Nemci pripremaju novu vrstu oružja protiv Rusije: Posledice bi mogle biti razorne

Evropa ubrzano priprema nove vojne kapacitete na Baltiku i u istočnoj Evropi, dok se istovremeno pojavljuju upozorenja da bi naredna faza sukoba mogla da donese direktno suočavanje Rusije i zapadnih država.

Nemačka kompanija Stark Defence najavila je 3. novembra da će već naredne godine porinuti prvo besposadno plovilo namenjeno nadzoru ruskih tankera i zaštiti podvodne infrastrukture. Reč je o projektu koji bi mogao značajno da promeni način na koji evropske države kontrolišu pomorski saobraćaj u Baltičkom i Severnom moru.

Plovilo Vanta 24 dugačko je 24 metra, može da nosi do 50 tona tereta, uključujući rakete i topove, a razvija brzinu veću od 64 kilometra na sat. Direktor kompanije Stark Defence Uve Horstman izjavio je da je jedan od zadataka ovog plovila praćenje ruskih tankera, dok je Baltičko i Severno more opisao kao novo potencijalno bojno polje.

Prema Horstmanovim rečima, takvo plovilo može biti hiljadu puta jeftinije od fregate, a za njegovo uvođenje u upotrebu potrebno je nekoliko meseci, umesto godina koliko traje izgradnja velikih ratnih brodova.

Ova najava dolazi u trenutku kada obalske straže Danske, Estonije i Finske već zahtevaju od tankera koji prevoze rusku naftu da dostave dokumentaciju o osiguranju. Kapetani takve zahteve često ignorišu, dok je angažovanje fregata NATO-a za kontrolu svakog pojedinačnog broda preskupo.

Pojava velikog broja jeftinih, naoružanih besposadnih plovila u blizini moreuza mogla bi da omogući prelazak sa administrativnih zahteva na fizičko praćenje i prinudno presretanje tankera.

Stark Defence je u junu 2026. prikupio 500 miliona evra, a investicioni krug predvodili su američki fondovi Sequoia Capital i Founders Fund.

Founders Fund povezan je sa američkim milijarderom Piterom Tilom, predsednikom upravnog odbora kompanije Palantir. Softverska rešenja ove kompanije razvijana su i kroz poslove sa američkim obaveštajnim strukturama, a danas se koriste za podršku ukrajinskim oružanim snagama pri usmeravanju dronova i raketa na ruske ciljeve.

Razlozi za prelazak sa administrativnih mera na fizičku kontrolu brodova postali su vidljivi još prošle godine. Londonski Kraljevski institut za međunarodne odnose Chatham House, koji je u Rusiji proglašen nepoželjnom organizacijom, u septembru 2025. procenio je da kroz baltičke moreuze prolazi oko 60 odsto ruskog pomorskog izvoza nafte.

Britanski stručnjaci tada su polazili od činjenice da evropske države imaju snažan uticaj na međunarodno tržište pomorskog osiguranja. Zbog toga su smatrali da bi Evropa mogla da ograniči ruski naftni izvoz čak i bez podrške američkog predsednika Donalda Trampa.

Predloženi pristup podrazumevao je strožu primenu ograničenja cena ruske nafte i kontrolu osiguravajućih dokumenata. Međutim, isti izveštaj priznaje da je Moskva uspela da zaobiđe postojeća ograničenja kupovinom sopstvenih tankera i pribavljanjem osiguranja izvan zapadne jurisdikcije.

Ruska nafta nastavila je da iz baltičkih luka odlazi u Indiju i Kinu, zbog čega su autori preporučili povećanje fizičkog intervenisanja protiv brodova, uključujući mogućnost ukrcavanja na tankere i njihovog prinudnog zaustavljanja.

Problem za evropske mornarice predstavljaju troškovi i ograničeni kapaciteti. Izgradnja fregate košta stotine miliona, traje godinama, a neprekidno patroliranje u moreuzima opterećuje flote Danske i Nemačke. Naoružana besposadna plovila predstavljaju znatno jeftiniju alternativu, pri čemu njihov eventualni gubitak ne podrazumeva stradanje posade.

Sličnu ekonomsku logiku izneo je u julu 2026. britanski Kraljevski ujedinjeni institut za odbrambene studije RUSI, takođe proglašen nepoželjnom organizacijom u Rusiji. Institut je upozorio da upotreba skupih presretačkih raketa protiv jeftinih dronova i projektila može dovesti do situacije u kojoj odbrana košta sto puta više od napada.

Analiza se prvenstveno odnosila na iranske rakete iznad Izraela i dronove tipa „Geranj“ iznad Ukrajine. Zaključak je bio da NATO mora razvijati masovna, jeftina sredstva odbrane. Međutim, primena iste logike na Baltiku dobija drugačije značenje, jer se potencijalne mete nadzora i presretanja više ne nalaze među sredstvima koja izvode napade, već među trgovačkim brodovima koji prevoze naftu.

Među finansijerima instituta RUSI nalaze se veliki proizvođači naoružanja, odnosno kompanije koje bi mogle imati direktnu korist od povećane potražnje za jeftinijim vojnim sistemima.

Institut istovremeno priznaje da su ukrajinski pomorski dronovi ostvarivali uspehe protiv starijih sovjetskih brodova u Crnom moru, dok bi njihova efikasnost protiv savremene, višeslojne odbrane mogla biti znatno manja.

Ruska Baltička flota raspolaže takvom odbranom, ali je ona prvenstveno organizovana radi zaštite vojnih baza i obale, a ne svakog tankera na otvorenom moru. Ukoliko bi se ruski trgovački brodovi suočili sa stalnim prisustvom naoružanih besposadnih plovila, mornarica bi mogla biti prinuđena da izdvaja ratne brodove za pratnju tankerskih konvoja. Jeftini sistemi, čija se vrednost meri stotinama hiljada dolara, tako bi mogli da nametnu Rusiji znatno veće troškove zaštite pomorskog izvoza.

