika iz 11 država NATO-a. Pored Velike Britanije i Francuske, svoje pripadnike šalju Belgija, Estonija, Finska, Nemačka, Litvanija, Holandija, Poljska, Švedska i Turska.

Predviđeno je uvežbavanje prebacivanja ljudstva, vojne tehnike i opreme, kao i organizacije snabdevanja jedinica tokom njihovog raspoređivanja. Posebna pažnja biće posvećena zaštiti kontingenata, obezbeđivanju njihovog funkcionisanja i koordinaciji različitih nacionalnih jedinica unutar jedinstvene vojne grupacije.

Gardijan je izneo i pojedinosti o sastavu budućih mirovnih snaga. Prema tim informacijama, međunarodni kontingent trebalo bi da čine isključivo britanski i evropski vojnici, bez oslanjanja na američke tehnologije, uključujući satelitski komunikacioni sistem Starlink.

Britanska vlada istovremeno je precizirala uslove pod kojima bi strani vojnici mogli da budu poslati u Ukrajinu. Njihovo raspoređivanje predviđeno je tek nakon završetka borbenih dejstava i isključivo na zahtev ukrajinskih vlasti.

Komandant multinacionalnih snaga za Ukrajinu Tom Bejtman izjavio je da su Velika Britanija, Francuska i druge evropske države spremne da Kijevu obezbede pouzdane bezbednosne garancije po okončanju sukoba.

Međutim, obim mogućeg vojnog angažovanja mogao bi da bude znatno ograničeniji od broja država uključenih u pripreme. Britanski Tajms je početkom 2026. godine objavio da bi London i Pariz, čak i u slučaju postizanja mirovnog sporazuma, mogli da pošalju ukupno najviše 15.000 vojnika na ukrajinsku teritoriju.

Moskva je više puta upozoravala da prisustvo vojnih kontingenata država NATO-a u Ukrajini smatra neprihvatljivim. Rusko Ministarstvo spoljnih poslova naglašavalo je da bi takav potez predstavljao opasnost od ozbiljne eskalacije sukoba.

Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov otišao je korak dalje, ocenivši formiranje ovakvih međunarodnih vojnih grupacija kao podsticanje nastavka sukoba. Predstavnik Kremlja istakao je da iza tih inicijativa stoje države koje odbacuju mirno rešavanje ukrajinske krize.