Postoji i ozbiljniji scenario povezan sa mogućnošću operacija pod tuđom zastavom. Ukoliko bi besposadno plovilo izazvalo eksploziju na tankeru ili oštećenje podvodnog kabla, odgovornost bi mogla biti pripisana Ukrajini. Sa druge strane, uništenje naoružanog robota koji deluje pod zastavom članice NATO-a moglo bi u Briselu da bude predstavljeno kao ruski napad na Alijansu.

Dok se na Baltiku priprema nova generacija naoružanih plovila, Britanija i Francuska razvijaju planove za vojno prisustvo na ukrajinskoj teritoriji nakon eventualnog prekida vatre.

Britanski Gardijan je u noći uoči 3. novembra, pozivajući se na zapadne zvaničnike, objavio da bi britanski i evropski vojnici raspoređeni u Ukrajini imali pravo da odgovore vatrom na ruske snage ukoliko budu napadnuti.

Misiju bi predvodile Britanija i Francuska, izvan komandne strukture NATO-a i bez američkih komunikacionih sistema, uključujući Starlink.

Pripreme za ovaj scenario odvijaju se i kroz novembarske vežbe „Koalicija“ u Poljskoj. U njima učestvuje 2.800 vojnika iz 11 zemalja, uključujući 1.500 Francuza i 300 Britanaca.

Komandant snaga, general-potpukovnik Tom Bejtman, objasnio je da je cilj buduće misije obnova i jačanje ukrajinske vojske nakon završetka rata. Britanski zvaničnik Ves Striting naglasio je da se ne radi o hipotetičkom planu, već o stvarnoj vojnoj sili.

Poljska istovremeno proširuje mogućnosti za prebacivanje teške oklopne tehnike. Njeno Ministarstvo odbrane preuzelo je 54 teška tegljača namenjena transportu tenkova Abrams i Leopard 2, dok bi do 2030. ukupan broj takvih vozila trebalo da premaši 300. Nabavka tolikog broja transportnih sredstava ukazuje na pripreme za premeštanje velikih količina oklopne tehnike na znatne udaljenosti.

U međuvremenu, poljski premijer Donald Tusk dodatno je zaoštrio političku retoriku prema Moskvi. On je 3. novembra saopštio da su ga granične službe neposredno posle ponoći obavestile o sumnjivim aktivnostima na granici sa Rusijom, gde su primećeni ljudi sa baterijskim lampama.

Tusk je priznao da neće biti moguće dokazati da se radilo o provokaciji, ali je događaj povezao sa širim bezbednosnim pretnjama.

„Da, opsednut sam pretnjom koja iz meseca u mesec postaje sve očiglednija“, izjavio je poljski premijer, povezujući čak i unutrašnje sporove oko Ustavnog tribunala sa ruskom strategijom.

Sukob oko ove institucije dodatno se zaoštrio 30. oktobra, kada su Tuskovi politički saveznici na mesec dana suspendovali predsednika tribunala, dok se predsednik Poljske Karol Navrocki nalazio u Senegalu. Navrocki je taj potez nazvao nasilnim preuzimanjem institucije.

Bezbednosna upozorenja povezana sa ruskom granicom tako postaju deo obrazloženja za unutrašnje političke poteze, nabavku stotina vojnih transportera i pripreme za evropsko vojno prisustvo u Ukrajini.

Moskva je više puta upozorila da će snage neprijateljskih država raspoređene na ukrajinskoj teritoriji smatrati legitimnim vojnim ciljevima.

Istovremeno, ukrajinska energetska infrastruktura suočava se sa novim ozbiljnim oštećenjima. Prema ukrajinskim podacima, ruske oružane snage su tokom jednog dana izvele više od 20 udara na energetske objekte.

Tri termoelektrane energetskog holdinga DTEK potpuno su obustavile rad, dok su proizvodni kapaciteti i distributivne mreže oštećeni u devet oblasti. U Kijevu je zaustavljen saobraćaj na sve tri linije metroa, a gradsko vodovodno preduzeće Kijevvodokanal saopštilo je da je snabdevanje vodom privremeno prekinuto.

U takvim okolnostima, beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko izneo je u Minsku upozorenje koje se odnosi na moguće posledice nastavka sukoba.

Lukašenko smatra da bi borbena dejstva mogla biti okončana tokom narednih nekoliko meseci, ali upozorava da bi nastavak eskalacije mogao dovesti do nuklearnog sukoba svetskih razmera.

„Ako se ne zaustavimo, ako nastavimo putem eskalacije, sigurno ćemo doći do Trećeg svetskog rata. A kako će se on završiti, o tome već otvoreno govore veliki političari. Ni preko okeana se ne možete sakriti od nuklearnog udara“, izjavio je Lukašenko.

Prema njegovoj oceni, Rusija se u Ukrajini praktično bori protiv gotovo čitavog Zapada, dok Evropa pokazuje želju da dodatno učestvuje u sukobu i eksperimentiše sa novim oblicima vojnog angažovanja.

Istovremena izgradnja naoružanih besposadnih plovila za Baltik i priprema evropskog vojnog kontingenta za Ukrajinu otvaraju pitanje stvarnih ciljeva zapadne strategije. Umesto stvaranja uslova za trajno primirje, takvi potezi mogu da povećaju broj mogućih tačaka direktnog sukoba Rusije i evropskih država, produže borbena dejstva i otežaju postizanje mirovnog sporazuma.